Матарела званично отворио Олимпијске зимске игре, стигао је пламен

Олимпијско примирје је начело које стоји у основи сваког издања Игара, стварајући симболички простор у којем се свет позива да промовише и јача културу мира. Управо у том оквиру порука хармоније добија своје најдубље значење.

Стихове песме “Promemoria (Memorandum)” Ђанија Родарија, великог италијанског песника који се младима обраћао језиком истовремено једноставним и радикалним, рецитује италијански уметник Гали, на италијанском, француском и енглеском језику, покрећући снажно промишљање о одбацивању рата.

Кореографија која прати текст, у извођењу ансамбла који у потпуности чине млади до 20 година, развија се заједно са музиком и речима: из људске планине, у којој се тела међусобно подупиру и загрљају, обликује се голубица – универзални симбол мира.

Сегмент се завршава поруком наде коју упућује Шарлиз Терон, амбасадорка мира Уједињених нација, инспирисаном речима Нелсона Менделе – поруком која превазилази границе и генерације.

На екрану је био приказан видео који прати дуг пут олимпијских пламенова до Милана и Кортине.

Затим је на “Сан Сиро” ушло пар носилаца бакље, чиме је започела симболична штафета. Пламен је потом дошао до групе од троје италијанских спортиста, проширујући гест и претварајући га у колективни чин. Кретање се наставило без прекида. Друга група је затим предала бакљу трећој групи од троје учесника, који су наставили путовање, изневши пламен ван стадиона.

Читаву секвенцу пратио је оркестар и глас Андрее Бочелија, а врхунац је било појављивање пламена, чиме се протокол завршио и симболично отворио пут Играма изван простора церемоније.

Фото: EPA-EFE

EPA-EFE

TERESA SUAREZ

Час италијанских гестова за спортисте и страну публику, кроз упознавање са гестовима које је описао Бруно Мунари – поглед на један од најнепосреднијих облика италијанске комуникације.

Често се наводи да просечан Италијан током разговора направи више од 200 покрета рукама дневно.

У Италији су гестови саставни део комуникације. Служе за наглашавање појмова, изражавање емоција или чак замену читавих речи. Покрети руку у Италији готово да представљају “паралелни језик” – понекад је могуће разумети шта неко саопштава само на основу гестова, чак и без слушања изговорених речи.

Сегмент почиње померањем између стварности и представе. Италијанска глумица Сабрина Импачаторе у улози гледатељке, улази у наратив церемоније, покрећући визуелно путовање кроз 100 година Зимских олимпијских игара.

Анимирани видео осврће се на историјска издања Игара, приповедајући један век емоција, спортиста и достигнућа који су допринели изградњи идентитета и величине Зимских олимпијских игара.

Званични постери постају наративни језик ове целине, претварајући спортско сећање у непрекидан визуелни ток у којем се историја, графика и колективна машта стапају у јединствену причу.

— Milano Cortina 2026 (@milanocortina26) February 6, 2026

EPA-EFE

TERESA SUAREZ

Фото: EPA

EPA-EFE

NEIL HALL

Норвежани се налазе на првом месту када је укупни број освојених медаља у питању. Следе Сједињене Државе и Немачка, након којих су се највише истакле Канада и Аустрија.

Веома успешан био је и Совјетски Савез, све до свог распада 1991. године.

EPA-EFE

TERESA SUAREZ

— Milano Cortina 2026 (@milanocortina26) February 6, 2026

EPA-EFE

NEIL HALL

Поглавар Римокатоличке цркве папа Лав XIV поновио је свој апел да се поштује олимпијско примирје током Олимпијских зимских игара у Милану и Кортини у писму о вредности спорта објављеном на дан церемоније отварања.

“Поводом предстојећих Зимских олимпијских и Параолимпијских игара, од свег срца подстичем све нације да поново открију и поштују инструмент наде, а то је олимпијско примирје, симбол и обећање помиреног света”, наводи се у поруци под називом “Живот у изобиљу”.

Папа је у писму навео да размишља о начинима на које спорт негује људско братство.

