“EVROPSKA UNIJA VEĆ GUBI” Ulazak Albanije i Crne Gore u EU bi mogao dovesti do podela na Zapadnom Balkanu: “Građani očekuju više od pukih deklaracija”

Postoji optimizam u vezi sa ulaskom dve zemlje Zapadnog Balkana, Crne Gore i Albanije, u Evropsku uniju (EU), poručeno je na panel-diskusiji o proširenju EU organizovanoj u okviru međunarodnog skupa GLOBSEC u Pragu.

Ipak, učesnici panel-diskusije smatraju da bi ulazak ove dve zemlje u EU mogao dovesti i do produbljivanja podela u regionu Zapadnog Balkana. Takođe ističu da bi proširenje Unije na ovaj region imalo pozitivan uticaj ne samo na zemlje kandidate, već i na bezbednost i ekonomiju zemalja EU.

Panel-diskusija pod nazivom “Od politika do ljudi: bezbednost i mogućnosti kroz regionalnu saradnju i proširenje EU” održana je u okviru skupa o srednjoevropskoj bezbednosti koji je održan u Pragu od 20. do 23. maja 2026. godine.

Pavle Janković iz Saveta za regionalnu saradnju naglasio je da istraživanja koja ova organizacija sprovodi u zemljama Zapadnog Balkana pokazuju da je građanima ovog regiona važna i regionalna saradnja i ulazak u Evropsku uniju.

Istraživanje “Balkan Barometer” iz 2025. godine koje je sproveo Savet za regionalnu saradnju pokazuje da je u državama Zapadnog Balkana tokom 2025. godine porasla podrška građana ulasku u Evropsku uniju.

Prema istraživanju, 64 odsto građana takozvane zapadno balkanske šestorke (Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Severne Makedonije) smatra da bi ulazak u EU bio pozitivan za njih, što je za deset procenata više u odnosu na 2024. godinu.

Podrška ulasku u EU najveća u Albaniji, najniža u Srbiji

Podrška ulasku u EU najizraženija je kod građana Albanije (86 odsto) i Kosova (78 odsto). S druge strane, najniži rezultat u regionu ima Srbija sa 42 odsto.

Istraživanje takođe pokazuje da većina građana regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu vidi kao “važan pokretač napretka” u oblastima politike, ekonomije, bezbednosti i opšteg blagostanja.

– Ovo nam govori da, uprkos frustracijama, sporim reformama i političkim tenzijama, ljudi i dalje vide svoju budućnost u Evropskoj uniji. Ali oni očekuju više od pukih deklaracija, očekuju radna mesta, mobilnost, sigurnost, predvidljivost, manje korupcije i više prilika – ističe Pavle Janković.

Navodi primere praktične saradnje u regionu koji su značajni za obične ljude, poput ukidanja roming tarifa unutar Zapadnog Balkana ili mogućnosti putovanja sa ličnim kartama unutar regiona.

Pavle Janković upozorava da regionalna saradnja mora da se nastavi i nakon što neke od ovih zemalja pristupe Uniji.

– Budućnost pristupanja jedne ili dve ekonomije Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne bi smela da stvori nove podele u regionu. Ako Crna Gora bude napredovala prva, a Albanija je bude pratila, regionalna saradnja ne bi smela da oslabi, već da postane relevantnija, fleksibilnija i zrelija – navodi.

Kristijan Šmit, odlazeći visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, slaže se sa Jankovićem.

– Mislim da su Crna Gora i Albanija te koje zaista mogu da budu svetionik uspeha u narednim godinama, ali moramo biti veoma oprezni da uspeh jednih ne postane problem za druge – ističe Šmit.

Husein Bakći, profesor na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu, dodaje da je takođe važno da stanovnici balkanskih zemalja imaju ravnopravan položaj kada stupe u Evropsku uniju, a da se ne osećaju “kao dodatak koji EU prima iz milostinje”.

Tri scenarija u narednih deset godina

Ana Krstinovska, istraživačica iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku, ističe da postoje tri moguća scenarija u narednih deset godina.

