Наредни ривал Црвене звезде у Лиги Европе, Штурм из Граца, на друштвеној мрежи ТикТок ствара садржај уз хитове народне музике са подручја бивше Југославије, прилагодивши се укусу новијих генерација пореклом са ових простора.
Звезда против Шабана, Шемсе, Синана и Халида – ТикТок Штурма огледало модерне Аустрије
Црвена звезда у Грацу тражи трећу узастопну победу и замах у борби за нокаут фазу Лиге Европе против клуба старог 117 година, са чак шесторицом играча са суфиксом „ић“ у презимену, карактеристичном за просторе бивше СФРЈ. Као што су црвено-бели подилазили коренима Александра Драговића и Марка Арнаутовића, тако се и Штурм прилагођава новим генерацијама Аустријанаца.
Град у ком можете прошетати улицом Ивице Осима, тренера-божанства за навијаче Штурма, суочава се као и читава Аустрија са порастом досељеника од почетка миленијума, нарочито са југоистока. Међу 306.000 становника Граца, 71 посто је Аустријанаца, грађана Европске уније 15 посто, а ван Европске уније 14 посто. Живи преко 11.000 Хрвата, скоро 9.000 Румуна, 7.500 из БиХ, 6.000 Турака, 2.500 Словенаца и 1.800 Срба. Миграције са Блиског истока довеле су и до значајног пораста Сиријаца (преко 4.000) и Авганистанаца (3.400).
Наравно, подаци подразумевају појединце са пасошима стране земље или истовремено и са аустријским документима, а треба додати да Словенци и Хрвати имају статус националне мањине услед вишевековног суживота у Хабзбуршкој монархији и Аустро-угарској.
Пренесено на састав Штурма, Емир Карић и Белмин Бегановић поседују пасоше Аустрије и БиХ, Леон Гргић Хрватске и Аустрије, а Александер Борковић је „чисти“ Аустријанац. Балканску колонију појачавају Словенци Тони Хорват и Јон Горенц Станковић и словеначко-босански „мешанац“ Арјан Малић, а источноевропску употпуњује Грузин Отар Китеишвили.
Поређења ради, на уласку у нови миленијум и заласку Осимове ере, страни држављани су 2001. чинили 9,5 посто становништва Граца, са доминантном екс-Ју и турском дијаспором.
Ивица Осим је у дебитантској сезони 1994/95 тренирао Словенца Дарка Миланића и хрватско-аустријског играча Ивицу Вастића. Већ четири године касније, у антологијској сезони са домаћом триплом круном, тим је био богатији за Томислава Коцијана (хрватско-аустријско држављанство), Ранка Поповића (српско-аустријски пасош) и аустријског голмана Александера Кнежевића.
Ширењем погледа на читаву Аустрију, 2001. су „аусландери“ чинили 8,9 посто популације, укупно 711.000 људи. До почетка 2025. дошло је до скока од 20,5 посто, односно 1,8 милиона људи без аустријског држављанства. Узимајући у обзир и лица миграционог порекла, резултат је још виши — 27 посто.
ТикТок феномен
Нове генерације доносе нове трендове и захтевају адаптацију. Ни клуб тако бритког имена, попут ратног поклича, није остао крут у маниру германских официра.
Док се на Инстаграму одржава професионално-улицкани западноевропски имиџ, ТикТок је потпуно друга крајност. На најпопуларнијој мрежи међу малолетницима балансира се између оригиналног садржаја и циљних група у демографски разноликој средини.
На ТикТок налогу клуба из родног места Арнолда Шварценегера, чији је стари град заштићен од стране Унеска 1999. (кад је и дошла Осимова „триплета“), нећете видети успорени снимак лаких дриблинга уз Моцартове симфоније као музичке подлоге. Не, чућете Шабана Шаулића, Синана Сакића, Шемсу Суљаковић,…
Штавише, постоји плејлиста „Балкан“, где се оре Индирин „Лопов“, Харијева „Лејла“, Секино „Црно и златно“, Синаново „Еј, откад сам се родио“…
Толико су се народњаци „одомаћили“ да се гол Грузина Китеишвилија спаја уз ремикс Шемсе Суљаковић.
За скакање публике после датог гола подвучена је позната румунска фолк тема, док вирална, култна, бравура Аце Лукаса на клавијатури корсити за набијање тензија и изазивање ерупције одушевљења у ишчекивању одлуке да ли је лопта прешла гол-црту или не.
Доласком Звезде у Грац отварају се нова поља инспирације за ТикТок садржај и пригодне музичке подлоге – рецимо, „Вртлог“ Дејана Петровића и Бреговићев „Калашњиков“ за прославу гола или победе, или пак сетне мелодије Дина Мерлина у случају пораза.
