И после готово деценије и по постојања Агенције за реституцију и даље се враћа имовина, или додељује обештећење. Један од већих изазова од почетка рада је враћање имовине лицима која су рехабилитована, а била су припадници окупационих снага. Таквих предмета у Агенцији има око пет стотина.
Заједничко свим овим решењима је то што је Агенција за реституцију одбила да потомцима врати имовину. Дошла је до доказа да су њихови преци били припадници окупационих снага – а према закону о реституцији, њихови наследници немају право ни на враћање, ни на обештећење имовине.
“Ми не можемо бити равнодушни када нам стигне одлука суда о рехабилитацији и бити равнодушни када нам неко каже морате да вратите ту имовину, без обзира на законску одредбу јер је рехабилитован. Да не причам за драстичне случајеве тешких убистава, у оквиру ратних злочина. Имамо случај да је један фашиста убио седморо људи и онда нам стигне рехабилитација тог човека”, објашњава директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.
Иако рехабилитација не подразумева обавезу Агенцији за реституцију да имовину враћа, суд ипак често налаже супротно.
“Судови су стали на становиште да када се докаже идеолошко и политичко непријатељство, односно супротна страна, да је то мање више довољно за рехабилитацију лица које ту рехабилитацију траже. Није се улазило у меритум ствари да ли су заиста одговорни за злочине које им се стављају на терет”, истиче историчар и правник Срђан Милошевић.
Европска пракса је разнолика – али су познаваоци прилика неретко тврдили да је тешко поредити поступке вођене у земљама комунистичког блока са осталим државама Европе.
“Не треба се заваравати, то нису била у свему суђења по стандардима, чак ни ондашњим, сасвим правилна, али то спада у оно што и правна теорија назива послератним суђењима у којима се не може очекивати да она буду у правном смислу потпуно перфектна. Румунија је интересантна због тога што је она дозвољавала делимичну рехабилитацију. Ви сте могли да рехабилитујете неке политичке кривце, за нешто што су евидентни политички прогони, али са друге стране, уколико би се утврдило да је лице било одговорно за злочине онда у том делу не би било рехабилитовано”, објашњава Милошевић.
Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић каже да ниједна земља у свету не награђује своје окупаторе.
“Погледајте друге случајеве у Европи. Нажалост, то је последица два светска рата, увек се задржава то право, земље које раде реституцију, водећи рачуну о историјским околностима, о националном достојанству, да се не дозвољава враћање оним припадницима који су били или окупатори, или су се ставили у службу окупатора”, наглашава Секулић.
Имовина се према слову закона о реституцији не враћа ни онима за које је обавезу обештећења преузела страна држава, ни онима којима је право на враћање имовине омогућено у иностранству.
