MALO je onih koji rado plaćaju porez. Ipak, mnogi birači ne vide problem u tome da se takozvani superbogataši dodatno oporezuju i plate svoj “pravedni deo“.
Foto: Francisco Morgado Cuello de Oro / Alamy / Profimedia
Jedan od načina je povećanje poreza na dohodak. Postoji i opcija godišnjeg ili jednokratnog poreza na sve što neko poseduje iznad određene granice, piše DW.
Neke vlade žele da oporezuju ekstremno bogatstvo kako bi smanjile poreze za srednju klasu ili ublažile društvenu nejednakost. Druge žele da popune budžetske rupe. Treći, pak, iz filozofskih razloga tvrde da prekomerno bogatstvo treba ograničiti, jer ono više ne doprinosi blagostanju tih pojedinaca.
Definicija bogatstva zavisi od posmatrača. Ali generalno, vrlo bogatima se smatraju osobe sa neto bogatstvom od najmanje 30 miliona dolara (25,9 miliona evra), dok superbogataši imaju na raspolaganju 300 miliona dolara ili više.
Rupe u poreskom sistemu
U Sjedinjenim Američkim Državama, Mitt Romney, bivši guverner savezne države Masačusets, senator i predsednički kandidat, vidi veliki problem u poreskim “rupama“ koje se odnose na kapitalnu dobit.
– Došli smo do tačke u kojoj će svaka kombinacija rešenja za ekonomske probleme naše zemlje uključivati to da najbogatiji Amerikanci doprinesu više – napisao je u tekstu pod naslovom “Oporezujte bogate poput mene“ u listu New York Times u decembru 2025.
Zohran Mamdani, novi gradonačelnik Njujorka, predložio je povećanje gradske stope poreza na dohodak sa 3,9 na 5,9 odsto za prihode veće od milion dolara godišnje. Početkom marta zakonodavci u saveznoj državi Vašington usvojili su propise kojima se uvodi novi porez na lični prihod veći od milion dolara. Ta mera čeka potpis guvernera. I drugi razmatraju slične poteze.
Ovi predlozi su važni jer su SAD najveća ekonomija na svetu i imaju najveći broj milionera i milijardera, prema procenama časopisa Forbes.
Ko se plaši poreza na bogatstvo?
– Oporezivanje superbogatih je pravedno, ekonomski efikasno i u nekim zemljama unapređuje druge važne ciljeve, kao što je jačanje demokratije – rekao je Brajan Gal, profesor na Pravnom fakultetu Kalifornijskog univerziteta.
U mnogim zemljama superbogati kontrolišu toliki deo društvenih resursa da mogu da utiču na političke i ekonomske ishode, kaže Gal. Upozorava da to može dovesti do nezdrave politike i katastrofalnih ekonomskih posledica.
Šta ako bi se umesto poreza na dobit sabrala sva nečija imovina i zatim oporezovao taj iznos – porez na bogatstvo? Prema podacima Kristine Enače i Aleksa Mengdena iz organizacije Tax Foundation, neprofitnog istraživačkog centra za poresku politiku, od 1965. godine 13 zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uvelo je porez na neto bogatstvo. Međutim, do danas su ga u Evropi zadržale samo Norveška, Španija i Švajcarska.
Ukupno gledano, ti porezi doneli su malo prihoda i izazvali administrativne probleme, kažu Enače i Mengden. Još jedan problem bili su pravni sporovi.
Tako je nemački Savezni ustavni sud 1995. presudio da porez na bogatstvo krši načelo jednakosti i proglasio ga neustavnim. Kao rezultat toga, Nemačka je 1997. ukinula taj porez. Vrhovni sud Holandije presudio je 2021. da porez na bogatstvo u toj zemlji krši evropske propise koji se odnose na prava na imovinu i zabranu diskriminacije.
Porez na bogatstvo teško je izračunati
Kada je reč o porezu na bogatstvo, veliki problem je utvrđivanje nečijeg ukupnog bogatstva. Gotovinu je lako izbrojati, ali šta je sa kućama, automobilima, privatnim avionima i investicijama? Da ne govorimo o umetničkim kolekcijama ili sadržaju sefova u bankama. To postaje još teže i skuplje ako se mora raditi svake godine.
Porez na bogatstvo destimuliše štednju i investiranje, što dugoročno šteti preduzetništvu, prema istraživanju organizacije Tax Foundation. Pored toga, porez na bogatstvo “mogao bi dovesti do odliva kapitala i preseljenja bogatih pojedinaca u susedne jurisdikcije“, rekli su Mengden i Enače.
– Posle povećanja poreza na bogatstvo u Norveškoj za 0,1 odsto, zemlja je zabeležila iseljavanje pojedinaca sa velikim bogatstvom u države poput Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.
Brajan Gal ne veruje da ultra bogati mogu jednostavno premestiti svoje bogatstvo kako bi izbegli plaćanje poreza.
– Dobar pravni okvir, na primer, može znatno otežati bogatim investitorima izbegavanje poreza – rekao je Gal.
Može li Kalifornija postati primer?
Kada je reč o novom porezu na bogatstvo, Kalifornija možda pokazuje put sa predloženim jednokratnim porezom od 5 odsto za privatne osobe čije bogatstvo prelazi milijardu dolara. Da li će biti uveden, videće se nakon planiranog referenduma i izbora u novembru.
U 2024. godini snažan ekonomski rast učinio je tu saveznu državu četvrtom najvećom ekonomijom na svetu, iza Sjedinjenih Američkih Država kao celine, Kine i Nemačke.
Pristalice kažu da će novi porez povećati budžetske prihode. Kritičari tvrde da će oterati bogate koji će se preseliti u Teksas, Floridu ili Nevadu.
Guverner Gevin Njusom protivi se toj ideji, kao i čelnici velikih kompanija i verovatno mnogi od oko 200 milijardera u toj američkoj saveznoj državi. Njihova najveća briga je to što porez uzima u obzir nelikvidno bogatstvo i nerealizovane dobiti. To znači da bi, teoretski, “papirni dobici“ na akcijama ili nekretninama bili oporezovani. Kritičari strahuju da bi to moglo primorati neke ljude da prodaju svoje domove ili udele u kompanijama samo da bi platili porez.
Vlade imaju mnogo instrumenata kada je reč o oporezivanju, ali oni moraju biti mudro korišćeni ako je cilj pravedno oporezivanje.
(Kurir)
