Dosije Partizan: Ko je šta uradio, ko je i za šta kriv?!

Godinu i koji dan kasnije, Partizan je bez ijednog keca u rukavu, vodeća četvorka se razbila u paramparčad, a ukupna ocena za sve što je uprava uradila tek je za prelaznu ocenu. Ako je i za toliko.

“Parni valjak” je na terenu opet u debelom zaostatku za Zvezdom, nije igrao Evropu, ostao je bez oba trofeja, moćni ljudi u upravi “zakrvili” su se među sobom, klupska kasa je i dalje prazna pa se strepi šta će biti na UEFA monitoringu za manje od mesec dana, navijači su posle kratkog ushićenja opet digli ruke od ekipe, a vruhanac nesnađenosti uprave je povratak nedavno smenjenog trenera – Srđana Blagojevića.

Jedino čemu se svi nadaju je da će se godinu dana hoda po mukama, sa timom uglavnom sastavljenim od klinaca, isplatiti narednog leta kroz prodaju igrača… Međutim, ko će se okoristiti od tih transfera, ko će proceniti koje je obeštećenje adekvatno, gde i kako će biti uložen novac, ko će postaviti nove ciljeve… Ko će uopšte voditi Partizan i odgovarati za sve dosad i odsad urađeno? 

Rasim Ljajić, predsednik

Prvi čovek kluba Rasim Ljajić ušao je u Partizan sa reputacijom spasioca, koji može da stabilizuje klub i okupi profesionalce oko zajedničkog cilja. Uostalom, prvi je uspeo da nagovori Predraga Mijatovića da se vrati u Humsku. Očekivalo se da će višedecenijsko iskustvo, veze i uticaj građen u politici preneti na sportsku arenu. Pogotovo jer je pre toga figurirao i kao kandidat za predsednika FSS. 

Ljajić, umesto da čvrstom rukom vodi klub ka napretku i nametne jasnu strategiju, sad je zadužen da balansira između različitih interesa unutar uprave, bez jasnog autoriteta koji bi presekao sporove. I ako je potrebno – oterao neposlušne i nekorisne. Uprava kluba bi trebalo da predstavlja koaliciju interesa ljudi iz biznisa i sporta, ali jasno je svima da članovi rukovodstva Partizana imaju različite vizije i ciljeve, pa su na kraju konflikti izašli na površinu. Jasan je nedostatak snažnog vođstva, a namerno ili ne čini se da je Mijatović matirao Rasima onog momenta kad je podržao predlog za održavanje vanredne izborne skupštine. I pritom bio preglasan – 4:1!?

Danko Lazović, generalni direktor

Seo je u fotelju Miloša Vazura, koji je godinama vedrio i oblačio, ili bolje reći samo oblačio, iznad Humske ulice. Bilo je pomalo iznenađujuće što su “aždaje” poput Ljajića, Mijatovića i Forcanke prepustili sve poluge moći najmlađem među njima. Međutim, sve je to bio čist privid… 

Lazović, sa platom od 3.000 evra mesečno, kao generalni direktor trebalo je da bude Partizanov Zvezdan Terzić, odnosno istaknuti lider, čovek bez čijeg potpisa ni ekonom ne izdaje štucne igračima. Nadali su se navijači da će sa nekadašnjim temperamentnim golgeterom, odraslim u Teleoptiku i travi stadiona “JNA”, dobiti profesionalnog menadžera koji će objediniti sportski i poslovni sektor i obezbediti stabilne finansije. Očekivanja su bila velika, posebno jer se vratio u Humsku sa brojnim diplomama, posle karijere se školovao i pripremao za mesto funkcionera, stekao je UEFA A licencu, zatim PRO licencu, UEFA pro diplomu, prošao je prestižni MIP akademski program namenjen bivšim fudbalerima za prelazak u fudbalsku administraciju i menadžment.

