Први корисник ракете ЦМ-400 је Ратно ваздухопловство Народноослободилачке армије Кине, први страни корисник Ратно ваздухопловство Пакистана, а други страни и први европски корисник Ратно ваздухопловство Војске Србије.
На фотографији која је објављена види се авион миг-29 са евиденцијским бројем 18205, са две ракете ЦМ-400 АКГ на подкрилним носачима. Авион припада 101. ловачкој авијацијској ескадрили 204. ваздухопловне бригаде која је стационирана на војном аеродрому “Пуковник пилот Миленко Павловић” у Батајници.
Војни аналитичари из Европе и Азије приметили су да српски миг-29 има пилоне за качење кинеског наоружања типа WZHK-1. Пилони су познати по лакој инсталацији на различитим типовима без преправки на самој летелици, а ракета, у нашем случају ЦМ-400 АКГ лансира се бежично преко таблета.
Како су таблет и пилон међусобно удаљени неколико метара, нико не може да открије и омета сигнал за лансирање.
Индија и Пакистан
Како пише угледни војни портал ArmyRecognition, ракете ЦМ-400 АКГ коришћене су у сукобима Индије и Пакистана 2025. године. Тада је наводно, ракета ЦМ-400 АКГ уништила индијски систем противваздухопловне одбране С-400 на великој удаљености. Индија је демантовала ту информацију.
Подаци угледног Стокхолмског института за истраживање мира СИПРИ говоре да је Пакистан поручио 100 ракета ЦМ-400 АКГ 2010. године и да су оне испоручене 2019. године.
Иако се у медијима у региону наводи да су пројектили ЦМ-400 “убице носача авиона”, треба рећи да је Пакистан купио и посебну противбродску верзију ракете ознаке ЦМ-401 и то 30 комада. Према подацима СИПРИ ракете су наручене 2021, а испоручене 2023. године.
ArmyRecognition даље пише да ЦМ-400 АКГ има домет од 100 до 240 километара и тако авион може да гађа удаљени циљ без опасности да уђе у домет непријатељске противваздухопловне одбране.
На војним форумима се наводи да ракета може имати домет и до 400 километара, али уз опаску да је Кина за извоз највероватније определила краћи домет од 240 или 250 километара.
Домет омогућава авиону који лансира ЦМ-400 АКГ да дејствује далеко од захвата противваздухопловне одбране. Реално, осим руског С-400 ниједан систем ПВО није способан да обори авион који би лансирао ракету домет 240 километара.
Отпорна на ометања
Поред домета, друга предност ЦМ-400 АКГ је навођење. Како наводе стручни медији у свету, у почетној фази лета ракета се према циљу наводи комбинацијом инерцијалне и сателитске навигације, док се у завршној фази укључују ТВ камера, инфрацрвени сензор и пасивно навођење.
Стручни медији посебно истичу инерцијално навођење као велику предност, јер не зависи од сателита и не може да буде предмет ометања. Ракета се наводи на основу положаја у простору и у односу на небеска тела.
Такође, пилот после лансирања ракете не мора да је испрати до поготка већ се врло брзо “окреће” како не би ушао у домет непријатељске противваздухопловне одбране.
Кинеска ракета може да носи две врсте бојевих глава, распрскавајућу од 150 килограма и пробојну тежине 200 килограма. Потенцијални циљеви за ову ракету су важни војни утврђени и неутврђени објекти, подземни бункери и ваздухоплови у бетонским склоништима.
Ракета би могла да пробије најмање један метар армираног бетона или пробије четири бетонске плоче дебљине 20 центиметара – односно уништи четвороспратну или петоспратну зграду.
Далеко је Загреб
У медијима и на друштвеним мрежама нова ракета Војске Србије добила је надимак “Загрепчанка”, јер наводно може да погоди Загреб, главни град Хрватске.
Треба рећи да је декларисани максимални домет ГМ-400 АКГ 240 до 250 километара. На пример, Главни Стожер Оружаних снага Републике Хрватске удаљен је од српско-хрватске границе на Дунаву 227 километара, а граница у Срему 253 километра.
Хангари са “рафалима” у војном делу Зрачне луке Плесо удаљени су од српско-хрватске границе на Дунаву 220 километара и 245 километара од границе у Срему.
Тактички гледано, у потенцијалној борбеној ситуацији, авион никада не лансира пројектил са саме границе или линије фронта. Због опасности од противничке авијације или противваздухопловне одбране, лансирање се обавља најмање неколико или неколико десетина унутар сопствене територије. Све зависи од тога каквих ефективима располаже потенцијални противник.
Зато је Загреб и стратешки објекти у Главном граду Хрватске реално нису у домету нових ракета Војске Србије, уколико оне имају домет 250 километара.
Стратешки гледано, Хрватска је земља чланица НАТО-а и напад на Хрватску напад је једног од савезника земаља чланица НАТО-а, које су онда обавезне да је бране свим средствима. Због тога, хипотетички гледано, не постоје реални разлози за страх да ће Србија ракете ЦМ-400 користити за напад на Хрватску.
Са друге стране, такође хипотетички гледано, уколико би Хрватска напала Србију, друге земље чланице НАТО-а нису обавезне да стану на страну Хрватске и онда би употреба далекометних ракета ЦМ-400 АКГ била легитимна у одбрани.
Војска Србије није потврдила али ни демантовала да поседује ракету ваздух-земља великог домета ЦМ-400 АКГ. Авион миг-29 Војске Србије стручни медији у свету оцењују као прилагодљиву платформу, јер је, иако потиче из времена Хладног рата, доживео модернизацију од ловца пресретача с краја осамдесетих година, до вишенаменског борбеног авиона који лансира прецизно оружје последње генерације, као што су нове кинеске ракете.