“Спорт може постати школа живота, где сви могу научити да изобиље не долази од победе по сваку цену, већ од дељења, од поштовања других и од радости заједничког ходања”, наводи се у писму.

Поглавар Римокатоличке цркве позвао је да спорт буде доступан, посебно сиромашнима и женама и да навијачи не претварају спорт у фанатичну религију. Како је рекао, спортисти се морају уздржати од нарцизма и опсесије својим имиџом и успехом.

Tanjug/AP Photo

Cameron Spencer

EPA-EFE

TERESA SUAREZ

Тренутно су у првом плану представници Канаде, која је у Италију послала велики број представника. Испред њих је једино САД.

Очекује се да Канађани буду једна од најуспешнијих нација, с обзиром на популарност зимских спортова у тој земљи.

Такмичари из Канаде

Фото: EPA

Представници Аустралије

Фото: EPA

На свечаној церемонији ће се италијанском председнику Серђу Матарели и премијерки Ђорђи Мелони придружити око педесет крунисаних особа, шефова држава и влада, заједно са генералним секретаром УН-а Антониом Гутересом.

Француски председник Емануел Макрон неће бити присутан, а као разлог је навео раније заказане обавезе.

Церемонији инаугурације претходио је пријем у Краљевској палати који је приредио председник Серђо Матарела за шефове држава и влада који ће присуствовати отварању Олимпијских игара. У Краљевској палати су били присутни премијерка Ђорђа Мелони, потпредседници владе Антонио Тајани и Матео Салвини, принцеза Ана, генерални секретар УН-а Антонио Гутерес, градоначелник Милана Ђузепе Сала и многи други званичници.

Пријему је поред Венса, присуствовао и државни секретар САД-а Марко Рубио. Претходно се премијерка Ђорђа Мелони састала са потпредседником САД-а Венсом у Милану, заједно са државним секретаром Рубиом и министром спољних послова Тајанијем.

Потпредседник САД Џеј-Ди Венс са супругом Ушом

Фото: EPA

Државна химна одјекује истовремено у оба града домаћина, стварајући јединствен заједнички тренутак између Милана и Кортине. Лаура Паусини, светска поп звезда, пева химну у Милану.

Паусини је добитница награда Греми, Латински Греми и Златни глобус, а номинована је и за Оскара. Амбасадорка је добре воље Светског програма за храну Уједињених нација и најутицајнија је италијанска уметница на свету, са више од 75 милиона продатих албума.

У Кортини се окупља планински хор, који појачава њену емоционалну снагу, ширећи звук кроз град и планине.

Лаура Паусини пева химну

Фото: EPA

Три групе манекена пролазе пистом у креацијама које је осмислио Ђорђо Армани – зелена, бела и црвена боја оживљавају, претварајући италијанску заставу у живу слику. То је тренутак колективног препознавања, омаж италијанској моди и безвременској елеганцији једне од њених најславнијих личности.

Из редова манекена издваја се Виторија Серети, заставоноша Милана – личност дубоко укорењена у свет моде, изабрана да отелотвори креативни и савремени дух града.

Она носи италијанску заставу до протоколарне бине, где је предаје припадницима почасне гарде председника Италије.

Истовремено, у Кортини, група заставоноша, као оличење спортске традиције – Фулвио Валбуса, Ђорђо ди Сента, Пјетро Пилер Котрер и Кристијан Зорзи – изводи исти гест, предајући италијанску заставу припадницима Карабињера (италијанска полиција)

Манекени у оделима у бојама италијанске заставе

Фото: EPA

Председник Италије Серђо Матарела стигао је на “Сан Сиро”, а свему је претходио веома креативан сценарио и савршена изведба.

Матарелу је до стадиона у трамвају довезао легендарни Валентино Роси, вишеструки Мото ГП шампион и једна од најутицајнијих спортских личности у Италији.

Матарела је заузео своје место у ложи, а придружила му се и председница Међународног олимпијског комитета Кирсти Ковентри.

— The Olympic Games (@Olympics) February 6, 2026

Калeидоскоп боја окружује Марају Кери, велику међународну диву, која у хаљини коју је дизајнирао Фаусто Пуљиси изводи песму “Nel Blu, dipinto di Blu“ Доменика Модуња, а затим и једну од својих најпрепознатљивијих нумера, “Nothing Is Impossible“, симбол спортског духа.

