Био је довољан један гол, попут муње која једном удари о тло и покаже своју јачину. Или, попут олује коју ни три различита противника не могу да савладају.
Буре које се од елиминације од Пафоса у плеј-офу за Лигу шампиона дешавају око и у редовима српског шампиона, још увек нису довољно јаке да тим Владана Милојевића, али и њега одведу на пут без повратка.
Три везане победе у Лиги Европе (Лил, ФЦСБ и Штурм) отклониле су све дилеме о Милојевићевом тиму, али и њему.
Не треба доносити закључке о пролећу у Европи, али овај тим Звезде је показао да има квалитет. Уосталом то говоре резултати и десет од укупно 18 освојених бодова, колико их је до сада било у оптицају.
У најтежим данима у претходним годинама у клубу, када су резултати измицали контроли, посебно у првенству, а психолошки терет бивао све већи, тим је показао карактер. Опстао је захваљујући људима који су је и довели ту где је сада – најпре, Мирку Иванићу и Владану Милојевићу.
Ушла је Звезда у овај меч са ставом да ће бити тим који ће се питати на терену. Публика на “Меркур арени” могла је да буде ветар у леђима играчима Штурма, али су такву могућност црвено-бели сасекли у корену.
Скоро три хиљаде навијача Звезде у појединим тренуцима било је гласније од целог стадиона, а све то захваљујући игри изабраника Милојевића. Али, не лепршавој, већ пожртвованој.
Показали су фудбалери Звезде да им је фокус у потпуности био на овој утакмици. Није на њих оставио последице пораз од Војводине у домаћој лиги, као што је и Милојевић рекао на конференцији.
Можда би неки други тимови потпуно потонули када би им се најбољи играч и најзвучније име у тиму повредило и то практично у првих десет минута. Марко Арнаутовић је некако, практично на једној нози, издржао целих 45 минута и то говори о томе колико је свима у црвено-белом табору ова утакмица била важна и како нису желели да одступе и повуку се.
Далеко од тога да Штурм није имао својих шанси, али генерални утисак је да су гости бољи тим.
Имала је проблема Звезда у првом полувремену, јер је Штурм лако пролазио по боковима, али је све то боље изгледало у наставку. Затворио је “рупе” Милојевић, мало више повукао линије тима ка свом голу, а агресивност и ангажованост остали су на високом нивоу.
Родриго и Вељковић су показали да могу да играју заједно, а ово је била утакмица коју су одиграли готово без грешке. О Матеусу не треба више трошити речи.
Тикнизијан је коначно, осим у нападу, приказао добру партију и у одбрани, иако је Штурм углавном нападао по боковима. Крунић и Елшник су господарили средином, а Хандел који је почео на крилној позицији (њему несвојственој) имао је важну улогу у кварењу игре домаћина.
Милсон је могао да буде трагичар. Само је у пар наврата имао оно што једно крило треба да поседује – продор и брзину. Међутим, потребна је константност у томе.
Али, његова позиција отворила је могућност Мирку Иванићу да заигра иза нападача, тамо где се најбоље осећа. Преносио је лопту са бока на бок, дистрибуирао је брзо и ефикасно, а онда и постигао гол и запечатио судбину аустријског шампиона.
Пред Звездом су још две утакмице, а њих ће играти наредне године – против Малмеа у гостима и Селте код куће.
Ситуација се веома лако окрене за месец дана, тачније од тренутка када су црвено-бели одиграли катастрофалан меч у Браги.
Није ни да сада блистају на терену, али су збили редове у европским утакмицама и показали да са правом могу да се надају нокаут фази Лиге Европе.
Ако је до сада и било сумње – после Лила, ФЦСБ-а и вечерас Штурма, више је нема. Побеђен је један од водећих тимова у Лиги 1, а затим и румунски и аустријски шампион.
Звезда има квалитет и само од ње зависи колико далеко ће догурати.
