Ko je u pravu MMF ili mi?Dve prognoze za rast Srbije u 2026. godini: Jedna brojka ključna je za plate i penzije

Na pomen Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) mnogima u Srbiji je prva asocijacija novi krediti i dugovi u koje bi zemlja mogla da uđe i muke sa otplatama. Međutim, to nije jedina njegova uloga jer pored pružanja zajmova državama članicama, MMF se bavi i ekonomskim analizama i prognozama, koje su uglavnom tačne i često preciznije i umerenije od onih koje projektuju države. Takva je situacija vezana i za Srbiju bila prethodnih godina ali i ove kada će po proceni MMF-a rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti 3 posto dok su NBS i Ministarstvo finansija optimističniji i po njihovim projekcijama rast bi bio 3,5 odnosno 3,6 posto.

Čije će projekcije ostvariti, neizvesno je ali ono što je izvesno to je da je MMF 2025. godine naslutio da one njihove januarske od 4,1 posto, zbog društvenih dešavanja u Srbiji, neće biti ostvarive, pa ih je revidirao na 3,5 odsto u aprilu, da bi u oktobru još jednom obavio korekcuiju svoje procene na 2,4, a u novembru na 2,1 posto.

MMF oprezniji

Nadležne srpske institucije su kasnije reagovale, pa su avgusta 2025. projekciju rasta sa početnih 4,2 posto smanjili na 2,75 posto, a krajem novembra revidirali na 2,3 odsto. Nažalost, godina je završena sa povećanjem BDP samo 2 posto, značajno niže od početnih i korigovanih.

Razlozi za to su višestruki, kako u društvenim prilikama u Srbiji, tako i globalnim dešavanjima ali i sankcijama NIS-a, koje su u značajnoj meri usporile privredna dešavanja u Srbiji. Posebno važnn segment nižeg rasta BDP su strane direktne invsticije, na kojima se rast uglavnom i bazirao.Upravo to je posebno naglašeno i na nedavno održanom makroekonomskom panelu koji je organizovao NALED uz podršku Vlade Kraljevine Švedske.

-SDI su do kraja 2025. iznosile 3,8% BDP-a (oko 2,5 mlrd EUR), što je upola manje nego 2024. Nakon visokih priliva SDI tokom prethodnih godina, Srbija se u 2025. pridružila Mađarskoj i Češkoj kao zemlja sa padom priliva SDI, što ukazuje na potencijalnu ranjivost modela rasta zasnovanog na stranom kapitalu. Posmatrano po zemljama porekla,najviše je smanjen priliv investicija iz Kine praćen prilivom investicija iz zemalja Evrope van EU, dok je nivo priliva SDI iz EU ostao na nivou približnom prethodnih godina- rečeno je na ovom skupu.

Pre toga, slična sagledavanja vezanih za strane direktne investicije imao je i ministar finansija Siniša Mali, u novogodišnjem intervjuu za “Blic Biznis.

– Podsetiću vas da smo mi 2024. godine bili treća najbrža rastuća ekonomija Evrope. Taj trend trebalo je da nastavimo i u 2025. godini, što je bila i projekcija MMF. Ali,zbog političke krize i blokada, stopa rasta BDP se urušila sa projektovanih 4,2 na 2-2,1 posto, što je u izgubljenom novcu 2 milijarde evra samo od BDP- izjavio je tada Mali.

Šta koči ekonomiju

Procene su zato za 2026. Ministarstva i NBS za 2026. zato bile opreznije odnosno rast BDP je predviđen na 3,5 posto.

Predstavnik MMF u Srbiji, Lev Ratnovski, na pomenutom makroekonomskom panelu, rekao je da je i njihova procena rasta BDP za 2026. tri posto.

– Šanse za uspeh malo su se smanjile, predviđamo 3% rasta za ovu godinu što je niže od stvarnog rasta 2024. Ipak, srpska ekonomija je i dalje otporna. Važno je da se ulaže u ljudski kapital i da se poboljša poslovno okruženje. Da bi zadržala rast Srbija mora da dovede kompleksne i tehnološke investicije, što izostaje. Među prioritetima mi vidimo privredno pravo i transparentno i pravično sprovođenje ugovora. Takođe, potrebno digitalizovati privredne sudove, što bi dovelo do veće efikasnosti, i modernizovati Zakon o radu i propise o radu, kao i unaprediti regulativu u vezi sa privremenim i povremenim poslovima – istakao je Ratnovski.

Ekonomisti smatraju da projektovani rast BDP od tri odsto, koliko predviđa MMF za ovu godinu, je nedovoljan i da može da utiče na životni standard.

-Sa rastom od tri odsto Srbija ne može da očekuje veliko povećanje životnog standarda. To neće otvoriti prostor da se značajnije povećaju plate ili da porastu poreski prihodi iz kojih će se finansirati zarade zaposlenih u javnom sektoru ili značajnije povećanje penzija. Tako da mi treba ta tri da povećamo na četiri ili pet odsto, imajući u vidu da Srbija sa ovakvim kapacitetima koje ima, to može da dostigne -rekao je za RTS Mihajlo Gajić, ekonomista iz NALED-a

Zašto tri odsto rasta “nije dovoljno”

Pri tom planirani rast zarada mogao bi da bude eventualno ugrožen i inflacijom, ukoliko nakon važenja Uredbe o maržama, dođe do povećanja cena nekih proizvoda. Doduše, guverner NBS Joprgovanka Tabaković je rekla na prezentaciji februarskog Izveštaja o inflaciji da su svi ti rizici predviđeni i da bi na međugodišnjem nivou do septembra trebalo da se kreće oko centralne vrednosti cilja, koji je tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, a zbog efekta niske baze krajem godine, oko četiri odsto.

Stručnjaci ipak imaju određenu bojazan oko ove projekcije.

– Inflacija je možda najveća nepoznanica nakon ukidanje uredbe o maržama. Vreme je da preispitamo model rasta, jer imamo poprilično nestabilnu situaciju u svetu trenutno. Monetarnu politiku takođe treba preispitati jer jačanje nacionalne valute nije racionalno- rekao je Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi na makroekonomskom panelu koji je organizovao NALED uz podršku Vlade Kraljevine Švedske.

Čije će procene ove godine biti validnije, MMF ili srpskih institucija za sada je neizvesno, ali ono što jeste, to je da i ova godina u makroekonomskoj politici Srbije biće neizvesna i da će projektovani parametri, pored dešavanja na domaćoj sceni biti uslovljeni i onim geopolitičkim.