“RUSI PRESEKLI KLJUČNI PUT U DONBASU, UGROŽEN I VELIKI UKRAJINSKI GRAD” Da li bi nemački “Taurus” promenio tok rata

Od kada je novi predsednik SAD Donald Tramp stupio na dužnost početkom januara, mediji stalno spekulišu o tome šta to znači za podršku SAD Kijevu, odnose SAD i Rusije i otvaranje pregovora koji bi potencijalno mogli dovesti do okončanja rata kakav Evropa nije videla od 1945. godine.

Četiri meseca kasnije, mir izgleda nije bliži nego što je bio 20. januara. Štaviše, borbe u Ukrajini su veoma intenzivne. Ruske snage stalno povećavaju pritisak, i čini se da je Bela kuća polako počela da shvata da Kremlj ne pokazuje mnogo iskrenosti kada je u pitanju čak i prekid vatre, a kamoli mirovni sporazum oko kojeg bi obe strane pristale.

Kakva je situacija na bojnom polju?

Vojni analitičar Igor Tabak, objašnjava kakva je situacija na bojnom polju, kako bi nemačka odluka da Kijevu pruži otvorene ruke za napad na vojne ciljeve bilo gde na ruskoj teritoriji mogla da utiče na rat i šta nam zapravo govore „novi“ uslovi Kremlja za kraj rata.

– Na bojnom polju ima dosta promena, mada nisu sve vidljive na mapi. Ukrajinski upad u Kursku i Belgorodsku oblast se bliži kraju ili je potpuno završen, a ruske snage su delimično prodrle u periferna područja Ukrajine, posebno u Sumsku oblast. To je pojas od približno 5 kilometara od granice, i ako se ovo nastavi, moglo bi postati nova, veća zona bojnog polja.

Na severoistoku se nastavlja rusko napredovanje preko reke Oskil, a najvažnija bojišta ostaju u Donbasu. Reč je o prodoru ruskih snaga kod Limana, a ponovo je aktivirana zona kod Pokrovska – severoistočno od tog grada presečen je strateški važan glavni put koji je povezivao Pokrovsk sa Kostjantinovkom. To znači da je Kostjantinivka, grad sa oko 70.000 stanovnika pre rata, sada ugrožena ne samo sa istoka već i sa juga, kaže Tabak, objašnjavajući da se neki od ukrajinskih branilaca na tom delu fronta sada moraju povući iz zone gde im preti opkoljavanje.

– Sve je to kombinovano sa mnoštvom vazdušnih napada, od bombardovanja do napada dronovima – dodaje on.

Elitne jedinice i Taurus

Kada je reč o ruskoj borbenoj grupi koja je formirana da povrati Kursk, a sada se nalazi na obodu ukrajinske Sumske oblasti, Tabak kaže da je veliko pitanje da li će ona ostati cela ili će njeni delovi biti preusmereni na druge delove bojišta, kao što je to učinjeno sa delom elitnih snaga sa bespilotnim letelicama „Rubikon centar“.

– Oni takođe koriste dronove sa optičkim vlaknima, a takođe su deo snaga koje su omogućile Rusima da prodru između Torecka i Pokrovska prema Kostjantinivki. A poslednje bitke u Časivom Jaru pokazale su nova ruska pojačanja, kao što su padobranci. Dakle, ne znamo tačno šta Rusi žele sa ovim snagama blizu granice, da li je to stvaranje neke vrste tampon zone, skretanje pažnje sa bojišta na istoku Ukrajine ili nešto drugo.

Tabak je komentarisao i šta za tok rata znači ukidanje ograničenja ukrajinskim snagama u korišćenju zapadnog oružja za gađanje vojnih ciljeva bilo gde na ruskoj teritoriji, kako je najavio nemački kancelar Fridrih Merc. Koje oružje bi Kijev mogao da koristi preko granice, a do sada nije?

– Ovo nije nešto što će doneti veliku promenu, čak i ako Nemačka odluči da pošalje svoje rakete vazduh-vazduh dugog dometa Taurus u Ukrajinu. Ukrajina je dobila neke rakete dugog dometa u donacijama, od kompanija Scalp i Storm Shadow, a možda i od kompanije Taurus. Do sada je ova tehnika bila dozvoljena samo u ruskim pograničnim regionima, a njihov domet je zapravo mnogo veći. Zato je Kijev morao pažljivo da bira mete i konsultuje se saveznicima, koristi njihove obaveštajne resurse… Sve je to sada lakše i Ukrajina je ograničena samo dometom svog naoružanja. Ali činjenica je da Kijev nema mnogo ovog naoružanja – ističe Tabak.

Ruski uslovi za kraj rata

Ako bi Nemačka na kraju donirala Tauruse, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo bi moralo da prilagodi svoje avione za njihovo lansiranje – bilo da su to MiG-29, Suhoj Su-24 ili zapadni Miraži i F-16.

– Pazite, to je raketa koja ima domet od 500 kilometara i stoga omogućava pogađanje ciljeva sa manjim približavanjem zonama intenzivne ruske protivvazdušne odbrane ili zonama gde njihovi borbeni avioni imaju vazdušnu nadmoć. Ukrajinci bi verovatno koristili ovaj veći domet upravo da ne bi previše izložili svoje avione – objašnjava Tabak.

Dotakao se i „novih“ ruskih uslova za kraj rata u Ukrajini, koji su poslednjih dana procureli u medije.

– Pre svega, imajte na umu da je Ukrajina 11. marta pristala na bezuslovni prekid vatre. Rusija to nije ni danas. Dakle, Moskva je postigla da se borbe nastavljaju, a pregovore komplikuje neka vrsta memoranduma (Ukrajina je podnela svoj), a ni Rusija još uvek nije zvanično predstavila svoj dokument tamo. Ako slušate ruske medije i zvaničnike, oni i dalje govore o tome kako „Zelenskijeva hunta“ silazi sa vlasti. To je ono što su donedavno nazivali denacifikacijom, a to je takođe samo jedan od uslova koje su postavili, poput ograničenja koja bi Rusija želela da postavi NATO savezu u vezi sa njegovim širenjem. Sve ove promene bi zapravo bile očekivane u slučaju apsolutne ruske pobede, tako da su to iste ruske teze, samo drugačije upakovane – zaključuje Tabak.

(Jutarnji)