Њен глас постаје жаришна тачка – светлост, покрет и боја стапају се око иконичне појаве, стварајући слику хармоније настале из сусрета италијанске маште и међународне димензије.

У завршници, ансамбл се поново окупља у кружној формацији, смирујући кретање у складном хроматском градијенту. Појављује се заједничка слика – хармонија, рођена из колективне маште.

Мараја Кери

Фото: EPA

Сегмент почиње појавом диригента оркестра који, инспирисан тројицом великих мајстора италијанске опере, започиње музичку композицију. Боје преплављују сцену, претварајући је у калеидоскоп слика.

Италијанска креативност представљена је кроз параду икона – од великих изума и гастрономије, преко архитектуре, моде и дизајна, до забаве – уз омаж једној од њених најзначајнијих личности, Рафаели Кари, певачици, глумици, плесачици и телевизијској водитељки која је револуционисала језик шоу-бизниса у Италији.

Диригент, инспирисан тројицом великих мајстора италијанске опере – Ђузепеом Вердијем, Ђакомом Пучинијем и Ђоакином Росинијем – започиње “Симфонију фантазије”, коју изводи група плешућих нота.

Фото: EPA

Ливињо и Предацо, попут Милана и Кортине, простори су са израженим идентитетима, различитим пејзажима и спортским дисциплинама, који учествују у церемонији задржавајући своје посебности, али делећи заједнички визуелни језик.

У њима ће такође бити одржана одређена такмичења, чиме ће се утицај ових Игара додатно проширити по северној Италији.

И у овим подручјима круг се појављује као препознатљив елемент сценографије – просторни и наративни знак. Као светлосно присуство, он означава тачке пролаза, дочека и повезивања. Круг служи као заједничка визуелна референца, која повезује удаљене локације у јединствену сценску целину.

Ове територије нису само оперативни центри, већ и наративна средишта која у реалном времену одјекују једна са другима, али и са Миланом. Понављањем круга као заједничког симбола, церемонија гради визуелни континуитет и осећај припадности, чинећи сам регион активним делом олимпијске приче.

Преко 1.200 волонтера биће укључено у церемонију. Најмлађи учесник има само десет, а најстарији 70 година.

Преко 700 сати вежби одржано је како би све прошло у најбољем реду. Спектакл ће увеличати око 500 музичара, а за изглед учесника задужено је 70 фризера и 120 шминкера.

Сашивено је преко 1.400 костима, за шта је утрошено више од 7.500 метара тканине.

Кортина д’Ампецо је деценијама уназад позната као престижна дестинација за спорт и светски џет-сет. Од шездесетих година прошлог века носи надимак “бисер Доломита”, привлачећи глумце, уметнике и припаднике краљевских породица који су ове планине бирали за одмор. Од Одри Хепберн, преко Бриџит Бардо и Софије Лорен до Грејс Кели, Кортина је изградила имиџ који спаја елеганцију, софистицираност, гламур и алпску културу.

У Кортини, церемонија оживљава у самом срцу града, једном од најпрепознатљивијих и најсимболичнијих места у Доломитима. Церемонија се не одвија на једној локацији, већ се креће кроз центар града.

Зимске олимпијске игре Милано–Кортина 2026 донеће иновативан приступ двема традиционалним церемонијама: паљењу и гашењу олимпијског пламена. Ови тренуци, који симболизују јединство, братство међу народима и глобални спортски дух, биће умножени.

По први пут, Игре ће имати два олимпијска котла. Један ће се налазити у Милану, код Капије мира, једног од најпрепознатљивијих симбола града. Други ће бити у Кортини д’Ампецо, на Тргу Дибона, у самом срцу планинског места.

Проширени позив, заједнички загрљај и слављење италијанске посебности – спој олимпијских простора и Алпа са метрополитанским духом, у име спорта, мира и братства међу народима. Прилика да се инспиришу млађе генерације и заједно изгради светлија будућност, у којој се сусрећу традиција и иновације, а дух Игара допире до сваког краја земље.

