“ĐOKIĆA SAM ZVALA NA RAZGOVOR DVA PUTA, ON JE ĆUTAO” Ana Brnabić u ekskluzivnom intervjuu za Blic TV o kandidaturi za predsednicu, priznala koje su joj NAJVEĆE GREŠKE i koga iz opozicije ceni

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić u ekskluzivnom intervjuu za Blic TV istakla je da je u prethodnih godinu i po dana, od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na delu bio “nezabeleženi pokušaj destabilizacije Srbije”, ali da su institucije radile i da je trenutno situacija u parlamentu mnogo mirnija. Komentarisala je i potencijalnu mogućnost da bude kandidatkinja za predsednicu Srbije, ali i predstojeće parlamentarne izbore, kao i to koliko je Srbija daleko od članstva u Evropskoj uniji.

Ako kažemo da smo u poslednjih godinu i po dana u najvećoj političkoj krizi otkad je Srpska napredna stranka na vlasti, kako biste sada ocenili ovaj trenutak u odnosu na, recimo, trenutak od pre godinu i po dana kada je pala nadstrešnica, ili pre godinu dana, ili pre šest meseci? Da li je gore, da li tenzija pada, ili ipak ne?

– Pa ja ću pre svega reći da ja ne mislim da je ovo bila politička kriza. Naše institucije su radile, ako pogledate, na kraju krajeva, i ko čini parlamentarnu većinu, okosnica te parlamentarne većine je svakako Srpska napredna stranka. Ja ne mislim da je Srpska napredna stranka izgubila glasove. Mislim da je na delu bilo nešto potpuno drugo, a to je do sada nezabeleženi pokušaj destabilizacije Srbije, ali i kriza demokratije. U smislu onoga što su radili, a i danas rade blokaderi. Dakle, mi smo imali krizu demokratije, a ne političku krizu, zato što je većinska Srbija bila uskraćena za sva svoja građanska prava: pravo na slobodno kretanje, pravo na obrazovanje i neka druga izuzetno važna građanska prava koja su garantovana Ustavom Republike Srbije. Blokaderi su sebi dali za pravo da oduzmu sva ta građanska prava većini građana Srbije, tako da u tom smislu mislim da je bila kriza demokratije. Oni će reći da su se oni borili za pravdu nakon pada nadstrešnice i možda bih se složila sa njima da su poštovali vladavinu prava, odnosno da su prijavljivali svoje skupove. – počinje Ana Brnabić za “Blic”.

– Znaju oni jako dobro šta je vladavina prava. Oni kada organizuju skup u Hrvatskoj, kada organizuju skup u Austriji, kada organizuju skup u Briselu ili Strazburu, oni prijave te svoje skupove. Dakle, oni poštuju zakone drugih zemalja, oni samo ne poštuju zakone svoje zemlje. Oni poštuju institucije drugih zemalja, ne poštuju institucije svoje zemlje. Tako da u tom smislu apsolutno mislim da se nisu borili ni za pravo ni za pravdu. Mislim da je to bila jedna puka politička borba i u toj borbi su iskoristili sva nepravna i nelegitimna sredstva osim vladavine prava.

Da li je trenutno situacija mirnija, stabilnija?

– Činjenica je da nemamo blokade ulica, nemamo blokade osnovnih škola, nemamo blokade srednjih škola, nemamo blokade visokoškolskih ustanova, odnosno fakulteta. I u parlamentu je situacija mnogo mirnija. Nemamo dimne bombe, nemamo suzavce, imamo debatu koja je nekada više u duhu parlamentarizma, nekada manje, ali u svakom slučaju mislim da je danas mnogo bolja situacija.

“Spremni smo za izbore”

Jesu li se stekli uslovi za izbore? Da li brojimo nedelje ili mesece do izbora?

– Nisam nadležna za tako nešto. Kad god budu izbori, mi smo spremni za izbore. Sad kažu da, recimo, izbore na leto, Srpska napredna stranka i Vučić mogu da iskoriste kao neki manevar. Tada ljudi nisu tu, a manja izlaznost opet kao pogoduje Srpskoj naprednoj stranci.

Da li vi mislite da bi ljudi otkazivali letovanja zbog izbora i da li je u među tim ljudima više onih koji glasaju za Srpsku naprednu stranku ili za opoziciju?

– Mislim da je blokaderski mit da velika izlaznost pogoduje njima, a ne pogoduje Srpskoj naprednoj stranci. U 15 lokalnih samouprava gde su održani izbori nakon tog blokaderskog terora bila je vanredno visoka izlaznost i pobedila je SNS. Ponosim se što je bila visoka izlaznost i mislim da to pokazuje da ljudi veruju u demokratske procese u Srbiji. Da pored svega onoga što smo čuli – da nemamo dobre izborne uslove, da ljudi nemaju poverenje u izbore ili rezultate izbora, u stvari upravo visoka izlaznost pokazuje da ljudi imaju poverenje u izborni proces. I to mi je drago. Sa druge strane, kome odgovara – ne znam. Ako izbori budu, kao što se sada licitira, tokom leta… Mislim da su blokaderi svakako najbogatiji i najprivilegovaniji sloj društva. Ovo što smo mi imali jeste bila revolucija najbogatijih i najprivilegovanijih u društvu. Zaista je izuzetno teško naći neki termin koji bi njima pogodovao zato što su uglavnom ili na “holidejima” ili na “city break” destinacijama, a izbori moraju biti u nedelju. Biće izazovno da oni otkažu sve svoje “city break” destinacije, da ne pričam čak o “holidejima”. Mislim da su glasači SNS oni ljudi koji ne uživaju privilegije kakve uživaju blokaderi.

