“TO JE GRDOSIJA, KAO TENK” Nisu ni pomišljali da će ih zateći u ovom delu sveta, a onda su uhvatili jednu kamerom: Naučnici ODUŠEVLJENI

Neugledna, zdepasta ajkula koja je polako plovila iznad pustog morskog dna, predubokog da bi sunčevi zraci mogli da dopru do njega, bila je neočekivan prizor.

Ajkula je snimljena u januaru 2025. i bila je impozantan primerak – procenjene dužine između 3-4 metra. Ali, problem nije bio samo u njenoj pozamašnoj veličini, već i u mestu na kojem je primećena. Naime, mnogi stručnjaci su verovali da ajkule ne postoje u ledenim vodama Antarktika – sve dok se ova troma, uspavana ajkula nije nakratko pojavila u kadru video-kamere, prema istraživaču Alanu Džejmisonu.

– Spustili smo se tamo ne očekujući da ćemo videti ajkule, jer postoji nepisano pravilo da ih nema na Antarktiku. A takođe nije ni mala. To je grdosija od ajkule. Te stvari su kao tenkovi – rekao je on ove nedelje.

Ajkula bila na dubini od skoro 500 metara

Kamera upravlja Centar za istraživanje dubokog mora Mindero-UVA, koji proučava život u najdubljim delovima svetskih okeana, a bila je postavljena kod Južnih Šetlandskih ostrva, u blizini Antarktičkog poluostrva. To je duboko unutar granica Antarktičkog okeana, poznatog i kao Južni okean, koji se definiše kao područje ispod 60. stepena južne geografske širine.

Centar je dozvolio agenciji AP da objavi snimke.

Ajkula se nalazila na dubini od 490 metara, gde je temperatura vode bila skoro na tački smrzavanja – oko 1,3 stepena Celzijusa.

U kadru se pojavljuje i raža, nepomična na morskom dnu, kao da je nimalo ne uznemirava prolazak ajkule. Tzv. prava raža, srodnik ajkule koji liči na mantu, nije bila iznenađenje, jer su naučnici već znali da se njen domašaj proširio tako daleko na jug.

“Ovo nikad ranije nije zabeleženo”

Džejmison je rekao da nije uspeo da pronađe nijedan raniji zapis o ajkuli zabeleženoj u Antarktičkom okeanu. Piter Kajn, biolog za zaštitu prirode sa Univerziteta Čarls Darvin, koji nije povezan sa istraživačkim centrom, potvrdio je da ajkula nikada ranije nije bila zabeležena tako daleko na jugu, preneo je “CBS njuz”.

Klimatske promene i zagrevanje okeana potencijalno bi moglo da podstakne ajkule da se kreću ka hladnijim vodama južne hemisfere, ali podaci o promenama područja u blizini Antarktika su ograničeni zbog izolovanosti regiona, rekao je Kajn.

Populacija “uspavanih ajkula” u Antarktičkom okeanu verovatno je retka i teško uočljiva za ljude. Kajn je ukazao da su sporokrećuće ajkule – koje se zbog toga nazivaju “uspavanima” – mogle dugo da borave u vodama Antarktika, a da to niko nije primetio.

– Ovo je sjajno. Dobili su izvanredan snimak i to je prilično značajno – rekao je Kajn.

“Očekujemo da vidimo i druge”

Fotografisana ajkula održavala je dubinu od oko 500m duž morskog dna, koje se spuštalo ka mnogo većim dubinama, jer je tu bio najtopliji od nekoliko slojeva vode naslaganih jedan iznad drugog sve do površine, objasnio je Džejmison.

Antarktički okean je gusto slojevit do dubine od oko 1.000 metara, zbog suprotstavljenih svojstava vode – ona hladnija i gušća iz dubine ne meša se lako sa slatkom koja nastaje topljenjem leda na površini.

Džejmison očekuje da i druge antarktičke ajkule žive na sličnoj dubini, hraneći se lešinama kitova, džinovskih lignji i drugih morskih stvorenja koja uginu i potonu na dno. Malo je istraživačkih kamera postavljeno na toj specifičnoj dubini u vodama Antarktika, a one koje su tamo mogu da rade samo tokom leta na južnoj hemisferi – od decembra do februara.

– Preostalih 75% godine niko to uopšte ne posmatra. I zato mislim da povremeno nailazimo na ovakva iznenađenja – zaključio je Džejmison.

BONUS VIDEO