POZNATU SRPKINJU PARTNER VARAO SA BOGATAŠICOM Ona mu predložila da je dovede u njihov krevet, pa usledio šok preokret: Evo kako mu je sve oprostila

Ljubav Marine Abramović i Ulaja trajala je dvanaest burnih godina, ispunjena snažnom umetnošću, strašću, ali na kraju – bolom i tišinom. Iako su svojim performansima pomerali granice, njihova veza se završila pred očima sveta jednako spektakularno i razorno, pretvarajući njihov intimni krah u monumentalno umetničko delo.

Iako su prvobitno planirali da se venčaju kada se sretnu na sredini Kineskog zida, njihov odnos se počeo raspadati još 1984. godine. Prema Marininim rečima, problemi su kulminirali nakon sahrane Ulajeve majke:

– Od smrti njegove majke, tačnije otkako sam na veče sahrane odbila da zatrudnim, između nas je tinjalo neprijateljstvo o kojem se nije govorilo.

Najrazorniji trenuci dogodili su se u Bangkoku, gde je Marina, vođena ljubomorom i sumnjom, slagala Ulaja da ima aferu sa francuskim piscem ne bi li od njega izvukla istinu. On joj je tada hladno priznao da je vara sa bogatom Amerikankom. U očajničkom i destruktivnom pokušaju da ga preboli, Marina je predložila trojku. Njeno svedočenje o toj noći je ogoljeno do srži: “Nisam osećala ništa. Želela sam samo da ga isteram iz sebe. Bila sam gola, u postelji s njima, ali više nisam postojala. Prvo smo nas dvoje imali odnose, kratko, a onda su oni, preda mnom. A ja sam ležala pored njih, budna, mrtva iznutra”. Nakon te noći, nešto se nepovratno slomilo; Marina je ustala, otišla i shvatila da je prestala da voli njegov miris, što je označilo definitivan kraj.

Susret bez duše na Kineskom zidu

Svoju zamisao o hodu Kineskim zidom, stvorenu godinama ranije u australijskoj divljini, ostvarili su 1988. godine kroz performans “Ljubavnici”, ali tada više nisu bili u ljubavi. Zid je bio u ruševinama, a Marina je prešla 2.500 kilometara krećući se sa istoka iz zaliva Bohaj i penjući se po planinama, dok je Ulaj krenuo sa zapada iz pustinje Gobi. Tokom puta, on joj je poslao poruku da je “hodanje po zidu najlakša stvar na svetu”, na šta je ona priznala da je mogla da ga ubije, jer je njegov deo puta kroz pustinju bio znatno lakši od njenog.

Kada su se konačno susreli 27. juna 1988. godine u mestu Erlang Šen, filmske romantike nije bilo. Dočekao ju je hladno, a Marina je ubrzo saznala gorku istinu:

– Uskoro sam saznala da je sa njim bila trudna njegova tadašnja prevoditeljka. U decembru su se venčali u Pekingu”. Marina je bila potpuno slomljena i plakala je, shvativši da su završili monumentalno delo, ali da je svako na kraju ostao sam.

Umetnost iz pepela i konačni oproštaj

Nakon raskida, Marina se stidela “banalnosti propasti” i naredne tri godine je od prijatelja krila da ona i Ulaj više nisu zajedno. Priznala je da su uvek žrtvovali sve zarad zajedničke umetničke energije, ali da su na kraju “pali” zbog neuspeha u svakodnevnom životu.

Ipak, dvadeset dve godine nakon raskida, svet je svedočio njihovom emotivnom, viralnom susretu tokom performansa “Umetnik je prisutan” u njujorškom MoMA muzeju. Kada je Ulaj seo naspram nje, u tišini, Marina mu je pružila ruku. “To je bio trenutak izvan vremena,” izjavila je kasnije, naglašavajući da je u tom jednom pogledu osetila sve od početka do kraja, ali da to više nije bila ljubav, već oproštaj. Pre Ulajeve smrti 2020. godine, njih dvoje su prevazišli pravne sporove i pronašli zajednički mir u Indiji, o čemu je Marina rekla: “Univerzum ima svoje načine. Bilo je neverovatno što smo zajedno proslavili moju izložbu i ispratili prošlost”.

(Stil)