Rezultati su izostali, njegovi potezi su bili neprimetni, bez jasne strategije i reda, bez puštenog glasa… Sve suprotno onome kakav je nekad bio na terenu. Kao da je i sam pogrešno svhvatio svoju ulogu, pa se samoinicijativno “spustio” na nivo sportskog direktora umesto generalnog. Doveo je, pa juče i vratio trenera Blagojevića, a između toga suštinski se bavio omladinskom školom zajedno sa Miralemom Sulejmanijem i Nenadom Marinkovićem. 

Predrag Mijatović, potpredsednik zadužen za sportska pitanja

Dočekao je Mijatović da gostuje u brojim podkastima, da daje razne intervjue, a da “prečka iz Tuluza” ne bude tema. Jer toliko je drugih pitanja i nedoumica o kojima legendarni napadač mora i treba da govori… Mijatović je od povratka u Humsku – centralna figura Partizana. Ne samo zbog neosporno najveće harizme i ugleda, najzvučnijeg imena na čiji pomen se i dalje na “Santjago Bernabeuu” stoji u stavu mirno, već zbog činjenice da je, baš kao i te 1998. u Tuluzu, ponovo preuzeo na sebe svu odgovornost! Tad se isprečila prečka, a i u proteklih godinu dana bilo je i prečaka i stativa…

Sastavljao je tim, dovodio “klince”, imao viziju i ulagao u budućnst… Pravio je, međutim, greške u kadriranju, promenama trenera, pokušavao da ih ispravi pa opet grešio… Utisak je da je Blagojevića trebalo da smeni ranije ili barem da sačeka polusezonu. Nenad Stojaković se pokazao kao promašaj još kad je na zimskim pripremama protiv Mure poslao na teren ekipu “bez timskog uputstva” i tražio od tinejdžera u crno-belim da se “samoorganizuju”. Šta reći o Damiru Čakaru osim da je bio kolateralna šteta u ratu koji već bukti u službenim prostorijama aktuelnog viceprvaka. 

Mijat je u dogovoru sa Rasimom Laljićem tražio finansijski podršku (čitaj: novac) od države da klub preživi, da funkcioniše, da obezbedi UEFA licencu. Nikada se nije krio, ni libio to da prizna. Iako je danas popularno praviti odstupnicu od države i predsednika Aleksandra Vučića ili prikupljati sve poene samo za sebe, Mijatović je više puta istupio i rekao da je lično zvao šefa države i tražio spas za Partizan. Nije sam “stvorio” novac, niti je imao “neke svoje šeme”, nego je operisao ego, “obrisao” prefiks nekadašnjeg sportskog direktora najvećeg kluba na svetu Real Madrida i zamolio za pomoć. Zbog Partizana.

Za razliku od nekih drugih ljudi njegova uloga nije pasivna. S obzirom na to da vuče najveći teret odgovornosti, najveći je i pritisak na Mijatoviću. Označen je kao glavni krivac za sve probleme, pa trpi udarce, i one koje je zaslužio, ali i one koje nije. Pored toga, drugi članovi uprave su mu okrenuli leđa, pa je u dva navrata u poslednjih 15 dana preglasan. Kao da ostali članovi UO žele da mu poruče da su jači od legende Real Madrida i da za njega više mesta na njihovom igralištu… A on, s druge strane, kao da im odgovara da je Partizan “pomalo i njegov”, da ga se neće tako odreći, a pošto nema jače argumente od istine, otvoreno im je svima ponudio – izbore!

Odbili su, a vraćanjem Blagojevića na mesto trenera jasno preuzeli svu kontrolu i samim tim svu odgovornost za sve što će se do kraja sezone, do leta ili do redovne skupštine dešavati na Topčiderskom brdu.

