Депонија грађевинског материјала никла је непосредно уз топлану у Батајници. Багери су већ поравнали велике количине шута, али је видљиво да се стално довози нови.
Станко Марин наводи да је депонија у Батајници настала пре три, четири месеца, насипањем старих кућа које руше.
“Довозе шут који не возе на рециклажу иако је тражено да се грађевински отпад вози у Винчу на рециклажу. Испод надвожњака, то требало би три месеца да се чисти да би се могло очистити од шута и грађевинског отвода”, рекао је Марин.
Уколико инспекција утврди да се отпад одлаже на јавној површини, тада могу да наложе уклањање. То се углавном ради о трошку државе јер је тешко утврдити ко је направио нелегалну депонију.
Марија Андријашевић из ЈКП Градска чистоћа каже да је врло важно испитати да ли локација припада приватном лицу, да ли улази у неко приватно власништво.
“У тој ситуацији ЈКП Градска чистоћа не може да улази на тај посед и да уклања ову врсту отпада”, казала је Андријашевићева.
По налогу Града Градска чистоћа сваке године очисти на десетине дивљих депонија. Грађани могу од градске чистоће да добију џакове за одлагање отпада или контерјнере и да пошто плате, рачунају да ће шут и кабасти отпад бити однети.
“Ценовник је могуће наћи на сајту Градске чистоће и он износи за физичка лица око 1.400 динара по метру кубном без ПДВ-а, за правна лица 2.340 динара по метру кубном отпада без ПДВ-а. Наших 16 џакова чини отприлике један путни метар овог отпада”, рекла је Андријашевићева.
Од 10 милиона кубика грађевинског отпада колико годишње настане због радова у Београду велики део се искористи за нивелисање терена и то углавном без одговарајућих дозвола.
Сигурносне камере и казне
Марко Попадић из Градске чистоће најављује постављање камера.
“Верујем да ће се увођењем мера заштите, у виду постављања сигурностних камера, постотак дивљих депонија у Београду смањити. Такође, надлежне службе ће писати казне онима које ухвате на делу”, истиче Попадић.
Једина локација на којој се организовано одлаже отпад јесте депонија Винча.
Прописи обавезују инвеститоре да разврставају отпад од грађења и рушења и одлажу га на одговатрајући начин.
Однедавно је на снази и пропис по ком се не може добити употребна дозвола уколико се отпад не рециклира или односи на легалне депоније.
Велики број дивљих депонија уз саобраћајнице пре свега у ободним градским општинама настаје и од радова у становима и на породичним кућама и у тим случајевима је најтеже утврдити ко смеће одлаже.