Kako objašnjavate to što su glasači Srpske napredne stranke u tim nižim slojevima?

– Mislim da su ih ima i u nižim i u višim. Ali svakako mislim da ih ima najviše među ženama kao najodgovornijem delu stanovništva, među starijim sugrađanima i penzionerima kao ljudima koji se najbolje sećaju kako je u Srbiji nekada bilo i mogu da povuku paralelu sa tim kako je danas. Te dve kategorije jesu najodgovornije, ali su te dve kategorije one koje sebi ne mogu da priušte te “city break” destinacije zbog obaveza i zbog, na kraju krajeva, materijalnog stanja. Ali ono što je važno je da ti najodgovorniji slojevi društva vide da Srbija ide u dobrom smeru i da Aleksandar Vučić vodi politiku koja je najviše u interesu svih građana Republike Srbije.

Kažu da se vlast menja onda kada zemlja ekonomski ne ide u dobrom smeru i da je to ono što ovu vlast drži. Jeste saglasni sa tim?

– Saglasna sam sa tim. Mislim da su, na kraju krajeva, ljudi pragmatični i da, koliko god bili pod uticajem različitih medija ili društvenih mreža, kada se nađu sami sa sobom iza onog paravana i treba da zaokruže nešto što će garantovati ili makar negde indikovati kako će oni živeti u narednih 3, 4 ili 5 godina u slučaju izbora za predsednika, da ipak razmišljaju o sebi, svojoj porodici, budućnosti svoje dece i da glasaju odgovorno.

Do kad se uzdate u te dobre ekonomske prilike i koliko će situacija u svetu to promeniti? Da li strahujete od toga?

– Apsolutno strahujem od toga. Mislim da će svetu tek da sledi ekonomska kriza kakva nije zapamćena od Drugog svetskog rata. Mislim da će ta kriza uticati na cenu energenata, da se ta cena energenata preliva na svaku ekonomsku kategoriju i na svaku proizvodnu kategoriju, ali takođe i na cene hrane zbog nedostatka veštačkog đubriva. Sve i da se danas završi rat na Bliskom Istoku i u Iranu, mislim da je nemoguće da izbegnemo takvu krizu. I mislim da je utoliko važnije što je Aleksandar Vučić vodio tu domaćinsku politiku, da mi imamo svega dovoljno, a posebno nemamo veliku izloženost javnog duga. Imamo odlične devizne rezerve, imamo odlične, istorijski nikad bolje rezerve zlata.

Dakle, Srbija je spremna, ali da li će to imati uticaj na nas?

– Apsolutno. Mi nismo izolovano ostrvo. Sigurno ćemo mi imati mnogo izazova. Utoliko je važnije da Srbiju u tim trenucima vodi neko ko je odgovoran, ozbiljan, pun znanja, sa mnogo iskustava i neko kome je stabilnost Srbije na prvom mestu.

“Studentska lista najveća potencijalna opasnost za Srbiju”

Da li je studentska lista najjača politička snaga sa kojom se Srpska napredna stranka suočava od dolaska na vlast?

– Pa ne bih tako definisala, definisala bih takozvanu studentsku listu, pošto mislim da nijedan student nije na toj listi, kao najveću potencijalnu opasnost za Srbiju. Opasnost u smislu da su to ljudi koje je neko organizovao, niko od nas ne zna ko, da su to ljudi koji kažu da se bore za transparentnost, a šampioni su u netransparentnosti, da su to ljudi koji se bore za odgovornost, a ne pojavljuju se imenom i prezimenom već se pojavljuju kao nečiji mediji, niko od nas ne zna čiji. Nama se u stvari prodaje jedna mačka u džaku iz kog u jednom trenutku, ako uspeju da pobede, može da izađe bilo kakvo čudovište.

Ako je to najveća opasnost po Srbiju, kako objašnjavate tu veliku podršku koju imaju?

– Postoji značajan broj ljudi koji samo glasa protiv i uvek je lakše prodati im da si protiv nečega nego da si za nešto, odnosno da se boriš za nešto. Uvek je lakše prodati mržnju nego ljubav, tako da to i nije nešto što mi vidimo prvi put. Dakle, čitav taj blokaderski pokret živi u mitovima i čeka nekog svog Mesiju. Taj Mesija je nekada bio Radulović, nekada je bio Saša Janković, nekada je bio Ponoš, danas je to Vladan Đokić, sutra će biti neko drugi, ali takođe pokazuju svoju apsolutnu nelojalnost da se bore zajedno sa tim ljudima. I kada prođu lepa vremena i medeni mesec, onda oni najviše njih napadnu.

Kažu da je za uspeh na izborima druge strane najbolja referendumska atmosfera, da postoji studentska lista za koju glasaju svi koji su protiv vlasti. Druga opcija je crnogorski scenario – da postoji više lista na opozicionoj strani. Šta vi kažete, šta je za vas bolje ili gore?

– Ne bavim se njihovim listama, bavim se našom listom, našim rezultatima i još važnije, našim planom i programom za budućnost.

Šta ako dođe do situacije da bude egal posle izbora i da odlučuju manjinske stranke, da li verujete u podršku Bošnjaka, Mađara, Albanaca?