Milka Forcan, potpredsednica zadužena za poslovnu politiku

Sa oreolom najmoćnije poslovne žene Milku Forcan su navijači doživeli kao nekog ko neće meriti ni po babu ni po stričevima, već da će seći strogo po biznis planu od kakvog se ne bi postideo ni Mančester siti. Tokom skoro dve decenije u kompaniji “Delta” bila je finansijski direktor i direktor marketinga, “desna ruka” jednog od najbogatijih biznismena Miroslava Miškovića. Postala je i potpredsednica “Delta holdinga”, radila u međunarodnoj trgovini, finansijama, marketingu i odnosima sa javnošću, sticala iskustvo tokom saradnje sa najvećim svetskim brendovima…  Za nekog sa takvim CV-em dobila je simboličnu platu od 3.000 evra u Partizanu, ali je zato dobila i ovlašćenja koja premašuju predsednika i generalnog direktora zajedno, sa nadležnostima na polju finansija, marketinga, infrastrukture i pravne službe. 

Krenula je od poslednjeg, pa je angažovala advokata Ivana Simića, sad predsednika Nadzornog odbora FK Partizan, da napiše novi Statut i time joj napismeno pokloni svu moć. Nije je iskoristila da dovede nove sponzore, da marketing podigne na viši nivo, da napuni klupsku kasu, da se makar nekad oglasi i kaže u kom pravcu plovi njen brod… Sav novac u proteklih godinu dana crno-beli su “zaradili” od države, ali od Milke se još čeka da pokaže zašto je “gejm čejndžer” i da za moćnu, sposobnu i jaku ženu uvek ima mesta i u muškom društvu, kakvo preovladava kod nas u fudbalu.

A od infrastrukture, renovinare su svlačionice omladinaca na stadionu u Humskoj. Ukupna vrednost tih radova ne premašuje 50.000 evra. 

Srđan Blagojević, trener, tužilac, pa opet trener

Srđan Blagojević pokušaće ono što se u fudbalu retko kad dešava, da se vrati na mesto “uspeha” i da ga ponovi. Doduše, veliko je pitanje da li je i kakav tačno uspeh Blagojević napravio u prvom mandatu u Humskoj. Istina je, kao i uvek, negde između. Ovaj put, između utiska, običnog intimnog osećaja s jedne strane i čiste matematike, odnosno rezultata s druge.

Blagojević je od razlupanog “parnog valjka” zaista napravio timčić sposoban da osvoji srca navijača i da igra uglavnom igra dopadljiv fudbal. Ono što je bilo javnosti vidljivo, njegova smirenost dok vodi utakmicu i u obraćanju medijima, odavali su utisak čoveka koji zna šta radi. Prihvatio je da dođe u Humsku kad mnoge legende to nisu htele, a isto tako, naizgled bez reči pobune, prihvatio je da radi sa decom bez zvučnih imena i iskusnih igrača u timu. Zbog svega toga ga veliki deo navijača Partizana i dalje gleda sa simpatijama…

Ali da je neki navijač crno-belih prespavao proteklih osam meseci, pa se sad probudio i pogledao isključivo Blagojevićeve rezultate, onda mu odluka uprave kluba nikako ne bi bila jasna. 

Srđan je preuzeo Partizan u januaru 2025. godine na “minus 10” u odnosu na Zvezdu. Polusezonu lišenu bilo kakvih očekivanja u prvenstvu, rasterećnu i bez pritiska (ako tako nešto može i sme da postoji u Partizanu) završio je sa “minus 27” uz oba izgubljena derbija. Njegov tim eliminsan je u četvrtfinalu Kupa Srbije od TSC-a, u Humskoj, na penale. 

Početkom sezone nije uspeo da odvede crno-bele ni u Ligu Evrope, ni u Ligu konferencija. Derbi u Humskoj završio je remijem. Potom je njegov tim šokantno eliminisan u Kupu Srbije od drugoligaša Mačve, a za kraj je poražen od Čukaričkog u Superligi. Dobio je otkaz i ostavio Partizan na “minus 1” u odnosu na Zvezdu.

Tužio je u međuvremenu Partizan za jednostrani raskid ugovor, a dok je taj slučaj još aktivan juče je dobio novi ugovor na godinu i po.

BONUS VIDEO