MINISTARKA rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas u Atini da se radi na tome da se Srbija pozicionira kao regionalni centar kroz koji će prolaziti najveći deo gasa i struje od juga ka severu Evrope i istakla da naša zemlja planira da uloži još 1,2 milijarde evra u gradnju gasnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, kao i jačanje unutrašnje gasne infrastrukture.
FOTO TANJUG/ MRE/ NENAD KOSTIĆ
– Naš cilj, kratkoročni i dugoročni, i na njemu već radimo jeste da imamo što više gasnih interkonekcija, kao i interkonekcija kada je u pitanju električna energija, da zaista možemo da imamo najveću moguću korist od toga. Ne samo za naše potrebe, nego i u geopolitičkom smislu – rekla je za Tanjug Đedović Handanović, koja je predstavljala Srbiju na ministarskom panelu “Ispunjavanje ciljeva do 2030 – Obaveze liderstva za energetsku tranziciju”, u okviru Samita o energetskoj tranziciji: Istočni Mediteran i Jugoistočna Evropa u Atini, u organizaciji Fajnenšel tajmsa.
Đedović Handavnović je istakla da je Srbija i prva u regionu koja je transponovala regulativu Evropske unije kada je reč o spajanju sa tržištem električne energije EU.
Napomenula je da Grčka takođe tu ima svoj interes kao zemlja na moru, jer do nje energenti dolaze lakše nego do zemalja centralne Evrope, ali i zbog velike količine struje koju Grčka može da distribuira.
– Srbija je, sa druge strane, centralna i najveća zemlja Balkanskog poluostrva. Kada ste vi zemlja koju niko ne može da zaobiđe i koja ima ključnu i kritičnu energetsku infrastrukturu, onda to poboljšava vašu poziciju u geopolitičkom smislu, a znamo koliko su energetika i geopolitika povezane. Mi već ulažemo u gasne interkonekcije, povezali smo se sa Bugarskom, namera nam je da uložimo još 1,2 milijarde evra u nove interkonekcije sa Severnom Makedonijom i sa Rumunijom, da dođemo do novih izvora gasa – istakla je Đedović Handanović.
Ona je kazala da se ta sredstva odnose i na ojačavanje regionalnih magistralnih gasovoda kroz našu zemlju koji su stari 30, 40 godina, kako bi se omogućila ključna gasna žila od juga ka severu.
– Od Niša, preko Velike Plane, Batajnice do Horgoša, ali i na istoku zemlje, znači od Mokrina preko Banatskog Dvora, Beograda do Pančeva, da jednostavno omogućimo tim ulaganjima da Srbija može zaista da ima tranzitni kapacitet od nekih 20 do 25 milijardi metara kubnih godišnje, što onda potpuno ima drugu sliku za Srbiju i što se tiče naše sigurnosti snabdevanja, ali i što se tiče sigurnosti snabdevanja jugoistočne Evrope – rekla je ministarka.
Napomenula je da je slično i sa električnom energijom, sa prenosnim kapacitetima, gde Srbija takođe ima veliki broj interkonekcija i gradiće nove.
– Okruženi smo sa četiri zemlje Evropske unije i zemljama balkanskog regiona, znači moramo da jačamo te kapacitete, to smo već radili u prošlosti, Transbalkanski koridor je delom i završen, koji ide od Rumunije preko Srbije ka Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U toku su radovi i na novom koridoru koji ide od Obrenovca do Bajine Bašte, pa do granice sa BiH i Crnom Gorom, ali planiramo i gradnju Panonskog koridora, što znači povećanje kapaciteta i sa Mađarskom – rekla je Đedović Handanović.
Kaže da smo sa Rumunijom to već uradili i da ćemo dodatno ojačati kapacitete za prenos električne energije sa završetkom Beogrid projekta.
Kako je rekla, naše interkonekcije biće povećane sa 4.000 na 6.000 MW, što će nam dati dodatnu sigurnost, ali je i spajanje tržišta sa Evropskom unijom od kritičnog značaja.
