Da li je moguće biti brži od voza? Za Dragutina Tomaševića iz sela Bistrica nadomak Petrovca na Mlavi to je bilo nešto sasvim, sasvim normalno da stane na crtu parnoj lokomotivi i da – pobedi! Baš kao što mu je bilo normalno da živi sa dva srca!
Jeste da ovo potonje nije znao, ali ispostavilo se da je i po tome svetski fenomen.
Imao je svega 15 godina kada je 1905. došao u Beograd da uči zanat. Ali sudbina ga je odvela ka sportu. Postao je član Sokolskog društva Dušan Silni. I ušao u istoriju! Sa 19 je pretrčao 40 kilometara dugu deonicu na pruzi Požarevac – Petrovac, ostavivši voz daleko iza sebe. Dobrano se odmorio dok se lokomotiva doktrljala na železničku stanicu. Bio je čak desetostruki pobednik maratonske trke Obrenovac-Beograd.
Dragutin Tomašević Foto: Printkrin
Dragutinovo ime je upisano u anale olimpijskih igara kao prvog predstavnika Kraljevine Srbije i to 1912. u Stokholmu u Švedskoj. Koliko god da mu se svet divio, njegova spremnost i spretnost nekima nije nimalo prijala, pa je zabeleženo da su švedski navijači tokom maratonske trke izleteli ispred njega i bacili ga u šanac kako ne bi pobedio domaće takmičare. Izubijan, izgreban i sa teškom povredom desne noge ipak je na kraju došao do cilja.
Nije ga taj incident previše uzdrma, već je intenzivno otpočeo pripreme za Olimpijske igre u Berlinu 1916. Ali ubrzo biva mobilisan. Kao vojnik 18. pešadijskog puka u Prvom svetskom ratu oktobra 1915. godine smrtno je ranjen u teškim borbama na brdu Bubanj kod Kule.
Pokušavajući da mu spasu život lekari su otkrili da je ovaj srpski junak imao dva srca, anomalno razvijen srčani mišić mu je davao ogromnu snagu. Ali, nažalost ne i da preživi neprijateljske kuršume. Ubrzo je preminuo u selu Rašanac. Sahranjen je u porodičnoj grobnici, a na nadgrobnom spomeniku piše da su ga “sahranili njegova majka i njegova hrabrost”. Na večni počinak sa njim su u grobnicu spušteni i njegovi sportski trofeji.
Tu u rodnoj Bistrici je i spomen-soba u kojoj su izloženi Dragutinovi lični i porodični predmeti. Atletski klub iz Petrovca nosi ime po njemu, a u znak sećanja na prvog srpskog olimpijca održava se memorijalna trka dužine 10.450 metara pod pokroviteljstvom SO Petrovac na Mlavi i Olimpijskog komiteta Srbije.
