“ĐOKIĆ JE LICEMERAN, MANIPULIŠE JAVNOŠĆU”: Analitičari o poseti Đokića manastiru Hilandar

REKTOR Univerziteta u Beogradu i lider blokaderskog pokreta Vladan Đokić nedavno je posetio manastir Hilandar na Svetoj Gori, a mnogi analitičari smatraju da je reč o političkom marketingu i pokušaju da se Đokić, uprkos dosadašnjem političkom delovanju, približi nacionalno i verski orijentisanim građanima.

Pojedini sagovornici tvrde da je reč o licemernom pokušaju političkog rebrendiranja čoveka koji je Univerzitet pretvorio u platformu za politički aktivizam i koji sada nastoji da se predstavi kao bliži tradicionalnim vrednostima.

Politički analitičar Srđan Graovac rekao je da je Vladan Đokić odavno preuzeo ulogu političkog aktera i da je Univerzitet u Beogradu stavio u službu blokaderskog pokreta, zbog čega se i njegova poseta Hilandaru mora posmatrati pre svega kroz političku, a ne isključivo versku ili akademsku prizmu.

– Pre svega bih istekao da je Đokić na prvom mestu političar, a da rektorski posao odavno ne obavlja. Jer da ga obavlja, ne bi nikakva politička aktivnost bila dozvoljena na Univerzitetu. A Univerzitet je pretvoren u bazu za političko delovanje studentsko-plenumaško-blokadarskog pokreta, kako god ga nazvali, na čijem čelu se suštinski Đokić nalazi, kao neko ko im obezbeđuje infrastrukturu, neko ko smatra da mu pripada to vođstvo i za koji dobar deo tih plenumaša-blokadera smatra da treba da bude lider tog pokreta. Tako da Vladan Đokić u svakom slučaju nije rektor po mom mišljenju. Iako formalno-pravno to jeste, on tu dužnost ne obavlja. I on je univerzitet srozao na nizak nivo – ne samo da mu je naneo štetu kad govorimo o kvalitetu nastave, o rangiranju univerziteta i osipanju studenata na univerzitetu, nego je i sveo univerzitet na nivo infrastrukture određene političke organizacije, što jeste tragedija kada sve zajedno uzmemo u obzir. Samim tim i njegov odlazak na Hilandar posmatram kroz političku prizmu – ocenio je Graovac.

Potom je nastavio u istom tonu.

– Naravno da odlazak na Hilandar može biti lični čin, ne mora uvek biti politički. Ali ako vidimo kontekst i činjenicu da je Đokić već uveliko u kampanji – imali smo te njegove govore, obraćanja ljudima – onda ćemo razumeti da je i taj njegov odlazak u Hilandar u sklopu te kampanje, naročito nakon što se videlo koliko se ljudi poklonilo pojasu Presvete Bogorodice koji se nalazio izložen u hramu Svetog Save. Đokić je negde procenio da je to većinska Srbija i da mora i njima da se prikloni, tačnije da nije većinska Srbija ona na koju je računao, ona koja se nalazila u protestima i blokadama koje su organizovane, već da je ovo suštinski većinska Srbija i da će mu, ako želi da vlada Srbijom, biti potrebni i glasovi većinske Srbije. Tako da ne čudi ni momenat ni kontekst u kojima je Đokić otišao na Hilandar – pojasnio je Graovac.

Na kraju je sumirao da ovaj potez rektora “ima jasnu političku konotaciju”.

– Samo je licemerno i to treba naglasiti zato što, iako možda formalno nije vođa tog plenumaško-zboraškog pokreta, Đokić je najistaknutiji član tog pokreta. I taj pokret je, podsetimo se, itekakvo vodio kampanju protiv crkve, naročito protiv patrijarha. Đokić se od toga nikad nije ogradio. I kada se to uzme u obzir – da je vođena ta haranga protiv crkve – naravno da sada pokušaji da se na ovaj način prikupe glasovi vernika deluju, u najmanju ruku, licemerno – zaključio je naš sagovornik.

Politički analitičar Aleksa Grubešić takođe je rekao da poseta Vladana Đokića Hilandaru ima jasnu političku konotaciju i da predstavlja pokušaj da se rektor, koji se do sada nije prepoznavao po nacionalnim i verskim stavovima, približi nacionalno i verski orijentisanom delu javnosti.

– Budući da su mediji koji su jasno drugosrbijanski, blokaderski, izrazito opoziciono orijentisani, ispratili i preneli posetu rektora Đokića Hilandaru, iz toga može da se zaključi da ta poseta itekako ima političku konotaciju, a ne samo stručnu, odnosno akademsku saradnju Univerziteta u Beogradu sa Hilandarom, kao i, naravno, versku. Činjenica da je rektor sada neko ko igra izrazitu političku ulogu na strani blokaderskog pokreta, pokreta studenata u blokadi, i ko teži da zauzme istaknuto mesto na njihovoj, blokaderskoj listi na narednim izborima, onda ova poseta itekako može da se tumači politički, pogotovo jer se rektor Đokić percipira kao neko ko nema nacionalne, verski orijentisane stavove, već je izrazito liberalno-građanski orijentisan, čak bih rekao – drugosrbijanski. Tako da je sad potrebno prikazati rektora kao nekog ko ima nacionalne sentimente ili elemente u okviru svoje politike, dakle, kao neko ko je orijentisan i prema crkvi i prema religiji i, generalno, hrišćanstvu, što inače uopšte nije slučaj sa gospodinom Đokićem – prokomentarisao je Grubešić za “Novosti”.

Dodao je da je, prema njegovom mišljenju, reč o političkoj strategiji u kojoj se koriste nacionalni simboli i teme kako bi se pridobilo biračko telo, iako to ne odražava stvarne političke stavove tog pokreta.

– Dakle, zato što su oni koji kreiraju listu, koji su, zapravo, i sproveli ovaj pokušaj obojene revolucije, svesni da moraju da imaju taj nacionalni element u svom pokretu. Zato vidimo i one zastave “Nema predaje”, zato vidimo memorandum o Kosovu, zato vidimo sve te elemente nacionalne politike koji zapravo uopšte nisu iskreni, odnosno ako bi došlo do promene vlasti, ako bi oni zauzeli vladajuće pozicije, sprovodili bi politiku kakvu je, recimo, sprovodio DOS od 2000. do 2012. Dakle, izrazito antinacionalnu i antisrpsku politiku. Međutim, da bi došli na vlast, odnosno da bi privukli ljude koji su nacionalno orijentisani, oni sada moraju da imaju i ovakve momente u svom političkom delovanju. Ali, kao što sam rekao, smatram da je to neiskreno i da ne dolazi iz iskrenih pobuda, već da se time manipuliše javnost radi ličnih političkih interesa – istakao je Grubešić.

BONUS VIDEO: Palo Đokićevo priznanje da hoće fotelju