– Pa da vam kažem, ako dođe do toga da to bude egal ili čak blizu egal, verujem da će blokaderi napraviti nasilje na ulicama i da će pokušati da preuzmu vlast na ulicama, kako svakodnevno i najavljuju. Evo i danas smo imali u nekim od blokaderskih medija, u stvari, promovisanje nasilja, gde je jedan od njihovih sagovornika, koga su oni posebno izvukli i naglasili, rekao: “Pa znate, u nekim situacijama izbornu pobedu proglašava Republička izborna komisija, u nekim situacijama Lex specialis, u nekim situacijama bageri na ulicama”. Tako da ja verujem da oni ne bi dali poverenje manjinskim listama ili predstavnicima nacionalnih manjina da odlučuju o tome, već bi to bio poziv na apsolutno nasilje na ulicama širom Srbije.

Da li se zna hoće li prvo biti vanredni parlamentarni izbori, pa predsednički, ili će biti objedinjeni?

– Ne, ne razmišljam o tome. Nije moja nadležnost, imam dovoljno problema na kojima radim svakodnevno, tako da ne moram da se bavim i onim na šta nemam zaista nikakav uticaj.

Šta kažu vaša istraživanja javnog mnjenja?

– Imam podatke, ali ću vam reći zaista sasvim iskreno, ja mislim da u Srbiji postoji jako mali broj ljudi, možda možete da ih izbrojite na prste jedne ruke, koji zaista umeju da čitaju istraživanja javnog mnjenja. Ja ne spadam u te ljude. Dakle, ono što ja uobičajeno gledam je da li većina građana misli da Srbija ide u dobrom pravcu ili da li ide u lošem pravcu. To je procenat o kojem nam i predsednik stalno govori u intervjuima i u razgovorima. Svakako mislim da, po onome što sam ja videla, u ovom trenutku većinska Srbija misli da zemlja ide u dobrom pravcu.

Šta taj procenat kaže, da li je pao u poslednjih godinu i po dana u odnosu na prethodne?

– E to ne mogu da kažem. Mislim, zaista ne znam i ne gledam na to tako sistematično.

“Mislim da ima boljih potencijalnih kandidata za predsedničku trku od mene”

Alister Kembel je predsednika Vučića u podkastu pitao da li sprema manevar sličan onom koji su napravili Putin i Medvedev u Rusiji, odnosno da li ćete vi biti kandidatkinja za predsednicu, a on za premijera. Da li biste vi bili spremni da sednete u fotelju na Andrićevom vencu?

– Da budem iskrena, mislim da ima mnogo boljih potencijalnih kandidata za tu trku i za, na kraju krajeva, takvu poziciju.

Koje mesto biste vi izabrali da možete da birate?

– Ne biram mesto, radim poslove za koje čitav tim, ali na prvom mestu Aleksandar Vučić, misli da mogu u tom trenutku najviše da doprinesem. To je moja odgovornost prema mojoj zemlji i prema, na kraju krajeva, mojoj stranci. Verujem u timski rad, i nemam takve lične preference.

Koja vam je pozicija najviše legla, pozicija predsednice Skupštine, ministarke ili predsednice Vlade. Gde ste se najbolje osećali?

Rekla bih na poziciji predsednice Vlade. Iako su sve te funkcije bile u potpuno različitim okolnostima, mislim da je funkcija predsednice Vlade funkcija na kojoj ima najviše samostalnosti, najviše odgovornosti, ali na kraju krajeva rezultat najviše zavisi od vas. Na mestu predsednice Skupštine rezultat najmanje zavisi od vas, zavisi od toliko različitih stvari i okolnosti da vi retko kada možete da utičete na taj rezultat, možete samo da se nosite sa datim okolnostima i da pokušate da iz čitave situacije izvučete najbolje.

Kada smo pomenuli predsedničke izbore, za druge kandidate, pominju se rektor Đokić, pominje se Dejan Bodiroga, Vladan Petrov koji se pominje kao potencijalni kandidat SNS. Doktor Nestorović je rekao da će se kandidovati. Kako vam izgleda lista ovih ljudi i kakve su šanse vašeg kandidata, ko god on bio, sad kad ne znate njegovo ime?

– Nemojte rektor Đokić. Političar Đokić. Pošto kao rektor ne može da učestvuje u toj trci u ovom trenutku, on preko 18 meseci krši zakon o visokom obrazovanju, krši statut Univerziteta u Beogradu i ništa ga ne zanima. Po članu 43. zakona o visokom obrazovanju političko delovanje nije dozvoljeno na visokoškolskim ustanovama. I to nije tako u Srbiji, to je tako u čitavoj Evropskoj uniji, to je tako u svakoj civilizovanoj zemlji, ali očigledno njega baš briga i za zakon, ali i za statut ustanove čijem je čelu. Zanimljivo mi izgleda lista i mislim da će naš posao svakako biti težak. Mislim da je potpuno očigledno da blokaderski pokret ima ogromnu podršku iz inostranstva, sasvim neskriveno. Nekim ljudima je to izuzetno važno.

“I mi kao SNS moramo da pokažemo ljudima da možemo da se menjamo”

Zašto je važno ljudima iz inostranstva da ih podrže?

