SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Ivanjdan, praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu.
Ashley Chan / Zuma Press / Profimedia
Ovaj veliki praznik u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom, a prate ga brojni narodni običaji i verovanja.
Prema hrišćanskom predanju, šest meseci pre nego što je arhangel Gavrilo Bogorodici najavio rođenje Isusa Hrista, javio se svešteniku Zahariji u jerusalimskom hramu i saopštio mu da će njegova supruga Jelisaveta, iako u poznim godinama, roditi sina. Zaharija nije odmah poverovao anđelovim rečima, pa je ostao nem sve do osmog dana po rođenju deteta, kada je na daščici napisao ime Jovan i ponovo progovorio.
Sveti Jovan kasnije je u reci Jordan krstio Isusa Hrista, zbog čega je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj.
Običaji i verovanja
Ivanjdan je u srpskoj tradiciji jedan od praznika uz koji se vezuje najviše običaja. Posebno mesto zauzimaju branje lekovitog bilja i pletenje venaca od ivanjskog cveća.
Uoči praznika žene pletu vence koje uveče stavljaju na ulazna vrata doma, verujući da će tako zaštititi porodicu od nesreće i zla tokom cele godine.
Devojke u svoje vence često upliću i po jednu crvenu ružu, za sreću i ljubav.
U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji, pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.
Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest.
Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka.
Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac.
Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.
Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja.
Narodno verovanje kaže da na Ivanjdan voda dobija posebnu moć, pa se ljudi kupaju u rekama, jezerima i potocima, dok lekovito bilje ubrano tog dana ima naročitu snagu.
Zato se ono pažljivo bere i čuva u domaćinstvu kao prirodni lek.
Za ovaj praznik vezuje se i običaj paljenja ivandanskih vatri, koje predstavljaju letnji pandan badnjacima. Nekada su se uoči Ivanjdana palile lile koje su se nosile oko kuća, njiva i sela, kako bi se, prema verovanju, vatrenim krugom oterale zle sile i zaštitili ljudi, usevi i stoka.
(Kurir)