Србију ће на Зимским олимпијским играма у Милану и Кортини представљати троје спортиста.

Алекса Томовић такмичиће се у алпском скијању, тачније у слалому који ће бити одржан у Бормију. Томовић је био јако успешан као јуниор, а норма за пласман на Игре била му је вишегодишњи сан.

“Припремао сам се за Игре од маја прошле године. Желим пре свега да повежем две добре вожње, да дам свој максимум. Надам се пласману међу 50, 40, а можда и међу 30 најбољих. Даћу све од себе, па ћемо видети”, изјавио је Томовић пред одлазак у Италију

Осим њега, српске боје у Милану и Кортини носиће и Ања Илић и Милош Милосављевић, који ће се надметати у нордијском скијању.

Илићева је у два наврата освојила Балкански куп, а донела је Србији и прве бодове на Светском купу 2022. године. На Олимпијским зимским играма младих у Лилхамеру носила је заставу Србије на затварању такмичења.

“Пресрећна сам и јако сам узбуђена, ово је за мене један велики успех. Ја сам прва девојка после 12 година која у нордијском скијању представља Србију на Играма. Поред мојих јако добрих резултата и одласка на Олимпијаду младих, Европску олимпијаду младих, ово је нешто што ми је недостајало”, рекла је Илићева новинарима.

Прича Милоша Милосављевића вероватно је и најзанимљивија. Милосављевић је дипломирани професор физичког васпитања, а бави се и атлетиком. Специјалност му је дисциплина 3.000 метара стипл.

Представљао је земљу на међународном нивоу у млађим селекцијама, а чак три пута је био и државни шампион.

“Невероватан је осећај сам одлазак на ЗОИ и бити део олимпијског тима Србије. Договорио сам се са својим тренером и оцем да прво завршим факултет, а да онда можемо да се посветимо спорту и да дамо спорту максимално то што спорт од нас очекује и што ми желимо да узмемо од спорта. Био бих задовољан сваким резултатом који је бољи од резултата који смо постигли у Светском купу ове сезоне”, рекао је Милосављевић.

— Team Serbia (@OKSrbije) January 29, 2026

Онлајн гласање, које је завршено 28. фебруара 2023. године, одржано је међу више предложених кандидата како би биле изабране две званичне маскоте Олимпијских зимских игара.

Победничко решење, које су осмислили ученици једне школе из места Таверна, а које је инспирисано хермелинима, представљено је током друге вечери фестивала “Санремо” 2024. године.

Маскоте су добиле имена Тина и Мило, изведена из имена градова домаћина и представљене су као сестра и брат.

Избор хермелина објашњен је тиме што ове животиње симболизују “савремени италијански дух”, радозналост, способност прилагођавања променама годишњих доба и отпорност у захтевним природним условима. Поред две главне маскоте, представљено је и шест цветова висибаба, названих “Фло”.

Мило, браон хермелин, и Тина, бели хермелин, приказани су као брат и сестра “рођени у планинама Италије”, који су “одлучили да се преселе у град”.

Тина, званична олимпијска маскота, симболизује уметност, музику и трансформативну снагу лепоте. Мило, маскота Параолимпијских игара, рођен је без једне ноге, али уз помоћ репа води испуњен и активан живот, ослањајући се на домишљатост, снагу воље и креативност.

EPA-EFE

Свечано отварање Олимпијских зимских игара биће одржано на стадиону “Сан Сиро” у Милану, под називом “Хармонија”.

Креативни директор церемоније Марко Балич објаснио је да реч “хармонија” потиче из старогрчког језика и да у музичком смислу означава “довођење различитих елемената у склад”.

Током церемоније планирани су и посебни музички наступи америчке певачице Мараје Кери, као и италијанских уметника Лауре Паусини и Андрее Бочелија.

Свечано затварање Олимпијских зимских игара биће одржано 22. фебруара 2026. године у “Арени Верона”, под називом “Лепота у покрету”. Поред културно-уметничког програма, церемонија ће обухватити завршна обраћања и званичну примопредају заставе домаћинства Француским Алпима, које ће бити домаћин Зимских олимпијских игара 2030. године.