– Pa zato što time oni štite svoje interese. Nije meni problem to šta rade ljudi iz inostranstva. Ti ljudi rade svoj posao. Ono što je meni neverovatno je da imate ljude u Srbiji koji žele da zastupaju nečije tuđe interese, a ne interese Republike Srbije. To je ono što je meni problematično i ja iskreno ne mogu da razumem takve ljude. Ali dobro, tako je kako je. Dakle, oni imaju ogromnu podršku, mi ćemo imati težak posao. Na kraju krajeva, znate, na vlasti smo od 2012. godine, ja uvek tu gledam u 2014. godine kad je Aleksandar Vučić postao predsednik vlade. Ljudima su potrebne promene. Mislim da i mi kao Srpska napredna stranka možemo i moramo da pokažemo ljudima da možemo da se menjamo i da možemo dodatno da se unapređujemo, da ne ostajemo uvek isti i da se ne ušuškamo. Verujem da najveći izazovi dolaze upravo od nas samih i iz naših redova, a ne od blokadera, iako oni imaju ogromnu, ogromnu podršku i neverovatne resurse na raspolaganju. I to je još jedna stvar, kada pričamo o tome koliko je opasna ta blokaderska lista. Znate, ti ljudi se kao bore za pravo, pravdu i transparentnost. I do sada nijednom nisu hteli da kažu građanima Srbije odakle im ti resursi. Ko vama daje taj novac? I zbog čega? Zašto neko ima interes da vam da toliki novac da plenum na svakom fakultetu mora da donosi odluku da kupuje mašinu za brojanje novca. Toliko novca ima. Nisam sigurna da građani Srbije toliko veruju u blokaderski pokret i da takve sume novca ulažu u njih. Sigurna sam da taj novac dolazi iz inostranstva, ali je zanimljivo da oni o tome nikada nisu izvestili građane Srbije.

Da li možete da zamislite situaciju u kojoj vi sedite za istim stolom sa Đokićem, Lomparom, Đilasom, Marinikom Tepić, Miroslavom Aleksićem, Milošem Jovanovićem i razgovarate?

– Apsolutno.

A zašto do toga ne dolazi?

– Pa zato što oni ne žele razgovor. Zato što oni izbegavaju dijalog. Da biste vodili dijalog morate da imate i neke argumente i odgovore na neka pitanja, a morate da imate i neki plan i program. Ako nemate ništa od toga, onda vam je teško da imate dijalog i onda vam je najlakše da kažete: Ja ne želim dijalog sa vama. Evo daću primer. Aleksandar Vučić je sada pozvao sve njih na razgovore oko, između ostalog, vanrednih parlamentarnih izbora. Tražili su vanredne parlamentarne izbore, insistiraju na vanrednim parlamentarnim izborima. Jedina nadležna institucija da raspiše vanredne parlamentarne izbore je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Predsednik ih pozove na temu vanrednih parlamentarnih izbora. Umesto da odu tamo i razgovaraju sa jedinom predmetnom nadležnom institucijom i kažu: “Mi mislimo da bi najbolji vremenski okvir za izbore bio taj i taj, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar, kad god. Ovo je naš plan, ovo smo vam izneli, mislimo da bi to bilo fer,” da izađu nakon toga obaveste javnost i onda je lopta na terenu predsednika koji zatim uvaži njihov zahtev ili ne. Oni izbegavaju taj razgovor zato što čuvaju alibi da, ukoliko slučajno sutra ponovo izgube na tim izborima, mogu da kažu da ih je Aleksandar Vučić iznenadio sa tajmingom izbora. Dakle, to je neodgovorno. To je rijaliti politika.

“Đokića sam zvala dva puta”

– Ja sam rektora Đokića, odnosno političara Đokića, dva puta zvala. U prvom trenutku sam ga zvala kao rektora Đokića, u drugom trenutku sam već sasvim razumela da je političar, ali svejedno, okupirao je poziciju rektora, pa nemam koga drugog da zovem da razgovaramo u Narodnoj skupštini Republike Srbije o stanju na Univerzitetu u Beogradu. Ni jedan ni drugi put on nije želeo da odgovor ni na jedno relevantno pitanje za građane Srbije, za studente i za njihove porodice. To nije bio dijalog. On je ćutao, pričao je šta se njemu pričalo, ni na jedno pitanje nije pružio odgovor.

Da li mislite da postoji faktor koji može da ih privoli na taj razgovor, neko ko bi posredovao i ko bi to mogao da uradi?

– Ne mislim da su nama bili potrebni posrednici, mislim da je to uvredljivo za Srbiju. Ako neće da razgovaraju – neće da razgovaraju, nemojte samo da dozvolite da zovu strance da posreduju u razgovorima između nas. Kako ćemo prevazići te strašne podele, a zaista jesu strašne, i to je pitanje koje ja uvek postavljam svojim sagovornicima.

Da li Vi imate prijatelja, saradnika, rođaka, koji drugačije politički misli, drugačije glasa, a da sedite i pijete kafu i razgovarate normalno?

Sve manje, i to je jedna drastična promena u našem društvu. Sve manje, ali i dalje ih imam. I beskrajno sam zahvalna na njima i beskrajno sam zahvalna njima. To su retki ljudi u našem društvu, kojima ne smeta da imamo potpuno suprotna mišljenja i razmišljanja o nekim stvarima, a da možemo da razgovaramo o tome potpuno otvoreno i da možemo da nastavimo da se družimo i da te stvari nekako ostavimo po strani. Normalno je imati različita mišljenja u društvu.

A zašto je toga sve manje i ko mora da pruži ruku da bi se popravila atmosfera u čitavom društvu?

– Priznajem da ja ne mogu biti objektivna u tome, dakle subjektivna sam, ali meni se čini da su svi oni koji podržavaju blokaderski pokret navikli da budu apsolutno isključivi i da u stvari ne žele da razgovaraju ni sa kim ko ima drugačije mišljenje.