• Najoptimističniji je onaj u kojem bi sve države Zapadnog Balkana postale punopravne članice EU.
• Drugi, “srednji” scenario bio bi onaj u kojem samo Crna Gora i Albanija postaju članice u narednoj deceniji. Krstinovska se slaže sa ostalim učesnicima panela da bi to moglo da stvori novu liniju podele u regionu, ali bi s druge strane bio signal da politika proširenja i dalje postoji, kao i motivacija drugim zemljama Zapadnog Balkana da ozbiljnije pristupe svojim reformskim agendama.
• Treći scenario, navodi ona, bio bi onaj najnepovoljniji i za region i za Evropsku uniju -scenario u kojem nijedna od zemalja Zapadnog Balkana ne postaje članica.

“Evropska unija već gubi”

Krstinovska smatra da Evropska unija već gubi time što se nije proširila na Zapadni Balkan. Navodi primer proizvodnje kritičnih sirovina.

– U odnosu na svoju veličinu, Zapadni Balkan je značajan proizvođač bakra. Međutim, većina tog bakra, naročito iz Srbije, završava u Kini, u rukama jednog od najvećih ekonomskih konkurenata EU. Istovremeno, EU uvozi bakar iz Latinske Amerike, iz Brazila i Čilea, što nosi velike logističke troškove, ali i dodatne rizike povezane sa globalnom geopolitičkom neizvesnošću – objašnjava Krstinovska.

Ona kaže da Zapadni Balkan danas obezbeđuje oko 3 odsto potreba EU za bakrom, a da bi se taj procenat mogao popeti na 8 odsto. Navodi i da slično važi za aluminijum, “posebno iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji takođe u velikoj meri završava u Kini.”

Učesnici panela više puta su izrazili optimizam po pitanju skorijeg ulaska Crne Gore i Albanije u Evropsku uniju.

Te dve zemlje su se izdvojile kao predvodnice u procesu evropskih integracija – Crna Gora je najbliža članstvu, sa svim otvorenim poglavljima i ciljem zatvaranja pregovora do kraja 2026. godine, dok Albanija napreduje najbrže u regionu, iako još nije ušla u fazu zatvaranja poglavlja.

Nasuprot njima, Srbija se suočava sa zastojem od 2021. godine zbog kombinacije faktora, pre svega odnosa sa Kosovom, ali i problema u oblasti vladavine prava, stanja demokratije i usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije. Četiri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija ostaje među retkim evropskim zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji.

Pristupni pregovori su blokirani i u slučaju Severne Makedonije, koja je, uprkos velikim kompromisima poput promene imena države na zahtev Grčke, i dalje blokirana zbog bilateralnog spora sa Bugarskom. U ranijim fazama procesa nalaze se Bosna i Hercegovina i Kosovo, gde napredak ograničavaju strukturni i politički izazovi.

Bosna i Hercegovina nije do kraja sprovela nijednu od ključnih 113 reformi na koje se obavezala Reformskom agendom koju je Evropska komisija odobrila u decembru prošle godine. BiH se obavezala da će do 2027. godine sprovesti reforme u 26 oblasti sa ukupno 113 mera. Ključni deo te reforme odnosi se na jačanje pravosuđa.

Kosovo još uvek ostaje bez kandidatskog statusa, pre svega zbog nerešenog odnosa sa Srbijom i činjenice da pet članica Unije ne priznaju nezavisnost Kosova. U nedavnoj poseti Kosovu, komesarka za proširenje Evropske unije Marta Kos istakla je i da su mnoge reforme zastale zbog ponavljanja izbora na Kosovu tokom 2025. godine.

Na stolu postepena integracija

Nedavno je otvorena diskusija o drugačijim modelima integracije zapadno balkanskih zemalja u ekonomske tokove EU.

Članice EU Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija zagovaraju postepenu integraciju država kandidata u jedinstveno tržište EU kao način da se održi zamah proširenja i ubrzaju reforme. U non-pejperu u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid navodi se da bi pristup tržištu “korak po korak” podstakao ekonomsku integraciju i regulatorno usklađivanje, uz očuvanje perspektive punopravnog članstva.

Ideju o integraciji zemalja Zapadnog Balkana u evropsko jedinstveno tržište u februaru 2026. izneli su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. U zajedničkom autorskom tekstu za nemački list Frankfurter algemajne cajtung naveli su da zemlje regiona ne moraju odmah dobiti puno političko članstvo u EU, već da bi prvo trebalo da budu integrisane u jedinstveno evropsko tržište i Šengen zonu.

(Slobodnaevropa.rs)