Dobar dan, oružje!

Davno beše kada je autor ovih redova čitao knjige. A čitao je mnogo, bar onomad.

Stidim se, ali priznajem. Sada, onlajn, čitam samo ono što smo mi se plasira na internetu, ali čitam mnogo, i iz različitih izvora, ako je to opravdanje. A još je davnije bilo kada sam čitao „Zbogom oružje“ legendarnog Ernesta Hemingveja. To je, inače, tragična ljubavna priča o dezerteru i medicinskoj sestri iz Prvog svetskog rata.

Sećam se samo delova, i onoga što čini čitanje vrhunskog dela posebnim – utisak, emocija koja ostaje trajno ubeležena u ovoj našoj prolaznoj duši. Evo, i posle tri decenije, kad god pomislim na „Zbogom oružje“, nešto me štrecne. Taj osećaj tragedije pokolja, sukoba, užasa koji može da donese rat. I možda ono najgore, šta ostaje posle njega, traume i tuga koja se leči u decenijama koje slede. Skupo je, i u patnji, i u novcu, jer koliko god užasno bilo i zvučalo, jedno ide sa drugim.

Nažalost, uglavnom niko ništa ne nauči iz dobrih knjiga velikih pisaca, a pogotovo svet u kojem živimo i koji bi trebalo da napreduje.

Naprotiv. Svet je, ovih dana, da se poslužimo varijantom Hemingvejevog naslova, rekao „Dobar dan, oružje“.

Dobro vreme za unosan biznis

U Nemačkoj posao cveta, štaviše. Ovih dana, Armin Paperger, direktor nemačke kompanije za proizvodnju oružja „Rajnmetal“, rekao je, prilično oduševljeno, da ta firma ne može da se izbori sa količinom narudžbina koje im stižu sa svih strana.

– Tako nešto nisam doživeo u svih svojih 35 godina u Rajnmetalu – izjavio je Paperger za nemačke medije.

Paperger, dakle, trlja ruke, i nije mu zameriti, to mu je posao. Ako neko zna da pravi oružje, to su Nemci… On može da se pohvali, i pohvalio se za novine, da je njegovu fabriku posetilo pedesetak predsednika i premijera, samo u proteklih nekoliko nedelja. Mediji su preneli da je Paperger munjevito dobio narudžbine u visini od vrtoglavih 55 milijardi dolara. I to je već sad 17 milijardi dolara više nego u celoj prošloj godini, koja je ionako bila rekordna za njegovu firmu.

Sve što „Rajnmetal“ proizvodi, sa 32.000 radnika koje upošljava, ide kao alva. U ponudi imaju, naravno, puške i pištolje, tenkove i oklopna vozila, pa sve do raketa i raketnih sistema. Imaju oni svega, ozbiljna je to firma. Kome treba, na rafovima imaju i sisteme nadzora za protivvazdušnu odbranu, pa sve do digitalne vojne tehnologije.

Paperger je zaključio da je u Evropi počela „epoha naoružavanja“. Eto sreće, eto radosti, za celu industriju oružja.

Znamo da ništa nije slučajno, pogotovo u geopolitičkim kretanjima, koje su u poslednje vreme dosegle tačku ključanja. Ursula fon der Lajen, šefice Evropske komisije, već je više puta napomenula da je „Potrebno jako brzo povećanje evropskih kapaciteta odbrane. I to treba da se uradi odmah“.

Njena izjava je reakcija na Trampov propali dogovor sa Volodomirom Zelenskim, predsednikom Ukrajine. Rat se tamo, u Ukrajini, nastavlja. A kad se rat nastavlja, ima prostora i za biznis.

Lajen vrlo dobro zna da je od 2020. do 2024. godine SAD ojačala dominaciju u izvozu oružja u svetu i da veoma dobro zarađuju od svega što se dešava na žarištima u Ukrajini i Pojasu Gaze. I svuda gde je oružje potrebno. Potražnja je eksplodirala. U tom smislu, njena poruka je jasna – Lajen, rodom Nemica, planira da ojača vojnu industriju u svojoj zemlji. Pa, bože moj, i u celoj Evropi.

Sve je, dakle, povezano – politička klima je izuzetno nesigurna, svi su u nekoj vrsti rovova i čekaju šta će protivnik da uradi, a to je izuzetno povoljna i zdrava klima za najisplativiji posao na svetu – puške.

Postoji i još jedna sličnost sa Hemingvejevim romanom, a to je Prvi svetski rat. Rat u Ukrajini je najbliži rovovskoj borbi koja se odvijala pre 111 godina.

Svaka firma koja pravi oružje sada može da rasproda do kraja čak i zastarele tenkove, a tu je i bonus u vidu moderne tehnologije, poput dronova.

Gde se ova priča završava?

Zanimljivost: Hemingvej se, kažu, baš mučio oko kraja svog romana „Zbogom oružje“. Kažu da je imao čak 39 verzija za veliko finale svog remek-dela. Izabrao je najtragičniji, pa koga zanima, neka pročita, da ne spojlujemo, što kažu mladi. I onomad, a i sad, oružje je bilo roba na ceni.

A ishod ovog našeg globalnog životnog romana nije toliko komplikovan. Recimo, ovako – da vojne industrije rasprodaju oružje, konačno dođe do mira u Ukrajini, i da krene reparacija i izlečenje.

Ili to, ili tragičan kraj, u kojem do zuba naoružana Evropa, SAD i ostatak sveta kreću u rovove.

Ne treba biti genije da bi se shvatilo koja varijanta je bolja. Recimo – valja rasprodati oružje i neka nastupi mir, A to oružje neka čami u magacinima. Do sledećeg rata.

Jer, ako se to ne desi, mnogi će izgovoriti rečenicu iz besmrtnog Hemingvejevog romana, koja glasi:

– Nisam više hrabar, draga. Sasvim sam slomljen. Slomili su me.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

@bizportal.rs

Ove zemlje smo pobedili u izboru za domaćina EXPO-a #biz #bizportal #expo #fypシ゚ #fyp #foryoupage

♬ original sound – BizPortal.rs

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.