У Бриселу, седишту ЕУ институција, цене закупа расту брже од плата. У граду у којем живи велики број младих професионалаца и студената, понуда приступачних станова не прати потражњу.
“Просечна кирија у Бриселу је више од 900 евра. То значи да је потребно просечно издвојити најмање трећину прихода за становање, а за најсиромашније категорије и до 50 или чак 70 одсто прихода”, каже Карол Думонт из бриселске Асоцијације за право на становање.
Социјални стан се чека и до 15 година
Око 60 хиљада људи у Бриселу налази се на листи чекања за социјални стан, а то чекање може да траје и до 15 година.
Раст станарина, недостатак социјалних станова и све већи притисак на младе и породице са нижим примањима постали су економско и политичко питање на нивоу Европске уније.
Петнаест градоначелника великих европских градова, међу којима су били представници Рима, Барселоне, Париза и других, покуцало је на врата Брисела прошлог октобра. Поручили су да криза становања не може да се реши само национално или локално, већ да су потребни европски фондови, нови законски оквири и облици сарадње.
Иако је становање надлежност земаља чланица, Европска комисија први пут има комесара задуженог за стамбену политику, док је Европски парламент формирао посебан одбор посвећен овом проблему.
Први европски план за приступачно становање
Комисија је недавно представила и први европски план за приступачно становање. Може ли Брисел заиста да реши кризу становања у различитим земљама чланицама?
У многим европским земљама, млади људи који желе да се осамостале све чешће се одлучују за заједничко становање, чак и ако имају сопствене приходе. У центру Брисела, три запослене девојке, Мари, Луиз и Клер деле стан и месечну кирију од 1.600 евра.
“Дељење стана нам се наравно исплати, као и чињеница да је уговор о закупу само на годину дана. То нам даје флексибилност, што је важно у нашим годинама, кад су честе промене. Можемо увек лако да одлучимо да ли остајемо у стану или не”, каже Клер Нејринк.
Цене расту 20 одсто брже од инфлације
Карол Думонт из Асоцијација за право на становање наводи да су кирије од 2010. до 2020. године у Бриселу расле и до 20 одсто брже од инфлације.
“Тај тренд се наставља, пре свега зато што се станоградња види као облик инвестиција, које морају да буду рентабилне и донесу профит. Зато проблем није толико да ли се гради довољно станова, већ какви су ти станови и ко може себи да их приушти”, наводи Думонт.
Инфлација, спекулативне инвестиције у градњу и некретнине, краткорочно издавање туристима на платформама као што је Ер-Би-ен-Би, све то је драстично поскупело становање. У великим туристичким центрима, од Барселоне до Амстердама и других градова, то је довело до великих протеста грађана и захтева да се ограничи или забрани краткорочно изнајмљивање станова туристима.
Ката Туто, из Европског комитета региона сматра да је европско заједничко тржиште разлог због којег се криза становања не може решавати изоловано, од земље до земље.
“Криза становања је и проблем јединственог европског тржишта. Мобилност сутудената, туриста и грађана унутар ЕУ такође утиче на становање. Капитал је глобалан, инвестиције су прекограничне, а градови сами немају алате да се носе са тим притиском. Зато је потребна европска акција”, истиче Туто.
Преусмеравање европских фондова
Основна идеја плана за приступачно становање Европске комисије јесте да покуша да уклони кључне препреке које данас спречавају градове и државе чланице да граде и реновирају више приступачних станова. План нуди преусмеравање постојећих европскх фондова и измену законског оквира о државној помоћи како би градови могли лакше и више да улажу у социјално становање.
За Ирене Тинагли, председницу Одбора за становање Европског парламента, промена процедура није довољна – потребно је обезбедити већа финансијска средства.
“Ово више није само социјално питање. Недостатак приступачног становања утиче на конкурентност Европе, мобилност радника и студената. ЕУ може да помогне кроз финансијске инструменте, грантове и зајмове, али потребна су и већа јавна улагања”, сматра Тинагли.
Слично мисле и европски градоначелници, који су предложили оснивање европског фонда за становање, по узору на програм опоравка од ковида NextGenerationEU, који би мобилисао велике инвестиције од око 300 милијарди евра годишње.
Кључна дебата о томе тек предстоји – посебно у оквиру преговора о будућем вишегодишњем заједничком буџету ЕУ.
Брисел покушава да створи финансијски и регулаторни оквир у којем ће државе и градови моћи да обезбеде станове које грађани могу да приуште — уз отворено питање да ли ће за то бити довољно новца и политичке воље.
Tekst i prilog proizvedeni su uz podršku programa Innovation. Media. Minds: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu kojeg sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa Dojče vele Akademijom. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
