RAT između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana ulazi u fazu u kojoj više nije jasno gde je kraj, ali postaje sve jasnije kolika može biti cena.
Foto Tanjug/AP/profimedia/printskrin JouTube
U trenutku kada Vašington govori o „bliskoj pobedi“, iz samog vojnog establišmenta NATO-a stižu upozorenja koja ukazuju na potpuno drugačiju sliku.
Penzionisani kanadski general-major Dejvid Frejzer, bivši komandant NATO-a, otvoreno je ocenio da je strategija Donalda Trampa prema Iranu „fatalna greška“. Njegova ocena ne dolazi iz političkog ugla, već iz vojne logike, gde je najopasnija situacija upravo ona u kojoj rat postoji, ali cilj ne postoji.
Frejzer upozorava da operacija nema jasno definisan kraj. U vojnoj terminologiji to znači da postoji ulazak u sukob bez izlazne strategije, što gotovo po pravilu vodi u dugotrajno iscrpljivanje.
RAT BEZ CILjA, SUKOB BEZ KRAJA
Prema Frejzeru, ključni problem nije snaga Irana niti trenutni rezultati operacije, već nejasno definisan politički i vojni okvir. On tvrdi da je ovo „najnejasnija struktura operacije koju je video“, što direktno pogađa poverenje saveznika.
Drugim rečima, partneri SAD ne znaju šta je krajnji cilj. Da li je to promena režima, uništenje vojne infrastrukture ili dugoročna okupacija, ostaje neodgovoreno.
Takva neizvesnost uvek ima cenu. Ona se prvo reflektuje na saveznike, a zatim na celokupnu vojnu operaciju. NATO, koji funkcioniše na principu koordinacije i zajedničke strategije, u ovakvim uslovima ulazi u stanje koje Frejzer opisuje kao ozbiljan problem za koheziju alijanse.
POTCENjIVANjE PROTIVNIKA
Još jedna ključna tačka njegove kritike odnosi se na procenu Irana. Prema njegovim rečima, Vašington je računao na brz i odlučan sukob, što se pokazuje kao pogrešna pretpostavka.
I pored intenzivnih udara, iranska komandna struktura ostaje funkcionalna. To znači da država nije izgubila sposobnost donošenja odluka, niti kapacitet za odgovor. Upravo ta činjenica pretvara sukob u ono što Frejzer naziva „ratom iscrpljivanja“.
U takvom scenariju prednost više nije na strani onoga ko ima jaču vojsku, već na strani onoga ko može duže da izdrži.
„DANTEOV PAKAO“ I GLOBALNA EKONOMIJA
Sličnu ocenu daje i američki admiral Džejms Stavridis, koji situaciju opisuje kao „Danteov pakao“. Ova metafora ne odnosi se samo na intenzitet sukoba, već na njegov potencijal da se proširi i zahvati šire sisteme.
Najveći rizik više nije samo vojni. Radi se o mogućnosti paralize globalne ekonomije. Već sada su cene energenata reagovale na sukob, a svaki dalji udar na infrastrukturu ili širenje sukoba ka Persijskom zalivu može izazvati lančanu reakciju.
U svetu koji je već opterećen krizama, takav scenario ne ostaje lokalni problem, već postaje globalni šok.
OPERACIJA „EPSKI BES“ I REALNOST NA TERENU
Američka operacija protiv Irana, pokrenuta krajem februara 2026. godine, imala je ambiciozne ciljeve. Eliminacija nuklearne pretnje, uništenje balističkih kapaciteta i neutralizacija pomorskih snaga predstavljeni su kao jasan okvir.
Vašington tvrdi da su iranska mornarica i vazduhoplovstvo već neutralisani, a hiljade meta uništene. Istovremeno, govori se o „bliskoj pobedi“.
Međutim, realnost na terenu pokazuje složeniju sliku. Sukobi su izazvali hiljade žrtava i raselili milione ljudi unutar Irana. Uprkos gubicima, sistem funkcioniše, a sposobnost odgovora nije nestala. To stvara paradoks situacije u kojoj vojni uspeh ne vodi političkom rešenju.
CENA KOJA TEK DOLAZI
Najopasniji deo Frejzerovog upozorenja odnosi se na ono što dolazi, a ne na ono što se već desilo. On otvoreno kaže da je Zapad spreman da „plati cenu“, ali da ta cena možda neće biti pod kontrolom.
U realnoj politici, ratovi bez jasnog cilja retko završavaju brzo. Oni se šire, komplikuju i uvlače nove aktere. Upravo to je scenario na koji ukazuju i Frejzer i Stavridis. U takvom razvoju događaja, više nije pitanje ko je dobio bitku, već koliko će trajati posledice.
oruzjeonline.com
BONUS VIDEO – PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: “Vožnja deluje gotovo neprimetno”