– Srbija je prva u regionu koja je transponovala regulativu Evropske unije, tražimo od njih da budu brži, proces verifikacije jako dugo traje. Očekujemo da nam Evropska komisija da komentare, možda ćemo morati neke izmene u zakonodavstvu da radimo, ali sve su to procesi koji moraju da budu brži i efikasniji. Tri godine čekanja na spajanje tržišta je jako dugo, trpi Evropa, trpi jugoistočna Evropa, ali trpimo i mi, i u tom smislu se to i reflektuje i na cene struje u jugoistočnoj Evropi koje su bile znatno više prošle godine od onih u Zapadnoj Evropi – rekla je Đedović Handanović.
Spajanje tržišta Srbije, kako je navela, ostaje kao važno pitanje, a posebno za našu zemlju koja je najbrže napredovala 2025. godine kada su u pitanju reforme u energetskom sektoru.
– Mi nismo srećni da to bude 2028. godine, kao što očekuje Energetska zajednica, jer je to trebalo da bude 2027. i zato moraju institucije Evropske unije da rade posvećenije i brže da bi došli do tog zajedničkog cilja koji ne ide samo u korist Srbije, nego pre svega u korist EU – navela je ona.
Podsetila je da je EU uvedela taksu na emisije ugljenika CBAM od 1. januara i dodala da vidimo da se razmena električne energije između našeg regiona i zemalja EU donekle smanjila, što nije dobro.
– Mi smatramo i sve zemlje ovog regiona, što je bila i jedna od tema na ovom panelu, a imali smo i predstavnike i Energetske zajednice i Evropske komisije u publici, da jednostavno moramo prvo da spojimo tržišta, a onda da uvodimo karbon taksu. U suprotnom, trpiće i zemlje Evropske unije i zemlje balkanskog regiona, što nikom nije ne ide u prilog – rekla je ministarka.
Napomenula je da Srbija ima jasne planove kada su u pitanju investicije u energetsku infrastrukturu, sa kapacitetom prirodnog gasa od četiri milijarde kubika kada se izgrade interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom prema planovima razvoja Srbije do 2030. i 2035.
Đedović Handanović poručila da, pre svega, energetska preduzeća moraju da rade brže, odgovornije i bolje i podsetila da je 2024. godina bila rekordna po investicijama u energetiku.
– Znamo šta je naš cilj i gde želimo da stignemo, pre svega da povećamo našu energetsku sigurnost i bezbednost, da diversifikujemo naše pravce i izvore snabdevanja, da ulažemo u nove proizvodne kapacitete, jer smo već u eri električne energije i moramo da nađemo alternativno snabdevanje. Kvalitet uglja nam opada, svesni smo toga, moramo da prelazimo i na gasne elektrane – rekla je ministarka.
Đedović Handanović je rekla da je Srbija u prvoj fazi programa razvoja nuklearne energije.
Ministarka je rekla da će sutra predstavljati Srbiju na samitu ministara energetike regiona u Atini i da će glavne teme biti regionalno povezivanje, jačanje infrastrukture i zajednički projekti radi postizanja veće energetske bezbednosti.
– Severna Makedonija se spaja sa Grčkom, a mi sa Severnom Makedonijom, to je sve u cilju da se Južni gasni koridor još više osposobi i da imamo nove izvore gasa i sa juga. Cilj je da on bude završen do kraja Uh sledeće godine – rekla je ona.
Podsetila je da Srbija treba da izgradi i gasovod do Ruminije navodeći da se će naša deonica biti dužine 12 kilometara i da projekat napreduje jako brzo i da će Srbija vrlo brzo biti spremna.
Ministarka Đedović Handanović je učestvovala na panelu sa ministrom energetike I zaštite životne sredine Grčke Stavrosom Papastavurom, ministrom energetike Moldavije Dorinom Junghietu, ministarkom energetike rudarstva i mineralnih resursa Severne Makedonije Sanjom Božinovskom, ministrom građevinarstva i energetike Albanije Eneom Karakačijem, ministrom privrede i održivog razvoja Gruzije Mariamom Kvrivisvilijem.
U fokusu dvodnevnog samita, koji je počeo u sredu u hotelu Four Seasons Astir Palace u Atini, su energetska tranzicija, regionalno povezivanje, energetska bezbednost i integracija tržišta.
BONUS VIDEO: Brnabić: Od koga branimo Srbiju?! Pa, od vas, blokadera!
