VOJNI planeri, “bacili” su oko i na prašnjave zgrade pune kompjuterskih servera i najavili da će informatički centri, koji omogućavaju svakodnevni digitalni život, postati novo bojno polje modernog ratovanja!
Foto: Vikipedija
Put ovoj novoj stranici u vojnoj istoriji, utrli su napadi na data centre tokom sukoba Irana i njegovih protivnika. Nije nova sama činjenica uništavanja, nego izbor cilja, ističu analitičari. Dodatni problem donosi veličina modernih data centara, jer su to mahom ogromni kompleksi sa brojnim zgradama i tehničkim postrojenjima, te ih je izuzetno teško potpuno zaštititi.
Do sada je fokus bio gotovo isključivo na sajber-napadima. Mogućnost da sami data centri postanu direktna vojna meta, nije se uzimala u obzir. A onda su, već u prvim danima najnovijeg bliskoistočnog sukoba, napadnuti takvi punktovi u Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Iranu, što je pokazalo su da ovi objekti odavno mnogo više od tehničke infrastrukture.
Posle napada u Bahreinu i UAE, Iran je proširio svoje pretnje i prvi put na nišan stavio i data centre za veštačku inteligenciju. Režim je objavio spisak takozvanih “Teh Targets”, odnosno tehnoloških meta, na kom su se našle međunarodne kompanije poput Majkrosofta, Gugla i Envidije.
Uspešan napad na tu infrastrukturu imao bi direktne posledice po svakodnevni život. Komunikacione usluge bi stale, finansijske transakcije se poremetile, a usluge u “oblaku” paralisale. Osim štete i civilnom sektoru, moderna vojska sve više zavisi od ogromnih količina podataka.
“Stargejt” na udaru
OBJAVLjEN je video-snimak u kom se otvoreno preti jednom od najambicioznijih projekata veštačke inteligencije u zemljama Persijskog zaliva, “Stargejt”, džinovskom data centru za veštačku inteligenciju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U kompleksu vrednom oko 30 milijardi dolara trebalo bi da rade neki od najmoćnijih takvih sistema na svetu. Projekat podržavaju i OpenAI i Orakl Envidia. Napad na takav objekat imao bi dalekosežne posledice, upozorava Sem Vinter-Levi. Već sama materijalna šteta mogla bi da uništi investicije vredne milijarde dolara. Tome bi se pridružile i ekonomske i tehnološke posledice ukoliko bi tako moćan sistem veštačke inteligencije prestao da funkcioniše, naročito u trenutku kada VI postaje sve važnija za privredu i državne institucije.
– Vojne operacije, sve se više oslanjaju na velike količine podataka – objašnjava Sem Vinter-Levi iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir. – Iz tih podataka, nastaju liste ciljeva za vojne napade, a upravo ta dvostruka funkcija čini data centre posebno privlačnim za napadače. S jedne strane, oni su ključni deo civilne infrastrukture, a s druge, nezamenljivi za vojne operacije. Bilo da je reč o dostavi hrane, striming-servisima, ili elektronskom bankarstvu, gotovo svaka digitalna usluga zavisi od data centara. Oni skladište informacije, obrađuju podatke i omogućavaju da se narudžbine, bankarske transakcije ili video-prenosi odvijaju u deliću sekunde.
Danijel Šif, profesor tehnološke politike na Univerzitetu Perđu(SAD), kaže da svako ko otvori aplikaciju na pametnom telefonu, pročita mejl, ili pristupi bankarskim podacima, praktično koristi računarske kapacitete nekog data centra. – S njima smo u interakciji tokom čitavog dana, često nesvesni toga.
Najveći broj takvih objekata nalazi se u SAD. Slede Velika Britanija i Nemačka. Istovremeno, sve više država ulaže velika sredstva u izgradnju novih centara, koji su temelj digitalne ekonomije. Šif upozorava da su data baze lako uočljive mete, pošto se nalaze na fiksnim lokacijama, imaju ogromnu ekonomsku vrednost i često nisu direktno integrisani u vojne objekte. Tako nastaje opasna kombinacija: ranjivi su poput civilne infrastrukture, ali istovremeno imaju stratešku vrednost koja se približava vojnoj.
“Čileri” kao Ahilova peta
POSEBNO ranjiv deo mnogih data centara je rashladni sistem, kaže Sem Vinter-Levi. Serveri i procesori visokih performansi proizvode ogromne količine toplote i moraju neprekidno da se hlade. Za to služe veliki rashladni uređaji, tzv. “čileri”, bez kojih data centar ne može da funkcioniše. Upravo te komponente predstavljaju potencijalnu slabu tačku. One se često nalaze izvan same zgrade i zato ih je lakše pogoditi nego servere koji se nalaze u unutrašnjosti objekta. “Ako se jeftinim dronom pogodi takav čiler i izbaci iz funkcije na dan ili dva, to već može da izazove ozbiljne poremećaje”, objašnjava Vinter-Levi. Veći broj jeftinih dronova može da nadvlada čak i savremene PVO sisteme.
I u ratu između Rusije i Ukrajine obe strane više puta su napadale slične ciljeve, ali je najnoviji sukob na Bliskom istoku dodatno podigao međunarodnu uzbunu. Vinter-Levi naglašava da sajber-napadi mogu da izazovu veliku štetu, iako imaju i ograničenja. Velike američke kompanije za veštačku inteligenciju, sve tešnje sarađuju s američkom vladom, obaveštajnim službama i vojskom, čime se gotovo briše granica između civilne i vojne namene.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
