Hrvatica snimila bolničku hranu u Švajcarskoj pa sve ostavila van sebe: “Kod nas ni ne zavire kad si na odeljenju” (VIDEO)

Razlike u uslovima boravka u porodilištima već dugo izazivaju rasprave, ali retko koja tema izazove toliko emocija kao ona o osnovnoj brizi za žene nakon porođaja. Iako bi se moglo očekivati da su standardi nege slični, iskustva iz različitih zemalja pokazuju koliko su ti sistemi zapravo neujednačeni.

Upravo zato objava jedne Hrvatice na Instagramu, koja upoređuje Švajcarsku i Hrvatsku, ponovo je otvorila pitanje šta bi zapravo trebalo da bude minimum kada je reč o tretmanu porodilja.

U središtu rasprave našla se hrana u bolnicama, ali vrlo brzo postalo je jasno da ona predstavlja tek simbol šireg problema. Kroz komentare i reakcije otvorena su pitanja dostojanstva, nivoa nege, ali i odnosa društva prema ženama nakon porođaja. Ono što je za neke standard, za druge je i dalje nedostižan luksuz.

“Tema koja već neko vreme čeka u draftu, a inspirisana je mnogim pričama o hrani koju porodilje dobijaju u hrvatskim bolnicama… Ovako izgleda hrana u tri različite bolnice u Bernu u Švajcarskoj, koju svaki dan biraš sa menija, kao u restoranu. Jer videla sam komentare ‘Pa nisi u restoranu, šta hoćeš?’ na objave o tome kakva je hrana u hrvatskim bolnicama (bljutava, bezukusna, prekuvana, suva, količinski nedovoljna…). ‘Neka ti tvoji donesu od kuće ili iz pekare ako ti se ne sviđa!’ je još jedan od tih ‘konstruktivnih’ komentara punih empatije.

Zašto bi joj iko trebalo išta donositi? Bolnica bi trebalo da obezbedi zdrave i nutritivne obroke za sve, a kamoli ne za žene koje su tek rodile, s obzirom na to koliko se i u Hrvatskoj plaća zdravstveno osiguranje. To ne bi smelo da bude luksuz, već minimum.

‘Sve smo mi tako jele i preživele pa ćeš i ti, što kukaš?’ takođe je komentar na koji se često nailazi, a najgore je što ga pišu upravo žene. Zar ne bismo trebalo da želimo bolje jedna drugoj, a ne da opravdavamo loše stvari jer smo ih i same prošle? Ljuti me i žalosti to videti jer ako bi nekako žene trebalo da budu tretirane nakon porođaja, onda je to upravo ovako kako smo mi ovde. I da, znam da ima lepih iskustava iz hrvatskih državnih bolnica, ali to su uvek oni minimumi koji bi trebalo da budu normalni, a ne izuzeci vredni posebne pohvale. Rekla sam šta sam rekla, a moglo bi se i mnogo više…”, napisala je Hrvatica.

Cena standarda ili standard dostojanstva

U komentarima koji su usledili vrlo brzo se otvorilo pitanje novca, kao ključnog faktora razlike između sistema. Deo korisnika isticao je kako se švajcarski standard ne može posmatrati bez konteksta visokih izdvajanja za zdravstveno osiguranje, pa su podsećali:

“Kada pišete o bolnici u Švajcarskoj, naglasite da mesečno plaćate od 550 do 850 franaka zdravstveno osiguranje. A koliko u bivšoj Jugoslaviji?”

Takav stav nadovezivali su i drugi komentarima poput: “Ali tamo se debelo plaća zdravstveno, a ne kao kod nas” i “Da, hrana jeste takva, ja sam tamo rodila i znam da je tako, ali sam i plaćala zdravstveno više od 500 franaka mesečno.”

Iz tog ugla gledanja logično se nametnula i teza da visoka cena povlači i visoka očekivanja. “Kad plaćaš zdravstveno osiguranje 500 franaka, ne smeš očekivati manje od ovoga”, napisao je jedan korisnik. “Pa kavijar bi me trebalo da dočeka.” Tako se rasprava brzo prebacila sa pitanja kvaliteta na pitanje ko to zapravo plaća i koliko.

Između primera i stvarnosti

Istovremeno, deo učesnika rasprave pokušao je da naglasi da ni sistemi u regionu nisu jednoznačni te da postoje i pozitivni primeri.

“Kod nas postoje porodilišta koja imaju odličnu hranu, gde se rađa uz muziku, i to u državnim bolnicama, uz maksimalnu ljubaznost osoblja. Dakle, nije pitanje novca nego volje zaposlenih”, istaknuto je u jednom od komentara, a sličan ton imao je i kratak zaključak: “I kod nas je isto tako.”

No takve tvrdnje ubrzo su uravnotežene iskustvima koja govore suprotno. Pojedini korisnici ukazivali su na nedostatak osnovne nege rečima: “Kod nas ni ne zavire kad si na odeljenju, a kamoli da se tako brinu”, dok su drugi podsećali na svakodnevne probleme: “Kod nas još uvek moraš da nosiš i osnovne stvari u bolnicu.”

Život i kompromisi

Kako se rasprava razvijala, sve se manje govorilo samo o hrani, a sve više o širem kontekstu života u Švajcarskoj. Jedan od najčešćih argumenata odnosio se na trajanje porodiljskog odsustva, pa su se mogli pročitati komentari poput:

“Živiš u Švajcarskoj i nakon tri meseca moraš da se vratiš na posao” i “Radije bih birala godinu dana porodiljskog nego ovakvu hranu nekoliko dana.”

Uz to, deo korisnika dotakao se i društvenog života, često u kritičnom tonu. “Živiš u Švajcarskoj i ljudi se uopšte ne druže, vikendom su u kućama, ulice su prazne”, napisao je jedan komentator.

Odbrana sistema i druga perspektiva

S druge strane, bilo je i onih koji su smatrali da se o švajcarskom sistemu često govori površno i bez dovoljno informacija.

“Privatni i poluprivatni pacijenti dobijaju bolju uslugu u smeštaju, ali medicinska usluga je ista za sve”, naglasio je jedan korisnik, dok su drugi pozivali na veću informisanost: “Informišite se i koristite ono na šta imate pravo.”

U odbrani sistema isticale su se i konkretne prednosti: “Ne moraš da nosiš ništa sa sobom, sve te čeka, od opreme do savetnica za dojenje”, kao i utisci iz prve ruke: “Kao u hotelu, stvarno nemam reči.” Takvi komentari pokušali su da vrate fokus na ono što mnogi smatraju ključnim – nivo organizacije i kvaliteta usluge.

Rasprava nije donela jedinstven zaključak, ali je pokazala koliko su očekivanja različita. Dok jedni smatraju da su ovakvi uslovi minimum dostojanstva koji bi svaka žena trebalo da ima, drugi podsećaju da takav standard dolazi uz visoke troškove i drugačiji način života.