Jeste li vi nekim postupkom, nekom izjavom doprineli takvom njihovom stavu?

– Svakako da da. S tim što je velika razlika između nas u Srpskoj naprednoj stranci i njih u tom blokaderskom pokretu, bilo da su to blokaderi iz bivše vlasti ili blokaderi ovi sa fakulteta ili neki treći, u tome što mi umemo to da priznamo, možemo da priznamo našu grešku i nije nam teško da uputimo izvinjenje. Od njih izvinjenje nikada nismo čuli.

“Cenim što je Željko Veselinović umeo da uputi izvinjenje za užasne stvari koje je izgovorio o meni”

Koliko političkih protivnika cenite?

– Iznenadićete se verovatno, ali cenim, na primer Željka Veselinovića, zato što je umeo da uputi izvinjenje za užasne stvari koje je izgovorio o meni i ljudski je uputio to izvinjenje. Meni je to izuzetno hrabar i značajan gest. Cenim, na primer, narodnu poslanicu Ekološkog ustanka Milicu Marušić Jablanović. Mi imamo različito mišljenje, skoro po svim pitanjima, ali je ona jedna od tih žena koja se politikom bavi iz najiskrenijih i najdobronamernijih mogućih pobuda i ona zaista pokušava da reši neke stvari i da pomogne nekim ljudima ne zloupotrebljavajući ih. Tako da ima ljudi sa te druge strane.

Imate li kontakt s nekim iz opozicije?

– Naravno da imam. Kao predsednica Narodne skupštine, rekla bih da bi bilo neodgovorno da ne pokušavam da održim kontakt sa njima. Na kraju krajeva, taj kontakt je i važan, da pokušamo da imamo funkcionalni parlament u kome i oni imaju priliku da predstave svoja neka zakonska rešenja i iskoriste parlament u skladu sa Ustavom Srbije i onim što im zakoni dozvoljavaju.

Jesu li ti vaši međusobni odnosi drugačiji onda kada ima kamera i medija i kada nema?

– Jesu.

Hoće li kampanja usporiti pripreme za Expo?

Ne. Pripreme za Expo teku po planu. Neke stvari kasne i time se opet najviše bavi predsednik Aleksandar Vučić i svakako prvi potpredsednik vlade, ministar finansija Siniša Mali. Ponosna sam, i to smo radili u vreme dok sam bila predsednica Vlade, što smo uspeli da pobedimo. Sećam se tog dana i neću ga zaboraviti do kraja života. Dakle, mislim da je to neverovatno važna stvar za Srbiju i da će 2027. godine Srbija biti centar sveta. To će 2027. godine biti najveći međunarodni događaj na celom svetu. Nisam srećna zbog toga što, na kraju krajeva, i svi ovi iz opozicije nisu stajali uz nas i uz svoju zemlju. To je bila jedna od stvari koje smo mi zajedno uradili. Oni su dali podršku za Expo kada smo bili kandidati, na čemu sam im beskrajno zahvalna, a kasnije ne da su se samo povukli nego su isti ti ljudi pisali Međunarodnom birou za izložbe da se žale na svoju zemlju i da traže da se nama Expo oduzme. Dakle, to je ta rijaliti politika. Vi ne možete to da radite. Vi ne možete da kažete jedan dan: “Da, mi smo srećni što je Beograd, odnosno Srbija, što su kandidati, mi želimo, mi mislimo da je ovo dobro za našu zemlju” i onda da krenete da pljujete po tom projektu. Ali samo da građani razumeju, i to mi je izuzetno važno, mi verovatno ne bismo mogli da dobijemo domaćinstvo Expa da to nisu podržale u tom trenutku sve parlamentarne stranke. Sve. Dakle, i stranke u opoziciji. I danas im se zahvaljujem što su podržali Expo. Samo mi je žao što makar to nismo hvatali kao neku zajedničku kopču na kojoj smo mogli da gradimo neko jedinstvo u smislu stabilnosti i jačine Srbije, razumevajući da, naravno, kao i u svakoj demokratiji, imamo potpuno različita stanovišta po mnogim, ako ne i svim pitanjima. Ali postoje neke stvari koje su nacionalni interes. Oko tog nacionalnog interesa mi moramo da naučimo da se ne raspravljamo i da one nisu za pregovor.

Hoće li Srpska napredna stranka biti na vlasti u vreme održavanja izložbe Expo 2027?

– Duboko verujem da hoće.

Što se tiče evropskih integracija, nekako je percepcija da to ne ide sjajno. Kaja Kalas je pre nekoliko dana izjavila da spoljna politika nije usaglašena dovoljno sa Evropskom unijom. Zašto?

– Zato što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, i to je najveća prepreka na našem daljem evropskom putu. Dakle, ja verujem da bismo mi, ukoliko bismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i uskladili svoju spoljnu politiku u potpunosti sa spoljnom politikom Evropske unije, već imali otvoren ne samo treći klaster, već i mnoge druge klastere po uzoru na ono što smo videli u Albaniji, koja svakako nije spremna i daleko je od spremnosti da otvori sve klastere na svom evropskom putu. Ali dobro, kako je tako je. To je nešto što je naša trajna odluka i neće se promeniti dok je Srpska napredna stranka na vlasti. Dok se pita Aleksandar Vučić teško mi je da zamislim da će se tako nešto promeniti. Sa druge strane, mislim da je i za Evropsku uniju verovatno dobro da ima kanal komunikacije sa zvaničnom Moskvom zato što mislim da je bezbednost evropskog kontinenta nešto što mora biti svima na prvom mestu.

