Da li višak na tržištu zaista može da ide u mleko u prahu? Ovako bi kriza u mlekarstvu mogla da utiče na cene i kvalitet (VIDEO)

Kriza na tržištu mleka u Srbiji već duže vreme potresa i proizvođače i otkupljivače, a posledice se sve više osećaju i na terenu – u broju grla, količini sirovog mleka i opstanku malih domaćinstava. U takvim okolnostima, mlekari i poljoprivrednici traže hitne mere države, pre svega u vezi sa uvozom, otkupom i stabilizacijom tržišta, kako bi se zaustavio dalji pad proizvodnje i zaštitila egzistencija domaćih farmera.

Mlekari i dalje traže obustavu uvoza i otkup viškova u robne rezerve radi stabilizacije tržišta, kao i novu regulaciju sa kvotama i strožim kontrolama na granicama. Današnji pregovori su “zapeli” oko 4 ključna zahteva.

Zahtevaju i nastavak otkupa mleka za proizvođače kojima je obustavljen, obavezu preuzimanja svih količina, kao i utvrđivanje odgovornosti za urušavanje domaće poljoprivredne proizvodnje.

“Kriza je prisutna u celom svetu”

Profesorka Savić Radovanović istakla je da kriza nije specifična samo za Srbiju, već da je pad stočnog fonda prisutan i na globalnom nivou. Prema njenim rečima, smanjenje broja grla direktno utiče na proizvodnju mleka, jer bez muznih grla nema ni sirovine.

Profesorka je objasnila da proizvodnja mleka zavisi od pravilne ishrane i zdravlja životinja. Ukazala je da nestašica ili loš kvalitet hrane direktno smanjuju proizvodnju, ali i povećavaju rizike, uključujući i pojavu aflatoksina.

Pored hrane, dodatni problem predstavljaju i rastući troškovi veterinarskih usluga, jer farmeri moraju da leče životinje kada se pojave zdravstveni problemi.

– Vrlo je važna ishrana, s druge strane, zdravstvene usluge koje svakako prate trend poskupljenja. Tako da, farmeri se suočavaju sa velikim problemom, to je izuzetno težak posao, prvo držanje životinja i proizvodnja mleka je ogroman posao. To je kao da radite u rudniku, zaista – ukazala je profesorka.

“Snaga privrede zavisi od poljoprivrede”

Profesorka je ocenila da je najveći udar poslednjih godina pretrpeo sektor malih domaćinstava.

Prema njenim rečima, posebno su ugrožena individualna domaćinstva sa do pet krava, koja često vode stariji ljudi i koja, zbog fizičkih i finansijskih ograničenja, sve češće odustaju od proizvodnje.

– Snaga privrede upravo zavisi i od poljoprivrede, a mi spadamo u zemlje koje se bave poljoprivredom, stočarstvom. I tu država mora da prepozna ovo i da vrlo brzo reaguje – rekla je profesorka.

Podrška zahtevima proizvođača

U okviru razgovora, dodatno je objašnjeno da se na domaće tržište uvozi velika količina mleka iz EU, dok domaći proizvođači ne uspevaju da plasiraju svoje mleko po cenama koje bi im omogućile održivu proizvodnju.

Profesorka je ocenila da su zahtevi poljoprivrednika realni i da zaslužuju podršku.

– Danas ko bude imao hranu, taj će moći da opstane – kaže profesorka.

Mleko u prahu

Kao jedna od ideja koja se pojavljuje u javnosti, pominje se mogućnost da se deo mleka preusmeri na proizvodnju mleka u prahu, koje može duže da se skladišti i koristi, između ostalog i za potrebe industrije.

– To nije ništa neobično. Uglavnom, kad je povećana proizvodnja mleka koje nema veliku trajnost, onda se to preusmerava na sušenje i pretvara se u mleko u prahu. Međutim, taj proces sušenja je dosta skup, znači iziskuje dodatno ulaganje i to se radi u mlekarama koje imaju sušare. To nije ništa čudno, toga je bilo ranije, ali samo u situacijama kada je hiperprodukcija mleka. Da li je opravdano, treba analizirati, znači sesti i analizirati da li je – jasna je profesorka.

“Mleko je strateški proizvod”

Profesorka je takođe naglasila da mleko mora da se posmatra kao strateški proizvod, posebno kroz segmente koji mogu da donesu dodatnu vrednost, poput organske proizvodnje i autohtonih proizvoda.

Ukazala je da Srbija već ima regione u kojima ovakav tip proizvodnje postoji i da potencijal treba jačati, uz zajednički napor svih aktera i fokus na opstanak farmera.

– Mleko je i te kako strateški proizvod, pogotovo taj sektor organske proizvodnje koji može da se plasira na tržištu i u inostranstvu, a i kod nas ima potrebe za tim proizvodima, ali to je poseban vid proizvodnje. Na Staroj planini imamo organsku proizvodnju prisutnu. Imamo neke regione u Republici Srbiji – Pešterska visoravan i Sjenica, oni isto imaju proizvodnju autohtonih sireva. Mislim da svi zajedno treba da se potrudimo i da nađemo rešenja koja će biti dobra za sve, a pre svega farmere, jer mi od njih zavisimo – zaključila je profesorka.