Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков није оптимиста када је глобални привредни раст у питању што би се, истиче, негативно могло одразити и на Србију.
“Раст у свету је неравноправно распоређен, средња класа је скрајнута, грађани (САД) на изборима показују да нису задовољни системом који имају. За Србију је важан раст БДП-а у ЕУ, који је само 0,8 одсто. Немачка је у незавидној ситуацији а тиме се смањују и наше шансе за већи развој. Процена Савета је привредни раст од око 4 одсто у 2025. години, а то на средњи рок неће бити одрживо”, сматра Алтипармаков.
Јелена Жарковић, професорка Економског факултета Универзитета у Београду указује на то да би глобални раст ове године требало да буде 2,7 а да је свет пре кризе 2008. растао преко четири одсто, близу пет. Додаје да ће царине које је Трамп најавио и ратови отежати ситуацију.
Небојша Савић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) истиче да су од пандемије раскинути ланци снабедавања, концепт хиперглобализације је нестао. “Произвођачи аутомобила у Немачкој више неће бити вољни да узимају компоненте из Кине већ ће то, рецимо, тражити у Србији”, каже Савић.
Алтипармаков: Остварене дивиденде странци пласирају ван Србије
Према речима Алтипармакова, велики проблем српске привреде је то што је наш привреди раст у протеклој деценији базиран на страним и великим државним инвестицијама али да се оба извора исцрпљују. Наглашава да странци дивиденде пласирају ван Србије.
“Страни инвеститори су ту јер много воле профит и временом повлаче дивиденде и остварену зараду. Повукли су већ четири милијарде евра. Ускоро ће дивиденде бити веће од инвестиција и тај извор раста ће потпуно пресушити. Фискална консолидација је погурала државна улагања. Али сада нам је потребан квалитет таквих ивестиција а не квантитет. Не знамо да ли ће улагања у Експо донети наредних година неки принос”, објашњава Алтипармаков.
Жарковићева: Само трећина запослених у Србији прима просечну плату
Професорка Жарковић истиче да би структура директних страних инвестиција требало да иде у модерније секторе, прерађивачку индустрију.
“Већ дуго ту доминирају грађевинарство, рударство, трговина. Када се види расподела зарада, уочава се да само трећина грађана прима просечну плату. Када се Србија пореди са централном Европом, ИТ сектор и прерађивачка индустрија много мање доприносе у расту него у тим земљама”, каже Жарковићева.
Савић: Потребна већа инвентивност домаће привреде
Професор Савић сматра да је потребно побољшати амбијент за улагање домаћег капитала. Са једне стране, држава треба ради на побољшању пословне климе а потребна нам је већа инвентивност домаћег сектора. Имамо десет хиљада производа у хипермаркету Икее, а колико их је тамо који су произведени у Србији?”, пита се професор ФЕФА-е.
Према речима професорке Жарковић, нови геополитички догађаји могли би да погурају инфлацију, као и високе Трампове царине. “Протеривање мигранта из САД поскупљује радну снагу, санкције НИС-у извесно поскупљују нафту а најављују се и додатне санкције на руску нафту што би могло да има нове импликације на Србију”, упозорава Жарковићева.
Савић сматра да је ЕУ изгубила трку у инвентивности са САД.
“Европа мора да обезбеди 800 милијарди евра да би пратила САД, ЕУ је изгубила трку у инвентивности. Потребни су таленти, вештачака интелигенција. Чак иако постигне нешто, САД и Кина не седе скрштених руку. Неизвесно је да ли ће Европа успети. Талентима је потребно време, наредних десет, 15 година. И Џо Бајден је рекао ‘Фолксвагену’ да изгради фабрику у Америци и неће бити проблема. Инсистира се на реиндустријализацији. Ако се ‘аутсорсована’ индустрија врати у САД то ће поскупети производе што Трамп жели да компензује царинама”, наглашава Савић.
Професорка Жарковић, са друге стране, сматра да је Европа већ одговорила Трампу споразумима са Меркосуром и Мексиком а то је тржиште од 700 милиона становника.
“ЕУ заостаје за САД само у ИТ сектору, у свим другим гранама је једнака са Америком. Кина има свој програм који иде на два колосека. Први је прича о глобализацији, сарадњи, али тај свет се распада. На другом иде све супротно, своје фабричке погоне су већ пребацили у Вијетнам и Мексико после америчких санкција”, наводи Жарковићева.
Целу емисију Четвртком у 9 можете погледати у видеу на почетку текста