Predsednik Vučić i Edi Rama su napravili jedan model bržeg ulaska u to zajedničko tržište Evropske unije i Šengen. Da li je to priznanje da evropske integracije ne idu sjajno, ili je to realističan put i to tako prosto mora, po principu “daj šta daš”?

– Mislim da je to hrabar i pragmatičan potez i ponovo sam na nekom racionalnom nivou iznenađena što je ta takozvana proevropska opozicija, te stranke bivše vlasti koje su kao proevropske, negativno reagovala na taj predlog. Zato što mislim da je to nešto što može da donese najveći benefit našim građanima i našoj privredi. Dakle, ulazak u šengenski prostor je jedinstveno tržište, a opet sa druge strane zaista ne mislim da je Srbiji neophodno potrebno pravo veta. Mi valjda ne želimo da postanemo član Evropske unije da bismo tamo pravili neke probleme ili nešto sprečavali ili nešto otežavali. Meni je neverovatno da Pokret slobodnih građana kaže: “Što se odričete prava veta?”. Šta vi u stvari želite, da dodatno komplikujete stvari u samoj administraciji Evropske unije koja je tako preopterećena? Ili da nam je potreban baš jedan evropski komesar? Pričam iz ugla nekoga ko je uz podršku predsednika Vučića i moje stranke pravio sastav tri vlade. Pa onda dođete do toga da vi u ovom trenutku imate recimo u Evropskoj komisiji evropskog komesara za evropske vrednosti. Pa možete da zamislite koliko je to sumanuto. Pa šta ću ja, sutra će Srbija imati evropskog komesara za dobre ideje. Mislim, ne razumem, to je izmišljanje resora koje je potpuno bespotrebno, koje će sutra i našoj privredi kada postanemo članovi Evropske unije samo da nameće dodatne finansijske i birokratske okove. Tako da mislim da je to što su izneli predsednik Vučić i Edi Rama nešto što je najpragmatičnije, najbolje moguće rešenje koje takođe pokazuje koliko je nama važno da postanemo punopravni član Evropske unije i da nam neke druge stvari koje su nekima bile važne nisu toliko važne. Ali one stvari koje su važne za naše građane i za našu privredu, e te stvari su nam užasno važne.

Koje godine Vi očekujete članstvo?

– Ne mogu da licitiram time. Te licitacije me uvek podsete na Božu Đelića, zaista ne želim da budem neki od tih političara koji kažu: “E dobro, sad ćemo biti do 2028. ili do 2030. ili 2035”. Ne znam. Na kraju krajeva, ljudi, to ne zavisi od nas. To zavisi od pojedinačnih država članica Evropske unije. Mi imamo 5 uzastopnih godišnjih izveštaja o napretku koje pravi Evropska komisija, u kojima EK poziva države članice da otvore klaster 3 sa Srbijom, i neke države članice to ne žele. Dakle, ne zavisi od nas. Mi možemo da učinimo sve što je u našoj moći, ali će na kraju neke druge stvari odlučivati o tome.

Spoljna politika je jedan od boljih aspekata vaše vlasti. Uspešno smo balansirali kao država, a bili smo u veoma nezavidnoj poziciji. Kako to gledate, do kada će to balansiranje biti moguće? Kada ćemo biti u situaciji da moramo da prelomimo?

– Nikada to nisam gledala kao na balansiranje. Mislim, i kako sam ja to videla i kao predsednica Vlade, i danas kao predsednica Narodne skupštine, da je to spoljna politika bazirana praktično na dva stuba. Prvi stub je apsolutno poštovanje principa međunarodnog prava i povelje Ujedinjenih nacija. Ne selektivno poštovanje. E sada za vas to važi zato što ste važniji, za neku drugu zemlju to ne važi zato što ste manje važni. E sad, ja ću da priznam i poštujem teritorijalni integritet neke međunarodno priznate zemlje članice Ujedinjenih nacija zato što je to danas popularno, ali u nekom drugom slučaju gde mi je malo teže da to radim, onda to neću raditi. Ne. Prvi stub naše spoljne politike je apsolutno neselektivno poštovanje međunarodnog javnog prava, principa međunarodnog javnog prava i povelje Ujedinjenih nacija. I drugi, a to je da radimo ono što je u najboljem interesu Srbije, dakle očuvanje naših nacionalnih interesa. U našem najboljem interesu je da imamo dobre bliske odnose sa Kinom. Nama je to spasilo Železaru Smederevo. Nama je to spasilo čitav Bor, čitav Majdanpek. Da ne pričamo o drugim stvarima, o proizvodnji ovih humanoidnih ili čovekolikih robota, koji se očekuju već tokom polovine ove godine. Dakle, to je u našem najboljem interesu. To su radile i zemlje zapadne Evrope, odnosno one originalne članice Evropske unije. To nije međusobno suprotstavljeno sa evropskim putem Srbije i to je verovatno najteža politika, ali to je politika koja nama donosi najbolje rezultate. Dakle, nikada je neću gledati kao na balansiranje. Gledaću je kao spoljnu politiku koja uvek može da se brani na osnovu ova dva principa.

Ako biste morali da kažete ko nam je najvažniji spoljnopolitički partner, da li biste rekli da je to Evropska unija, Amerika, Rusija, Kina?

– Mislim da je u političkom smislu svakako Evropska unija, zato što je nama proklamovan strateški interes Srbije punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Ali mislim da paralelno sa tim i moramo da se borimo i da branimo sva ostala naša prijateljstva i partnerstva.

