Gde građani Srbije trenutno mogu najviše da izgube? “Jedna informacija menja tržište”: Evo kako rat na Bliskom istoku utiče na berze (VIDEO)

Od početka sukoba na Bliskom istoku, globalna finansijska tržišta pod snažnim su pritiskom geopolitičkih dešavanja. Cena barela nafte ponovo je premašila psihološku granicu od 100 dolara, nakon kratkotrajnog pada, dok su cene zlata i gasa zabeležile blaži pad.

Kako objašnjava broker Branislav Jorgić za “Blic TV”, tržišta danas reaguju ne samo na realne događaje već i na informacije, pa čak i na neproverene navode.

„Sve informacije koje dolaze sa Bliskog istoka direktno utiču na finansijska tržišta, bilo da su potvrđene ili ne“, ističe Jorgić.

Jedna izjava može da pomeri cenu nafte za desetine dolara

Primer naglih oscilacija cena nafte najbolje pokazuje koliko su tržišta osetljiva. U samo nekoliko dana, cena je skakala sa 119 dolara po barelu nakon zatvaranja Oormuskog moreuza, zatim pala na 85 dolara zbog najava pregovora, pa ponovo porasla na 100 dolara nakon njihovog demantija.

Ovakve promene posledica su očekivanja investitora, a ne samo realnog stanja na terenu.

„Umetnost investiranja je u anticipiranju budućih događaja. Kada se nešto već desi, tržište je to već uračunalo u cenu“, objašnjava Jorgić.

Kako se formiraju cene na berzi

Prema njegovim rečima, cene na finansijskim tržištima određuju tri ključna faktora:

• fundamentalna analiza kompanija
• tehnička analiza kretanja cena
• očekivanja investitora

U aktuelnim okolnostima, upravo očekivanja imaju presudnu ulogu, jer tržišta pokušavaju da predvide razvoj geopolitičke situacije.

Sumnje na insajderske informacije potresaju tržište

Dodatnu pažnju izazvala je informacija da su trgovci kupovali naftne ugovore vredne više od pola milijarde dolara neposredno pre objave vesti o pregovorima između SAD i Irana.

Takvi potezi otvaraju pitanje moguće zloupotrebe insajderskih informacija.

„Informacije na tržištu moraju biti dostupne svima. Ako su korišćene povlašćene informacije, to je posao za regulatorna tela“, kaže Jorgić.

Berze padaju, ali pojedine kompanije rastu

Geopolitička kriza dovela je do pada berzanskih indeksa širom sveta. Američki indeksi pali su između 1 i 3 odsto, evropski i do 9 odsto, dok su azijska tržišta beležila pad i do 10 procenata.

Ipak, nisu sve kompanije pogođene jednako. Energetske firme beleže rast, dok aviokompanije trpe gubitke zbog poremećaja u saobraćaju.

„U svakoj krizi neko gubi, a neko profitira. Ključno je prepoznati ko će izaći kao dobitnik“, navodi Jorgić.

Zašto zlato ne prati očekivani trend

Za razliku od uobičajenih kriznih scenarija, kada zlato raste kao sigurno utočište, ovaj put beleži pad. Razlog je, između ostalog, povećana prodaja zlata od strane pojedinih država koje pokušavaju da stabilizuju svoje ekonomije.

Time se povećava ponuda na tržištu, što direktno utiče na pad cene.

Tržišta pod uticajem politike i očekivanja

Sagovornik Blica ističe da su finansijska tržišta danas više nego ikad pod uticajem politike, informacija i očekivanja investitora.

U takvom okruženju, čak i jedna izjava ili objava može da izazove snažne potrese na tržištu energenata i kapitala.

Zbog toga analitičari upozoravaju da će volatilnost ostati visoka dok se geopolitička situacija ne stabilizuje.