Demokratija u kulturi, hvala, ali ne hvala

Zamislite da u zemlji u kojoj manifestacije u kulturi često služe kao dekor za državne protokole, postoji festival koji je prostor slobode, prostor bez granice između scene i auditorijuma, izvođača i publike, prostor spajanja uličnog ritma, lokalnog izvođačkog izraza i autentičnih svetskih trendova.

Festival koji već tri decenije daje šansu mladima i starijima, onima za čije se delo čulo i onima koji tome teže, muzičarima ali i stvaraocima iz drugih polja umetnosti, a pri tome se usuđuje da veći deo sadržaja građanima ponudi besplatno. Zamislite festival tokom kog građani jedni druge pozdravljaju sa „Srećan novi Nišvil“, a sam grad izgleda potpuno drugačije, okupan energijom kojom ova manifestacija zrači.

Jeste, u pitanju je Nišvil, Internacionalni džez festival kome je nadležno Ministarstvo odlučilo da u 2026. ukine finansijsku podršku. Motivi za ovakvu odluku mogu biti šarenoliki. Pada mi na pamet da država nerado podržava decentralizaciju kulturne scene i da zvuci Nišvila koji toliko glasno odjekuju svetom ne treba da se čuju sa juga zemlje. Ili da se možda neko ozbiljno uplašio truba, ne zbog glasne improvizacije već zbog slobode i demokratije koju taj glas nosi.

Jer Nišvil već tridesetak godina radi nešto neuobičajeno opasno, daje umetnost narodu. Okuplja umetnike iz svih ćoškova planete, kombinuje džez, etno, soul, hip-hop i razne druge zvukove koji bi se mogli smatrati „nečistom umetničkom krvlju“. Unosi boju u crno-belu scenu koja je ogledalo aktuelnih kulturnih politika na nacionalnom nivou. A još je i voljen, prepoznat kao deo savremenog kulturnog identiteta Nišlija i podržan od strane lokalne zajednice. Skandal!

Demokratija u kulturi? Ko još želi da se umetnost usudi da iskorači iz institucija kulture? Kome treba manifestacija koja se širi ulicama grada tretirajući umetnost kao javno dobro, a ne kao privilegiju odabranih? Kome treba Nišvil koji kvalitetne programe prikazuje na neočekivanim mestima, koji uspeva da dopre do publike koja u gradskim strategijama kulturnog razvoja nije prepoznata kao takva? Ko želi bine na kojima se svake godine ukrštaju generacije publike i izvođača, raznobojni – a srodni muzički žanrovi, jezici, mentaliteti i identiteti? Ko želi festival čiju publiku čine desetine hiljada entuzijastičnih i radoznalih građana, a ne zvanice primorane da svojim prisustvom u prvom redu ispoštuju protokol i propisane zadatke? Ministarstvu kulture Republike Srbije – ne.

Demokratizacija kulture? Odmah dođe, ali čim ne pristiže iz kancelarija državnih ili lokalnih institucija kulture onda mora da ide iz pogrešnog pravca. Čemu služe besplatni događaji, edukativne radionice i inkluzivni programi namenjeni mladima, marginalizovanima, umetnicima u procesu afirmacije i onima koje je zvanična kulturna scena zaboravila ili iz nekog razloga skrajnula? To više liči na građanski pokret nego na događaj u kulturi. A građanski pokreti nisu dobri, zar ne?

Popularizacija kulture? Jeres. Nišvil je mesto na kome su mnogi džez prvi put čuli uživo, gde su ritam osetili ispred bine, a ne televizora. Gde su o konceptu, teoriji i istoriji stvaralaštva čuli iz duhovitih, vrcavih ali biranih reči domaćina. Mesto gde se kultura ne banalizuje već promišljeno i vešto čini bliskom stvarnim ljudima. Jer zašto bi kulturno dešavanje moralo da bude zabavno, neuštogljeno, zašto da se građani osećaju pozvanim da imaju mišljenje o njemu, ili ne daj bože uzmu učešće? Jer učešće građana u organizaciji kulturnih manifestacija je greh, znate.

Znanjem, posvećenošću, promišljenim pristupom, vrednosnim određenjem i istrajnošću u sprovođenju kulturnih politika Nišvil je sebe izrodio u instituciju kulture i jedan od najprepoznatljivijih brendova u regionu. Oko sebe je okupio zajednicu predanih profesionalaca – radnika u kulturi, umetnika, tehničara, ali i mecena i vernih pratioca koji festival osećaju za svoj. Umesto da država prepozna njegovu snagu i stamenost, ona je izabrala da ga kazni, da ga posle svih ovih godina nedvosmislenog trajanja – marginalizuje. Ukidanjem budžeta Ministarstvo kulture nije ukinulo ideju. A Internacionalni džez festival Nišvil je oličenje inovativne ideje. Kreativnosti. Zajedništva. Umetnosti koju podržava narod, a ne sistem. Umetnosti koja, kao i sloboda, uvek nađe način da se čuje.

Ako je džez bunt, onda ćemo ove godine svi svirati malo glasnije.

Autorka je doktor arhitekture i doktor arheologije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.