“Spremni smo da u potpunosti primenimo mišljenje Venecijanske komisije”

Šta ćemo sa Mrdićevim zakonima? Jeste li spremni da ih povučete ukoliko Venecijanska komisija kaže da su na štetu nezavisnog pravosuđa?

– Kao što smo rekli, u potpunosti smo spremni da primenimo mišljenje Venecijanske komisije. Dobili smo mišljenje ekspertskog tima Venecijanske komisije. To mišljenje će biti na sednici Venecijanske komisije u junu. Mi nećemo čekati tu sednicu, mi ćemo sada, u stvari već smo pokrenuli proces izmena i dopuna tih zakona u skladu sa mišljenjem ekspertskog tima Venecijanske komisije. Dakle, Ministarstvo pravde je već oformilo radnu grupu. Ovo će sada ići praktično od strane Ministarstva pravde, odnosno Vlade Republike Srbije, ka Skupštini. Neće narodni poslanici raditi na tom zakonu. Dobro je što je ta radna grupa, koliko vidim, prilično inkluzivna i sveobuhvatna i ja očekujem da ćemo u najkraćem mogućem roku, u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, imati na sednici Narodne skupštine predlog izmena i dopuna tih zakona kako bi se uskladili sa mišljenjem Venecijanske komisije. Ali ono što mi je ponovo najvažnije da kažem je to da je u onom delu koji su blokaderi, blokaderski mediji, najviše kritikovali, da je taj deo pohvaljen. A to je da o upućivanjima više ne odlučuje republički, odnosno Vrhovni javni tužilac, već VVisoki savet tužilaštva. Tako da i tu se pokazalo, na kraju krajeva, da nisu oni baš bili u pravu.

Dokle ste stigli sa izmenama izbornih zakona i šta će biti te najvažnije promene za građane, za stranke?

– Ono što je apsolutno najvažnija promena je ono što smo već uradili, a to su izmene i dopune zakona o jedinstvenom biračkom spisku i formiranje komisije za uvid, reviziju i analizu biračkog spiska kao stalnog radnog tela. Dakle, ne kao neke ad hok komisije koja će sada pogledati birački spisak i neće je više biti već kao stalnog, permanentnog radnog tela. U toj biračkoj komisiji su i eksperti koje je predložila vladajuća većina, eksperti koje su predložile tri najveće opozicione stranke koje su želele da učestvuju u tom procesu, a to je Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa i Zeleno-levi front, i dve organizacije civilnog društva koje imaju najveće iskustvo u posmatranju i izveštavanju o izborima, to su Crta i CESID. Dakle, komisija već radi. Ja sam kao predsednik Narodne skupštine u stalnom kontaktu sa komisijom kako bih obezbedila da imaju sve informacije koje su im potrebne i da rešavamo probleme kako bi oni mogli da rade. To je najvažnija izborna i najkompleksnija izborna preporuka. Nju smo primenili u smislu izmena zakona i formiranja komisije, ali ta komisija sada radi, moramo da vidimo rezultate rada te komisije. Imaće punu podršku i mene i svih, ja mislim, u Narodnoj skupštini. Druga stvar su ove izmene i dopune zakona o lokalnim izborima, o izboru narodnih poslanika, o izmenama zakona o Ustavnom sudu, pa čak i jednog člana iz zakona o izboru predsednika Republike. To je već praktično odobreno od strane ODIHR-a. Odmah u nedelji nakon 1. maja idu javne rasprave i, na kraju krajeva, onda odmah posle javnih rasprava to ide na sednicu Skupštine. Ostala su nam još dva važna zakona. Jedan je zakon o finansiranju političkih aktivnosti. On je trenutno na analizi u ODIHR-u. Poslato im je 13. marta i još uvek čekamo komentare. I još jedan važan zakon, izmene i dopune zakona o sprečavanju korupcije kojima treba da se adresira pitanje funkcionerske kampanje. Očekujem da ćemo u narednim danima taj predlog izmena i dopuna tog zakona poslati ODIHR-u.

“Mislim da je Zakon o građanskim partnerstvima potreban Srbiji”

Glasali ste za Zakon o istopolnim zajednicama koji je predložila poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić. Da li ste pokušali da utičete na svoje stranačke kolege, na poslanike Srpske napredne stranke?

– Pa razgovarala sam sa njima, bez obzira na sve kritike od strane LGBT zajednice, ono o čemu mi ne pričamo javno je da ja razgovaram sa mojim stranačkim kolegama oko toga. Mislim da je to Zakon o građanskim partnerstvima. Mislim da je to potrebno Srbiji. Mislim da je to dobro za Srbiju i svakako, uz puno poštovanja Ustava Republike Srbije, uz puno poštovanje svih naših tradicionalnih normi i vrednosti, a to je da je brak zajednica muškarca i žene, mislim da je važno da mi imamo pravno rešeno pitanje građanskih partnerstava, istopolnih zajednica ili kako god to vi kažete. Mislim da to može da se uradi tako da to ne bude preterano tema, a mislim takođe da je važno za zemlju da ima rešena ta pitanja zbog pitanja nasleđivanja, zbog pitanja toga da kada vam je partner u bolnici možete da ga posetite kao nekog ko mu je ili joj je najbliži. I ja zaista mislim, ukoliko bi se to iskomuniciralo na najbolji mogući način, da većina u Srbiji ne bi imala problem sa tim. Uz puno poštovanja, dakle, Ustava Republike Srbije koji na potpuno jasan način definiše brak kao zajednicu muškarca i žene i uz puno poštovanje naših tradicionalnih vrednosti.