Прво име потврђено за наступ на церемонији затварања је светски познати балетски играч Роберто Боле, првак Балета театра “Ла Скала”. Он је и раније сарађивао са редитељем Алфредом Акатином, са којим је радио на церемонији отварања Зимских олимпијских игара 2006. године.

— Milano Cortina 2026 (@milanocortina26) February 1, 2026

Учешће на Зимским олимпијским играма 2026. године обезбедила су 92 национална олимпијска комитета, као и спортисти који ће наступати под заставом независних олимпијских спортиста.

Олимпијски комитети Русије и Белорусије и даље су суспендовани због кршења Олимпијског примирја, услед руске инвазије на Украјину 2022. године. Као и на Летњим олимпијским играма у Паризу 2024. године, појединачни спортисти из Русије и Белорусије моћи ће да учествују на Играма 2026. године као “индивидуални неутрални спортисти”.

Руским и белоруским спортистима није дозвољено учешће у екипним спортовима, попут хокеја на леду и карлинга, јер је Међународни олимпијски комитет оценио да “група индивидуалних неутралних спортиста не може бити сматрана екипом”.

Очекује се да се Бенин, Гвинеја Бисао и Уједињени Арапски Емирати први пут појаве на Зимским олимпијским играма.

Олимпијске зимске игре 2026. године обухватиће укупно 116 такмичења у 16 спортских дисциплина, што представља повећање од седам такмичења и једне дисциплине у односу на Игре у Пекингу 2022. године.

Међу новим дисциплинама наћи ће се мушки и женски дупли могули у слободном скијању, повратак мушких и женских дублова у санкању, који ће заменити досадашње отворено такмичење, затим мушки и женски екипни алпски комбиновани наступ, појединачно такмичење жена на великој скакаоници у скијашким скоковима, као и мешовита штафета у скелетону.

Игре у Милану и Кортини имаће највећи проценат учешћа жена у историји Олимпијских зимских игара – 47 одсто. Нордијска комбинација остаће једини спорт у којем се такмиче искључиво мушкарци.

Такмичење у паралелном алпском мешовитом тиму биће укинуто. Алпска комбинација прелази са појединачног формата на такмичење двочланих тимова, с обзиром на смањено интересовање услед промењених техничких и тренажних захтева, а дисциплина је уклоњена и из календара Светског купа у алпском скијању још 2020. године.

На 138. заседању Међународног олимпијског комитета, одржаном 20. јула 2021. године, усвојен је предлог организационог одбора да се ски-алпинизам уврсти у олимпијски програм као нова, опциона дисциплина.

Такмичење ће обухватити три догађаја – спринт за мушкарце, спринт за жене и мешовиту штафету.

Осим тога, Међународна хокејашка федерација саопштила је 2. фебруара 2024. године да је постигнут договор са Националном хокејашком лигом о паузи у регуларној сезони, чиме ће играчима из НХЛ-а бити омогућено учешће на Олимпијским играма, по први пут од 2014. године. 

Заједничка кандидатура Милана и Кортине д’Ампецо добила је организацију Олимпијских зимских игара 2026. године на 134. заседању Међународног олимпијског комитета, одржаном 24. јуна 2019. године, победивши другу заједничку кандидатуру Стокхолма и Ореа из Шведске.

Олимпијске игре Милано–Кортина 2026 биће прве у историји које ће званично бити организоване у два града. Милано ће првенствено бити домаћин такмичења у дворанским, односно леденим спортовима, док ће се остала такмичења одржавати у спортским кластерима око Кортине, као и у долинама Валтелина и Фијеме.

Ово ће бити треће Олимпијске зимске игре и укупно четврте Олимпијске игре одржане у Италији, док је Кортина д’Ампецо већ била домаћин Зимских олимпијских игара 1956. године.

На Играма 2026. године по први пут ће се у олимпијском програму наћи ски-алпинизам, а ово ће уједно бити и прве Олимпијске игре одржане током мандата председнице Међународног олимпијског комитета Кирс­ти Ковентри.