Швеђанка Сузан Калин, двострука узастопна европска шампионка у категорији “топ фјуел”, описује осећај током трке као да је “испaљена из топа”.
У овој дисциплини возачи се надмећу на правој стази дугој свега 305 метара. Аутомобили од нуле до 160 километара на час убрзавају за мање од секунде, док на крају трке достижу брзине веће од 480 километара на час.
Највећа званично забележена брзина у овој категорији премашује 556 километара на час, док је у тркама Формуле 1 забележена брзина од око 372 километра на час.
Због екстремних брзина, класичне кочнице нису довољне за заустављање возила, па се након проласка кроз циљ активирају падобрани.
“То је као да вас неко удари ногом у груди. На тренутак останете без даха”, објашњава Калин за Би-Би-Си.
Жене освојиле седам од последњих девет европских титула
За разлику од већине других ауто-мото такмичења, у којима мушкарци и даље имају убедљиву бројчану предност, такозване драг трке представљају један од ретких примера равноправне конкуренције.
Жене су освојиле седам од последњих девет титула европског шампиона у категорији “топ фјуел”, а последње четири сезоне завршене су њиховим тријумфом.
Према подацима организације “Мор ден икуал”, која се залаже за већу заступљеност жена у ауто-мото спорту, жене чине око десет одсто свих учесника у овом спорту и свега четири одсто возача на елитном нивоу.
Међутим, у овогодишњим америчким и европским такмичењима у категорији “топ фјуел” њихов удео достигао је 20 одсто.
Организација због тога драг трке описује као ауто-мото спорт са највећом родном равноправношћу на свету.
Швеђанка Сузан Калин у септембру је на стази Санта Под у близини Нортемптона освојила другу узастопну титулу европске шампионке.
Истовремено, Американка Британи Форс, која је донедавно држала светски брзински рекорд у овој дисциплини, освајала је амерички шампионат 2017. и 2022. године.
Зашто су жене успешне у драг тркама?
Истраживање организације “Мор ден икуал” показало је да разлози за успех жена нису повезани са физичким или биолошким предностима, већ пре свега са традицијом, доступношћу такмичења и културом самог спорта.
Френ Лонгстаф, представница организације, истиче да су генерације успешних возачица створиле окружење у којем се победе жена више не доживљавају као изузетак.
Једна од пионирки била је Американка Ширли Малдоуни, прва жена која је добила дозволу за такмичење у категорији “топ фјуел”.
Она је 1977. године постала прва шампионка америчког првенства, а затим је освојила титуле 1980. и 1982. године.
Иако се током каријере суочавала са предрасудама и противљењем појединих такмичара, њени успеси отворили су пут новим генерацијама возачица.
Калин, међутим, истиче да током своје каријере није имала слична искуства.
“Никада нисам осетила да ме неко потцењује или лоше третира зато што сам жена. Никада”, наглашава шведска шампионка.
Породична традиција и сарадња међу ривалима
За многе успешне такмичарке драг трке су део породичне традиције.
Калин је одрасла уз оца и стрица који су се бавили овим спортом, док је њена ривалка, Швајцаркиња Индија Ербахер, ћерка троструког европског шампиона Урса Ербахера.
Американка Британи Форс такође потиче из тркачке породице. Њен отац Џон Форс освојио је 16 титула у америчком драг шампионату.
Посебност овог спорта представља и сарадња међу ривалима, који неретко једни другима помажу у поправци возила и обезбеђивању резервних делова.
“Мрзимо се на стартној линији, али се волимо на циљу”, сликовито објашњава Ербахер.
Успешне возачице показале су и да пауза због породичних обавеза не мора да означи крај каријере.
Калин се после више од деценије одсуства вратила такмичењима са 35 година, а највеће успехе остварила је управо након повратка.
Финкиња Анита Мекела четири пута је била европска шампионка, од чега три пута после шестогодишње паузе током које се посветила деци и породичном послу.
Екстремне брзине захтевају и посебне мере безбедности
Иако трке трају свега неколико секунди, возачи су изложени изузетним физичким оптерећењима.
Снажно убрзање, високе температуре и опасност од губитка контроле над возилом захтевају брзе реакције и потпуну концентрацију.
“Реакција мора да буде тренутна. Док размислите шта треба да урадите, већ је касно. Морате да будете једно са аутомобилом”, објашњава Калин.
После тешких несрећа 2004. и 2008. године, пооштрени су безбедносни прописи, а дужина трка је смањена.
Возачи користе ватроотпорна одела и посебно заштићене кокпите, док су возила опремљена системима за брзо заустављање.
Калин је током каријере доживела две озбиљне несреће, али је прошла без трајних последица.
Циљ је трећа узастопна европска титула
За разлику од Формуле 1, у којој су за напредовање до највишег нивоа потребна вишемилионска улагања, драг трке имају приступачнији систем такмичења.
Европски шампионат обухвата четири такмичарска викенда, два у Великој Британији и по један у Немачкој и Шведској, док америчко првенство има знатно обимнији календар.
Иако је и елитни ниво драг трка финансијски захтеван, почетницима су доступна аматерска такмичења на којима могу да учествују и са сопственим аутомобилима.
Калин истиче да је поносна на две узастопне европске титуле, али да нема намеру да се заустави.
Њен следећи циљ је да постане прва особа у историји европског шампионата у категорији “топ фјуел” која је три пута заредом освојила титулу.
За шведску шампионку, чија се породица генерацијама бави драг тркама, то би представљало ново поглавље у спорту у којем победе жена одавно нису изненађење.
