NAJPRE su ga plenumi blokadera izbacili iz izborne kombinacije, a zatim je preko noći vraćen među kandidate. Ko je poništio odluku, po kom pravilu i posle kakvog glasanja – ne zna čak ni Jovo Bakić. Ali se zna zašto.
Foto: Printscreen
Jovo Bakić najpre je bio vetiran, odnosno odlukom blokaderskih plenuma uklonjen sa takozvane Studentske liste, da bi potom iznenada bio vraćen među njene kandidate. Kako je zabrana nestala i ko je odlučio da poništi raniju odluku – javnost do danas nije saznala.
Da sve bude apsurdnije, Bakić je javno priznao da ni sam ne zna kako je ponovo dospeo na listu.
Govoreći o načinu biranja kandidata, potvrdio je da je bio među vetiranima, baš kao i profesor i rektor Univerziteta u Beogradu političar Vladan Đokić.
– Bilo je vetiranja i sam sam bio vetiran. To je jedan proces koji je tekao, to je način studentskog odlučivanja. Plenumi odlučuju o svakom od kandidata – rekao je Bakić.
Međutim, kada ga je voditelj u televizijskoj emisiji pitao šta je dovelo do toga da se zabrana sa njegovog imena ipak skine, Bakić je kratko odgovorio:
– Ne znam, nisam se interesovao.
Dakle, čovek koji hoće da postane narodni poslanik i da odlučuje o najvažnijim državnim pitanjima nije se interesovao ni ko ga je izbacio sa liste, ni ko ga je vratio, ni po kojim pravilima je odluka promenjena. Još manje je poznato kako je moguće da jedna navodno konačna odluka plenuma nestane bez obrazloženja i bez javnog glasanja.
Da li je to čuveno „demokratsko odlučivanje“ ili su u pitanju klasična sektaška posla u kojima nepoznati centar donosi odluke, dok se od kandidata očekuje samo da ih prihvate i ne postavljaju pitanja?
Od „jahanja“ i ulične potere do prženja i flambiranja
Nije, međutim, teško pretpostaviti zbog čega je Bakić blokaderima ponovo postao potreban. Njegova politička uloga godinama se zasniva na zapaljivoj retorici, pominjanju uličnih obračuna i stvaranju slike prema kojoj političke neistomišljenike ne treba pobediti na izborima, već goniti i ponižavati.
Bakić je ranije govorio da vlast „ne može da izgubi na izborima“ i da će njene predstavnike morati da „jure po ulicama“, uz poruku da će „plivati po Savi i Dunavu“. Izjava o jurenju po ulicama postala je jedan od njegovih najpoznatijih političkih nastupa.
U njegovim nastupima pojavljivala se i priča o „jahanju“, odnosno javnom kažnjavanju i ponižavanju političkih protivnika, dok je sudske i institucionalne mehanizme predstavljao kao nedovoljne ili kao „malograđanske gluposti“.
Pred početak nove izborne kampanje Bakić je ponovo posegnuo za istom matricom, ovoga puta kroz kulinarske metafore:
– Od danas kreće visoka temperatura, prženje tih izdinstanih, raspadajućih ostataka ovog režima – i na kraju će biti flambiranje.
Istovremeno je unapred saopštio da će vlast izgubiti izbore i da je jedino pitanje kolika će biti razlika.
Kada se sve njegove poruke stave na jedno mesto – „jahanje“, jurenje po ulicama, plivanje rekama, prženje, dinstanje i flambiranje – postaje jasno zašto je Bakić ponovo izvučen iz blokaderske političke kuhinje. Njegov zadatak nije da predstavi program za ekonomiju, zdravstvo, prosvetu ili spoljnu politiku, već da podigne temperaturu i zastraši svakoga ko ne pripada njihovom političkom krugu.
Bakić im je potreban za podgrevanje mase
Studentska lista još nije objasnila ni elementarna pravila po kojima bira i uklanja kandidate, ali zato njeni predstavnici već govore kao da je izborna pobeda unapred obezbeđena.
Upravo tu Bakićeva retorika dobija svoju funkciju. Bezidejnoj blokaderskoj masi, koja umesto političkog programa nudi podele, pritiske i neprekidno stvaranje tenzija, potreban je neko ko će ponovo podgrejati atmosferu pred izbore i političke protivnike predstaviti kao ljude koje treba goniti, „pržiti“ i „flambirati“.
Sudeći po objavama koje se pojavljuju na blokaderskim nalozima na društvenim mrežama, njihova javnost već se priprema za proglašavanje pobede pre objavljivanja zvaničnih izbornih rezultata, a potom i za navodnu „odbranu“ takve pobede na ulicama, po scenariju na koji se sami pozivaju.
Zato misterija skidanja veta sa Bakićevog imena verovatno nije nikakva slučajnost. Blokaderima nije potreban zbog programa koji ima, već zbog rečnika koji koristi. Kada nemaju ideju kako da pridobiju građane, ostaje im pokušaj da ih zastraše.
A lista koja kandidata najpre tajno odstrani, zatim ga bez objašnjenja vrati, dok on sam kaže da se nije interesovao kako se to dogodilo, teško može drugima da drži lekcije o demokratiji. To više liči na političku sektu u kojoj se odluke donose iza zatvorenih vrata, a plenumi služe samo kao paravan za odluke čiji pravi autori ostaju skriveni.
Ne znaju ni šta znači veto
Cela predstava pokazuje i zapanjujuće nepoznavanje pojmova kojima se blokaderi razbacuju dok tvrde da su spremni da vode državu.
Reč veto potiče od latinskog izraza koji znači „zabranjujem“. U pravnom i političkom smislu veto predstavlja ovlašćenje određenog subjekta da spreči donošenje ili stupanje na snagu neke odluke. Može biti apsolutan ili suspenzivan, kada se odluka može ponovo razmatrati i eventualno usvojiti prema unapred propisanoj proceduri. Suština je, međutim, uvek ista: mora se znati ko ima pravo veta, pod kojim uslovima ga koristi i na koji način se njegovo dejstvo može prevazići.
Kod blokaderskih plenuma očigledno se ne zna ništa od toga. Nije poznato ko je predložio veto na Bakića, koliko je plenuma glasalo protiv njega, da li je odluka bila obavezujuća, ko je pokrenuo njeno preispitivanje niti kojim brojem glasova je poništena.
Ako kandidat može da bude izbačen, pa vraćen bez jasnog postupka i objašnjenja, onda to nije transparentan demokratski proces, već zatvoreni sistem u kojem nevidljivi odlučioci prekrajaju listu prema trenutnim potrebama.
(24sedam)
