Šta kada urin promeni boju: Evo kada je reč o običnoj dehidraciji, a kada o alarmantnom znaku za posetu lekaru

Opšta analiza urina jedna je od najčešće izvođenih dijagnostičkih analiza u okviru preventivne medicine. Što je posebno važno, nijansa urina jeste jedan od onih pokazatelja zdravlja koje možemo posmatrati svakog dana. Uprkos prividnom utisku, ona pruža mnoštvo izuzetno važnih informacija – ne samo o zdravstvenom stanju, već i o nivoima hidratacije.

Kakva je boja urina pravilna?

Boja urina nam pruža nekoliko dragocenih informacija o opštem zdravstvenom stanju.

Ona govori o tome kako funkcionišu bubrezi, jetra i mokraćni putevi.

Takođe može informisati o prisustvu određenih supstanci koje u urinu ne bi trebalo da se nalaze. Pored toga, to je odličan pokazatelj nivoa hidratacije.

Iz tog razloga, analiza urina je jedna od najčešće rađenih dijagnostičkih analiza, rame uz rame sa kompletnom krvnom slikom. Za optimalne nijanse urina smatraju se svetložuta i boja slame. Uz to, urin zdrave osobe treba da bude bistar ili blago zamućen. Kada uočite drugu boju urina, korisno je znati koji su potencijalni uzroci i šta preduzeti u takvoj situaciji.

Šta znače pojedinačne nijanse urina

Već znamo da se za optimalnu boju urina smatra svetložuta boja ili boja slame. Vredi napomenuti da je nijansa obično tamnija prilikom prvog jutarnjeg mokrenja. To je posledica činjenice da tokom noći retko nadoknađujemo tečnost. Proizvodnja urina se usporava, a antidiuretički hormon utiče na to da bubrezi ponovo apsorbuju više vode u organizam. Ujutru je urin koncentrovaniji i upravo zato bi za laboratorijske analize trebalo odneti takozvani jutarnji urin.

Ako se nijanse urina razlikuju od boje slame ili svetložute i tokom dana, to može biti signal za alarm koji bi trebalo da nas podstakne na dublji uvid u sopstveno zdravstveno stanje. Šta pojedinačne nijanse mogu da znače?

• Proziran urin – veoma svetao, gotovo bezbojan urin, najčešće svedoči o unosu velike količine tečnosti. Međutim, može signalizirati i određena oboljenja, kao što su: dijabetes, dijabetes insipidus (staklasti dijabetes) ili poremećaji rada bubrega.
• Ružičast ili crven urin – ne bi trebalo da zabrinjava ukoliko se javi nakon konzumiranja cvekle, rabarbare ili kupina, odnosno lekova kao što su npr. rifampicin ili fenazopiridin. U ostalim slučajevima najčešće označava prisustvo krvi u urinu. To može biti simptom sledećih bolesti: infekcija mokraćnih puteva, kamen u bubregu, bolesti bubrega, poremećaji zgrušavanja krvi, a ponekad i tumori urinarnog trakta. Kod muškaraca to može biti i simptom uvećane prostate.
• Tamnožut ili narandžast urin – ne bi trebalo da brine ako se pojavi posle jedenja šargarepe, bundeve ili batata, ili uzimanja lekova poput fenazopiridina ili sulfasalazina. Ova nijansa se javlja i pri visokom unosu vitamina A ili vitamina B12. U ostalim slučajevima najčešće znači nedovoljnu hidrataciju ili dehidraciju organizma. U kombinaciji sa svetlijom stolicom, može ukazivati na probleme sa jetrom ili žučnim putevima.
• Smeđ ili tamnosmeđ urin – najčešće svedoči o veoma ozbiljnoj dehidraciji organizma. Takođe može biti simptom obolelih bubrega ili jetre. Dešava se da se ovakva nijansa urina javi i kod porfirije. Ne bi trebalo da zabrinjava ukoliko se pojavila jednokratno nakon konzumiranja cvekle ili rabarbare. Lekovi koji boju urina menjaju u smeđu su, na primer: hlorokin, metokarbamol, fenitoin, statini i pojedini antibiotici.
• Plavi urin – obično je posledica konzumiranja proizvoda koji sadrže veštačke boje, ali i nekih lekova, kao što su: propofol, prometazin, flutamid ili flupirtin. Ređe je to simptom infekcije bakterijom Pseudomonas aeruginosa (bakterija plavo-zelenog gnoja). Kod dece plavi urin može svedočiti o porodičnoj benignoj hiperkalcemiji.
• Zeleni urin – slično kao u prethodnom slučaju, a pored toga i nakon unosa pojedinich namirnica, npr. spanaća ili špargle. Može signalizirati i infekcije gornjih mokraćnih puteva.

Kao što vidite, jednokratna pojava neobične nijanse urina ne bi trebalo da se tretira kao signal za alarm, naročito nakon konzumiranja određenih namirnica. Zabrinjavajuće bi trebalo da budu trajne promene, kada se nepravilna nijansa urina pojavljuje redovno, nezavisno od ishrane.

Tamnožut, narandžast ili smeđ urin može se javiti i kod osoba koje se bave sportom veoma visokog intenziteta. Ovakvi slučajevi se posebno tiču trkača na duge staze. Obično je to simptom dehidracije, ali ponekad svedoči i o prisustvu krvi u urinu usled ekstremne fizičke aktivnosti. U takvim situacijama ključno je nadoknađivanje tečnosti i elektrolita, kao i adekvatan oporavak.

Kada se obavezno javiti lekaru?

U slučaju pojave veoma svetlog urina, u prvom redu treba proveriti dnevni unos tečnosti. Možda tokom dana pijete znatno više od tri litra vode, pa je proziran urin efekat prekomernog unosa tečnosti. Pokušajte da neznatno smanjite unos i proverite da li će se nešto promeniti. Istovremeno, ukoliko je uzrok svetlog urina prekomerna hidratacija, jutarnji urin bi trebalo da bude primetno tamniji.

Ako kod sebe uočite čestu pojavu tamnožutog ili narandžastog urina, obratite pažnju na pravilnu hidrataciju. Glavni uzrok ove nijanse jeste upravo nedovoljna hidriranost organizma ili čak dehidracija. Ako unos veće količine tečnosti ne donese rezultat, obratite se lekaru.

Ukoliko primetite neobičnije boje: ružičastu, crvenu, smeđu, mrku, plavu ili zelenu, najpre isključite faktore povezane sa ishranom i lekovima koje uzimate. Ako ste sigurni da niste konzumirali ništa što bi moglo obojiti urin, bez odlaganja se javite lekaru. Tako neobične nijanse urina mogu signalizirati veoma ozbiljne zdravstvene probleme. Na brzu posetu lekaru trebalo bi da vas podstaknu i drugi udruženi simptomi, kao što su: bol pri mokrenju, osećaj nepotpunog pražnjenja bešike ili bol u donjem delu stomaka.

BONUS VIDEO: