Изабрани председник САД Доналд Трамп, којег од поновног уласка у Белу кућу дели недељу дана, поново је “бацио око” на Гренланд, највеће острво на свету које територијално припада Данској, али ужива велику аутономију.
Будући председник тврди да би Данска требало да се одрекне Гренланда, зато што је потребан САД због националне безбедности.
Да није реч о насумичној изјави Доналда Трампа, доказ је и излет Трамповог сина Доналда млађег који је пре мање од недељу дана био у приватној посети Гренланду.
Власти у Копенхагену, које су задужене за одбрану и спољне послове, како Гренланда, тако и Фарских Острва, реаговале су веома брзо. Предложен је повећан број војних пловила, већи број копнених патрола, али и реконструкција војног аеродрома и некадашње америчке базе где би требало да се сместе борбени авиони Ф-35.
Осим тога, одржан је и хитан састанак владајуће коалиције у Данској, након којег је премијерка Мете Фредериксен рекла да су затражили састанак са Трампом, али да не очекују да ће се десити пре инаугурације 20. јануара.
На истој конференцији за медије, министар одбране Данске Тролс Лунд Поулсен рекао је да су протеклих година пропустили да инвестирају у бродове и авионе који би помогли у безбедности читаве краљевине и да сада покушавају да то промене.
Премијерка Фредериксен је искључила могућност америчке војне интервенције на Гренланду и поручила да Гренланд припада Гренланђанима.
Премијер Гренланда забринут због Трампове изјаве о употреби војне силе
Сличне поруке данас шаље и премијер Гренланда Муте Егеде након састанка са данском премијерком у петак, али не искључује дубљу сарадњу са САД, нарочито када је у питању економија.
Ипак, Трампове изјаве о употреби војне силе за преузимање контроле над Гренландом сматра забрињавајућим, преноси гренландски јавни сервис КНР.
“Важно је да нема војног сукоба. Било је забрињавајуће када смо то први пут чули. Али Џеј Ди Венс је јуче рекао да они немају интерес да користе оружје”, рекао је Егеде на конференцији за медије.
Поручио је и да желе ближу сарадњу са САД у области одбране и рударства и да су спремни за почетак дијалога са новоизабраним председником Трампом, али када је реч о независности острва, био је прилично јасан.
“Независност Гренланда је ствар самог Гренланда, укључујући и коришћење његове територије, тако да ће и одлука о томе какав споразум треба да постигнемо бити на Гренланду”, поручио је Егеде.
Истакао је и да је ово први пут да неко слуша шта Гренланд има да каже толико пажљиво.
“Треба да останемо смирени, искористимо прилике и држимо се заједно”, рекао је Егеде.
Гренланд – мање од независности, више од аутономије
Гренланд, на којем живи око 56.000 становника, ужива велику аутономију у оквиру Краљевине Данске, односно, како се то у данској јавности назива rigsfællesskabet, односно, у буквалном преводу, заједница краљевине, коју чине још Данска и Фарска Острва.
Од проглашења независности Исланда од Данске 1944. године, почиње да се говори и о промени статуса других данских прекоморских територијама. Фарска Острва добијају широку аутономију 1948. године, а Гренланд 1953. године постаје равноправни део Данске.
Када је Данска ушла у Европску заједницу 1972. године, Гренланд је такође постао њен део, упркос противљењу локалног становништва, док су Фарска Острва због раније стечене аутономије остала ван Заједнице.
Након стицања аутономије 1979. године, становници Гренланда су на референдуму 1982. изгласали напуштање Европске заједнице, што се и остварило три године касније.
Нови референдум на Гренланду одржан је 2008. када су се грађани већином од 75 одсто изашлих бирача изјаснили за додатно проширење овлашћења острвских власти.
Локалне институције су након тога постепено стекле контролу над свим областима изузев одбрамбене, спољне и монетарне политике које су остале у надлежности Копенхагена.
Осим тога, однос унутар државне заједнице Данске, Гренланда и Фарских Острва има доста специфичности. Примера ради, Гренланд и Фарска Острва имају по два представника у парламенту Данске, док нема данских представника у тамошњим парламентима.
Какав је пут до независности највећег острва на свету
Када је реч о независности Гренланда, нема дилеме о корацима који би требало да се предузму да се то оствари.
Све уређује закон о гренландској самоуправи. Пре свега, потребно је да се покрену преговори између гренландске и данске владе током којих би требало доћи до споразума о независности.
Након тога, гренландска влада предлог споразума даје на гласање локалном парламенту. Уколико га посланици изгласају, следи референдум о независности.
Ако и гренландски парламент и становници острва изгласају независност, потребно је да то одобри и већина у данском парламенту. Тек тада, независност Гренланда постаће реалност.
Међутим, питање реалности и будућности Гренланда вероватно ће се разматрати озбиљније после 20. јануара, када ће бити и јасније да ли су Трампови наводи о куповини и преузимању Гренланда били насумични или промишљени.
