SRPSKA pravoslavna crkva proslaviće danas praznik posvećen Prepodobnoj mučenici Paraskevi Rimskoj. Ova svetica smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, a za ovaj dan se veruje veliki broj običaja i verovanja.
Foto: Printskrin Jutjub/Duhovnik Biblioteka
Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Prepodobne mučenice Paraskeve Rimske, zaštitnice žena i svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima.
Zbog blagosti i čuda koja je učinila za života, pred njene mošti i danas dolaze vernici da mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Praznik Petke Rimske, kao i praznici još dve svetiteljki koje se praznuju u avgustu – Ognjene Marije i Blage Marije, nisu crvena slova, ali su poštovani u srpskom narodu, a naročito među ženama. Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, završava se mali letnji “ciklus ženskih praznika”.
Sveta Petka Rimska i Sveta Petka Trnova
Mnogi vernici SPC avgustovsku Svetu Petku mešaju sa Svetom Petkom koja se obeležava u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom. Vekovna zabuna nastala je jer se obe svetiteljke zovu isto.
Do mešanja dolazi i zato što se 8. avgusta, pored Svete Paraskeve Rimljanke, obeležava i Prenos moštiju Svete Petke Epivatske iz Trnova u Ljubostinju, pa se u narodu ovaj dan često povezuje sa nazivom “Trnova Petka”.
Crkvena tradicija, međutim, razlikuje ove svetiteljke.
Sveta Paraskeva Rimljanka bila je mučenica iz prvih vekova hrišćanstva, dok je Sveta Petka Srpska živela skoro hiljadu godina kasnije.
Kako se razlikuju na ikonama
Prema ikonopisnoj tradiciji, svetiteljke se razlikuju po simbolima koji se nalaze na ikonama.
Sveta Paraskeva Rimljanka često se prikazuje sa pločicom na kojoj su urezane oči, ili činijom iz koje oči gledaju, jer se smatra zaštitnicom slepih i onih koji imaju probleme sa vidom.
Sveta Petka grčka najčešće se prikazuje s krstom i grančicom mirte u rukama.
Upravo ovi detalji pomažu da se razlikuju dve svetiteljke koje narod često poistovećuje.
Narodni običaji za Svetu Petku Rimljanku
U narodu se ovaj praznik obeležava molitvom, odlaskom u crkvu i paljenjem sveća. Kao i za druge velike crkvene praznike, vernici se trude da dan provedu u miru i bez težih poslova.
Posebno joj se mole oni koji imaju zdravstvene probleme, naročito bolesti vida, jer se Sveta Paraskeva Rimljanka smatra zaštitnicom slepih.
Za avgustovsku Petku kažu i da je ženski praznik, jer ga prvenstveno praznuju žene koje danas ne bi trebalo da mese, kuvaju ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke.
Prema narodnom verovanju na praznik današnje Petke se ne radi, da tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke, veruje se, danas treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir.
Devojčicama se danas oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Ko je Prepodobna mučenica Paraskeva Rimska?
Rodom je iz Rima, iz hrišćanske porodice, živela je u 2.veku posle Hrista, a nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se.
Propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju.
Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima.
Zbog propovedanja hrišćanske vere zatvarana je, mučena i na kraju posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine.
Njene mošti kasnije su prenete u Carigrad.
(Kurir)
BONUS VIDEO: Doček Pojasa Presvete Bogorodice
