Aleksandar Radulović Futa nedavno je govorio o pokojnoj supruzi i sinovima i kako se nosi sa teškim porodičnim gubicima.
Futa je za nešto više od deset godina izgubio suprugu i oba sina. Prva tragedija dogodila im se 2008. godine kada im je preminuo sin Miloš, da bi potom nakon teške borbe umrla i Marina 2021, a iznenadna smrt dogodila se godinu dana kasnije i sinu Milanu.
Uprkos svemu, on je skupio snagu da nastavi dalje, a snagu pronalazi u muzici.
„Sam sa sobom sam raskrstio po tom pitanju, mora da se ide dalje, nema okretanja nazad na te neke tužne i loše stvari. Posvetio sam se totalno muzici i to me održava. Mislim da sam još uvek dužan muzici i da imam još svašta nešto da im pružim, a sad uz pomoć ove tehnologije, nemam jednog pomoćnika, nego milijardu. Samo pritisnete dugme, sad je više da birate nego da svirate“ rekao je on i dodao:
„Ne mogu to da vam objasnim. Provodim vreme sa svojim životinjama, to su mi jedini 24-časovni prijatelji koji su sa mnom preko 10 godina i mačka i pas. Možda mi oni prenose tu pozitivnu energiju, a uzimaju negativnu, mada ja te negativne energije nemam, osim kad neko na silu plasira, tad imam blokadu. Gledam da razmišljam pozitivno, sve što je negativno oko mene, bude dalje od mene. Nemam društvene mreže, prebacio sam se samo na muziku i na taj neki lični, budući život, pa ćemo da vidimo kako će to da ide.“
Osim što su bili u braku, Marina i Futa su godinama zajedno i radili, a ističe da je vrlo ponosan na sve što su postigli.
„Nedostaje mi, mi smo 40 godina proveli radeći i živeći zajedno, sa porodicom i polako ostajali bez porodice. Ima i lepih i ružnih trenutaka, a gledam da se samo ovi lepi pamte, nedostaje mi puno. Tek sada se vidi koliko se njene pesme ponovo snimaju, obrađuju i koliko ovi drugi ne mogu to da prate. Taj ceo njen opus ima oko 4.000 tekstova, ne kažem da je svaki vrhunski i večan, ali 95% njenog opusa se sada obrađuje. Više se sluša, traži i više se pažnje poklanja tome, nego što izlaze neke nove pesme koje traju od puštanja do puštanja, od mesec dana, do dva meseca, pa se snimaju nove“, rekao je kompozitor za Blic i dodao, kako su sve zajedno radili:
„Mi smo navikli da radimo neobavezno, ili ja sviram, pa se njoj svidi, ili ona nešto primeti. Tu smo se nadograđivali u tom sistemu pravljenja pesama za nas. Mi smo pesme pravili za nas, a ne konkretno i namenski za neke pevače. Sad sam sam sa sobom i kad mi padne na pamet, ja nešto snimim, pa to posle povežem i onda napišem na papir da bih posle dešifrovao. Da je ona tu, išlo bi to brže.“
„Od realnosti da pobegnem ne mogu, da neke stvari vratim ne mogu. Meni je savest čista, nikome ništa loše nisam uradio, možda mi je krivo što mi se sve ovako izdešavalo u etapama i u serijama, kada sam ostao bez najdražih ljudi. Cela familija i sa moje i sa Marinine strane, gotovo da je nema, ne postoji niko. Nema tog osamljivanja, mora da se gura dalje, jer život to zahteva od tebe. Sve je rešivo i sve se može, samo eto ne zna se, dokle.“
U medijima se pojavila informacija da je Ceca Ražnatović poklonila Marini bolnički krevet tokom najtežih dana njene borbe, ali i da ga je posle tražila natrag, što je Futa oštro demantovao. Prema njegovim rečima, on je krevet poklonio bolnici, a potom je rešio sve nesuglasice sa Bokijem 13 koji je ovu priču i plasirao.
„Ceca je od početka Marinine bolesti, bila prisutna zajedno sa mnom i mlađim sinom, mi smo Marinu na Cecino insistiranje smestili na Onkologiju, kad je došlo do toga da je to to bio jedini pravi put. Jeste ona taj bolnički krevet koji je bio potreban, da ne bi stalno ležala u bolnici, Marina je više bila kod kuće nego što je bila u bolnici. Kad se sve to izdešavalo, taj bolnički krevet koji je Ceca Marini poklonila, ja sam taj krevet poklonio bolnici u kojoj je Marina preminula. Šta će Ceci bolnički krevet, pored svih kreveta, ne daj bože da bolnički krevet treba njoj niti bilo kome u kući. Ovde je bio višak, pa smo ga izneli“ ispričao je Radulović, a na pitanje da li je o ovoj temi razgovarao sa Bokijem 13, kaže:
„Zvao je on mene, mi smo u dobrim odnosima odavno. Maltene smo prešli preko toga, završili smo na nekim trećim, četvrtim temama. Ja znam kad je Marina bila u bolnici, on je posebno dolazio zbog nje, on je njoj dizao raspoloženje. Mi smo se lepo družili kad god je dolazio. Zahvaljujem mu se, on i kuma Marijana Petrović su dizali raspoloženje Marini, išli su joj u posetu gotovo svakodnevno, kad je to bilo moguće, a ako ne, to je bilo kod kuće. Boki je u to vreme bio pritvoren, zbog njegovih problema. U odličnim smo odnosima, ja sam bio na svedočenju dole, umesto Marine, kad god sam mogao da pomognem, bio sam tu, ali eto nije to ništa značilo specijalno. Pomoć prijatelja, ljudsko razumevanje.“
Ipak, on ne krije da postoje neke stvari za kojima žali.
„Možda je greška što nismo imali više dece. To je bila obostrana želja, ali tako se namestilo da ih nismo imali više. Da smo ih imali više, ja sad ne bih bio sam. Od tog silnog posla u koji smo mi uleteli, turbo rad, danonoćni, nikad nije moglo da se posveti više pažnje tome, i onda kada je došlo do neke granice, dok su ova naša deca porasla, mislili smo da je to završena priča i da ne treba da idemo dalje. Tako se namestilo, ne može sve da se isplanira“, rekao je i dodao:
„Imali smo srećan život do nekog trenutka dok nisu počele te neke stvari da se dešavaju, koje su se otrgle kontroli. Sećam se od bombardovanja Beograda, sve je počelo da ide naopako. Te 2008. godine je preminuo naš stariji sin. Ovaj 21. vek nije lepo počeo za celu ovu porodicu, vidite kako se završio za meni najdraže. Ja nastavljam dalje, pratim situaciju, ne pratim vesti, portale, samo pratim svoju viziju, intuiciju i misiju“, rekao je za Blic.
