Дебата је отворена питањем о најважнијим резултатима и највећим успесима у домену економије у претходном периоду.
Миленко Јованов је истакао да су кључни успеси видљиви кроз повећање животног стандарда грађана, константан раст зарада и пензија, као и драстично смањење стопе незапослености.
“Ми смо затекли стопу незапослености од 25 одсто, сада је та стопа од 7 одсто.То је велико смањење незапослености. У овом периоду отворили смо око 467 фабрика у Србији и то је велики помак у односу на оно што је затечено”, нагласио је Јованов, додајући да бруто друштвени производ ускоро иде на 97 милијарди евра и да је курс динара остао стабилан у изузетно комплексним глобалним условима.
Он је подсетио на бројне изазове са којима се земља суочавала — поплаве, пандемију коронавируса, глобалну економску кризу и ратове у Украјини и Ирану — истичући да је Србија упркос томе бележила економски раст и да се очекује да буде једна од најбрже растућих економија у Европи. Према његовим речима, минимална и просечна потрошачка корпа данас су у потпуности покривене минималном, односно просечном зарадом.
Са друге стране, Александар Чупић је истакао да економске резултате пре свега постижу радни људи и да је сваки напредак заправо заслуга оних који стварају, често упркос начину на који се државом управљало.
“Да није било оваквог степена корупције, да није било страначког запошљавања, некомпетентности у управљању јавним предузећима, дискриминације по разним основама, ти резултати би дефинитивно били бољи”, навео је Чупић.
Чупић је илустровао ситуацију сопственим примером, наводећи да он и супруга раде двоструко више и да су образованији од својих родитеља, али да не живе сразмерно тој количини уложеног рада. Такође је скренуо пажњу да пад званичне стопе незапослености може бити последица масовног одлива младих и образованих људи из земље, а не искључиво стварања новог благостања.
Планови за реиндустријализацију, пољопривреду и станоградњу за јавни сектор
Угљеша Марковић је подсетио да су резултати претходног периода обухватили и раст БДП-а, смањење незапослености, као и повећање паритета куповне моћи. Као важне аспекте економске политике навео је редовно снабдевање енергентима и повољнију цену гаса захваљујући ангажовању партнера из Социјалистичке партије Србије, као и масовна улагања у инфраструктуру и капиталне инвестиције.
Говорећи о наредним корацима, Марковић је истакао значај пројекта EKСПО и потребу за новом фазом – реиндустријализацијом и повећањем продуктивности кроз нове технологије.
“Између осталог, став Социјалистичке партије Србије јесте да је то, између осталог, пољопривреда. Прехрамбена индустрија, такође, да не извозимо, између осталог, сировине, него готове производе, да на тај начин дижемо додатну вредност”, поручио је Марковић.
Као важан стуб Марковић је навео станоградњу, предлажући да држава преко јавних предузећа уђе у изградњу станова по цени коштања и уз могућност кредита без камата, пре свега за кадар у јавном сектору — васпитаче, учитеље, професоре, здравствене раднике и припаднике безбедносног сектора.
Полемика о статистици, прошлости и политичким листама
Дебата се убрзо претворила у расправу између Јованова и Чупића о упоређивању садашњих резултата са економском ситуацијом из периода када је гувернер Народне банке био Дејан Шошкић.
Јованов је изнео апсолутне бројке, наводећи да је 2012. године било 1.865.614 запослених, док данас има 2.364.301 запосленог (готово пола милиона више), уз пад стопе незапослености са 25,9 одсто на 7,2 одсто у другом кварталу 2023. године. Такође је навео поређење плата и пензија, тврдећи да је просечна нето зарада са некадашњих 366 евра порасла на преко хиљаду евра, док је минимална зарада скочила са 15.870 на 64.183 динара, а просечна пензија са 204 на вишеструко веће износе.
Јованов је оценио да је економска политика у прошлости под вођством тадашње опозиције водила у катастрофу, неконтролисани раст курса евра и урушавање приватног сектора, уз похвалан рад гувернерке Јоргованке Табаковић на очувању стабилности курса динара.
Чупић је одговорио критиком структуре плата у јавним предузећима, наводећи примере висине примања директора јавних предузећа у односу на минималне зараде, као и примедбама на рачун административних оптерећења са којима се суочавају мали привредници и пољопривредници.
Расправа се дотакла и питања заступљености радника и кандидата са Косова и Метохије на изборним листама, при чему је Јованов критиковао ставове појединаца блиских опозиционим структурама, док је Чупић узвратио да Студентска листа има кандидате са Универзитета у Косовској Митровици и да је њихов рад усмерен на стварне потребе грађана на терену.
Реиндустријализација, пољопривреда и енергетска стабилност
Говорећи о правцима економског развоја, Угљеша Марковић истакао је да фокус у наредном периоду мора бити на јачању домаћих инвестиција и реиндустријализацији, нарочито до завршетка међународне изложбе Eкспо.
“Ми морамо у наредном периоду да јачамо наше домаће инвестиције, домаћу производњу пре свега. С једне стране, то је оно што сам рекао: реиндустријализација. У пољопривреду морамо да улажемо, да видимо са чим најбрже, на кратак рок, можемо да супституишемо оно што за сада, када је у питању пољопривреда, увозимо”, поручено је током излагања.
У фокусу је била и пољопривредна производња, уз поруку да се не треба ослањати на извоз сировина, већ стварати већу додату вредност извозом готових производа, попут џемова уместо свежег воћа.Такође, наглашено је да је предуслов сваке стабилне привреде већа енергетска независност, док је по питању великих система Марковић изнео јасан став.