Domagoj Margetić je svoju knjigu predstavio na Sajmu knjiga u Sarajevu i ponovio užasne optužbe na račun našeg predsednika apropo “Sarajevo safarija”. Šta je njegov motiv da to radi? Iako su istraživački novinari iz Bosne i Hercegovine izneli dokaze koji to opovrgavaju.

– Potpuno očigledan napad na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i to lično i personalno. I koliko god svako od nas znao da su to gluposti, potpuno izmišljene stvari, da je to potpuna fikcija i da ne samo da ne postoji nikakvi dokazi za to, već sasvim suprotno, postoje dokazi da ništa od toga nije tačno, vi uvek imate to plasirano od strane određenih obaveštajnih službi preko korisnih idiota kakav je Domagoj Margetić. Onda imate ljude, kao na primer ove evropske demokrate Sandra Gocija, možete misliti demokrate, veze nemaju sa demokratijom, koji to preuzmu i onda oni takve laži popularizuju na svojim kanalima i na društvenim mrežama kako bi napali predsednika Vučića zato što je valjda svaka vrsta borbe protiv Aleksandra Vučića dozvoljena.

“Odnosi na Balkanu prilično loši”

Šta bi bio minimum oko koga bi danas Beograd, Zagreb, Sarajevo, Podgorica, Tirana, Skoplje morali da se dogovore?

– Da se međusobno poštujemo i da se vratimo nekoliko godina unazad kada smo imali mnogo bolju komunikaciju i kada smo uspevali makar da radimo zajedno u nekim stvarima koje su važne za budućnost, odnosno za buduće generacije ljudi koji žive na ovim prostorima.

Kako biste ocenili sada te odnose?

– Prilično loše.

Zašto? Ko je krivac?

– Pa ponovo kažem, ne mogu biti naročito objektivna, ali znam koliko se predsednik Aleksandar Vučić trudio i koliko je dao sve od sebe da promeni te odnose i da ih stavi na jedan potpuno drugi kolosek. Ali teško mi je da mogu da zamislim da odnosi mogu biti bolji ili dobri ukoliko vi imate Hrvatsku koja već četiri godine ne dozvoljava predsedniku Vučiću da kao predsednik Republike Srbije ili kao privatno lice poseti Jasenovac i da tamo upali sveću i postavi cvet na najveće stratište srpskog naroda. Ili kada imate situaciju da je išao da takođe postavi cveće u Srebrenici, da je tamo pokušano ubistvo na njega, a da nikad niko za to nije odgovarao i nije bio kriv. Dakle, na takvim odnosima se ne gradi međusobno poverenje.

“Pravila sam mnogo grešaka”

Ako biste morali da priznate jednu svoju političku grešku u prethodnom periodu, šta bi to bilo?

– Ima ih milion. Ima mnogo grešaka koje sam pravila. Ljudi koji rade greše. Ne znam u kom smislu želite. Ako želite u smislu moje nekada nedolične komunikacije prema nekim stvarima, onda je to svakako moja najveća greška bila ona fotomontaža koju sam objavila nakon što su počeli blokaderski protesti, kada sam u stvari želela da pokažem da se služe fotomontažama zato što valjda nisu dovoljno zadovoljni koliko je ljudi na protestu. To je bila potpuna glupost, potpuno nepromišljena reakcija i žao mi je zbog toga. I za mene je to na ličnoj osnovi nešto što je bila najveća greška. Politički, ako želite, imala sam ih mnogo. Mislim da nisam dobro vodila izbor članova Saveta REM-a, mislim da sam suviše verovala određenim činiocima koijma smo svašta ispunjavali bez ikakvih garancija da će se oni na kraju držati svoje reči i dogovora. Dakle, tu sam, opet začuđujuće ali tako je, nakon praktično devet godina bavljenja politikom pokazala neverovatnu naivnost. Žao mi je zbog toga, ali izbor članova Saveta REM-a je za mene jedna velika politička škola.

Šta je najveća zabluda koju javnost ima o Ani Brnabić?

– Pa nisam sigurna kakve sve zablude imaju o meni. Ne znam kako da vam kažem. Ima ih verovatno dosta, ne znam.

Kada pogledate sebe 2016. i danas, evo, prošlo je 10 godina, kako je taj put izgledao i kako biste ocenili sebe pre 10 godina kao političarku, kako pre 5, kako je taj put izgledao?

– Taj put je bio izuzetno težak. Bilo je potrebno mnogo učenja i mnogo truda svakoga dana na različite teme. Danas jesam prilično drugačija osoba sa mnogo ožiljaka i rana od tih političkih borbi. I mnogo sam, naravno, iskusnija. Nažalost, u toj borbi se izgubila i možda neka dobra komponenta, da sam sanjar i da verujem u neke stvari koje danas pomislim su u stvari nemoguće.

Kako se postaje najbliži saradnik Aleksandra Vučića?

– Pa ne znam, to je možda više bolje pitanje za Aleksandra Vučića. Ja sam sa njim uvek uživala da radim, od kad sam postala ministar u njegovoj vladi, uvek sam uživala da radim sa njim. Mnogo sam učila od njega i zaista se trudila. Mislim da on ceni trud i rad i mislim da smo se mi tu našli.

Kada kažu da ste najbolji učenik Aleksandra Vučića, šta na to kažete?

– To mi je najveći kompliment.