“Електропривреда Србије и Телеком, то је нешто, када је у питању Социјалистичка партија Србије, где смо ми врло стриктни против да се то приватизује. Значи, морамо да имамо та велика предузећа, морамо да снажимо мала и средња, да створимо предвидивост”, рекао је Марковић.
Пројекат Eкспо и инвестиције у инфраструктуру и здравство
Миленко Јованов указао је на економски значај предстојеће изложбе EКСПO, наводећи да ће тај догађај донети вишеструке користи за туризам, привредни имиџ и привлачење страних компанија у Србију.
“EКСПO ће да значи озбиљне промене и када је у питању туризам, и када је у питању имиџ Србије, и када је у питању реклама Србије у свету”, наглашено је уз очекивање да ће се уложени новац вишеструко вратити кроз посету туриста и инвестиције.
Поред тога, истакнуте су масовне инвестиције у здравствени сектор у вредности од 1,3 милијарде евра, које обухватају обнову домова здравља и болница на локалу, као и даља улагања у комуналну инфраструктуру, канализацију, водовод и гасне интерконекције са суседним земљама ради диверзификације извора снабдевања.
Економија знања, дијаспора и равномернији регионални развој
Александар Чупић изнео је алтернативни модел економског развоја, истичући да се држава мора окренути економији знања уместо модела јефтиних радних места.
“Под један, економија знања. Зато нам треба толико високообразованих људи и експерата. Дакле, насупрот економије знања, имамо економију јефтиних радних места. То смо пробали. Тај модел је овде давно истрошен”, речено је у дискусији.
Посебан акценат ставио је на неравномерну пољопривредну политику и потребу за подршком мањим пољопривредним произвођачима кроз мини-хладњаче и прераду на кућном прагу, као и на значај дијаспоре.
Сукоб око висине јавног дуга и висине камата
Једна од најжешћих полемика избила је поводом питања спољног задуживања и висине јавног дуга државе. Чупић је указао на драстичан пораст апсолутног износа дуга и терет отплате камата.
“Србија је са 15 милијарди евра дуга дошла на 42, 43. Само да вам то илуструјем, да би грађанима било јасније. Камата годишње коју плаћамо је 1,9 милијарди… сваки онај ко ради у производњи, он да 1900 евра годишње. Пазите те бројеве”, рекао је Чупић.
На ове оптужбе Јованов је одговорио званичним економским параметрима, уз објашњење да се задуженост у свету искључиво мери у односу на бруто домаћи производ.
“43,3% БДП-а. И то се тако посматра у целом свету. Значи, нико то не посматра у апсолутним бројевима… Управо је јавни дуг оно чиме можемо да се поносимо, јер је он дуго испод Мастрихта и онога што је… та нека граница која не би држава требало да пређе”, рекао је Јованов.
Учесници су се сагласили око неопходности улагања у савремене технологије и вештачку интелигенцију како Србија не би заостајала за водећим светским силама попут Сједињених Америчких Држава и Кине, док је дебата закључена указивањем на горући демографски проблем и важност подстицања рађања и опстанка породица.
Енергетска стабилност, повољан гас и питање санкција Русији
Дебата о енергетици започела је консензусом да без енергетске безбедности нема стабилне привреде, али су се путеви до тог циља драстично разликовали. Угљеша Марковић изричито је поновио став противљења увођењу санкција Руској Федерацији, истичући да та одлука није мотивисана идеологијом, већ чистим националним и економским интересима грађана Србије.
“Ми смо против увођења санкција у Руској Федерацији. И не зато што смо ми русофили, већ зато што штитимо и бранимо српске интересе. О чему се ту заправо ради?. Та цена гаса је 2,5 пута нижа него што је тржишна цена гаса”, наглашено је у излагању, уз податак да Србија захваљујући актуелном аранжману остварује вишемилионске уштеде на дневном нивоу.
Оценио је да је земља успела да обезбеди стабилно снабдевање нафтом и дериватима без иједног сата прекида на пумпама, што је, према речима учесника, доказ исправности дугорочне и суверене спољне политике, у поређењу са енергетским проблемима са којима се суочавала Европа.
Будућност НИС-а, лиценце и преговори са партнерима
Говорећи о судбини Нафтне индустрије Србије и актуелним ограничењима, разматране су три могуће опције – од продужавања привремених лиценци, преко потенцијалног уласка мађарског Мола у власничку структуру, до могућности да држава Србија преузме већински пакет акција, с обзиром на то да су у буџету раније биле опредељене значајне финансијске резерве за те намене.
Миленко Јованов је нагласио да је снабдевање државе сигурно и да се пажљиво прати ситуација са међународним санкцијама и антимонополским комисијама. Са друге стране, Александар Чупић поставио је питање зашто држава у одређеним тренуцима није искористила право прече куповине, оцењујући да су краткорочни аранжмани показатељ неповерења и сложених геополитичких односа.
Полемика о управљању ЕПС-ом и партијским кадровима
Један од најбурнијих делова емисије развио се око управљања кључним државним ресурсима, пре свега Електропривредом Србије (ЕПС). Александар Чупић изнео је оштре критике на рачун начина постављења руководства и заштите имовине предузећа.
У завршници су поменути и стратешки пројекти попут изградње реверзибилне хидроелектране Бистрица и пројекта Ђердап 3, за које је оцењено да ће представљати кључне амортизере и стабилизаторе у систему снабдевања електричном енергијом, посебно у тренуцима сезонских осцилација и вршних оптерећења.
Емисија је закључена позивом грађанима да у што већем броју изађу на предстојеће изборе и остваре своје бирачко право, уз симболичан осврт учесника на предстојећи прелазак на зимско рачунање времена и важност доношења одговорних одлука за будућност земље.
