BROKOLI polako postaje sve traženije povrće u Srbiji, a zbog dobre cene i mogućnosti uzgoja na manjim površinama sve više baštovana i malih proizvođača razmatra njegovu sadnju.
Foto: Cavan Images, Cavan Images / Alamy / Profimedia
Za početak nije potrebno ogromno ulaganje, ali dobar prinos zahteva kvalitetan rasad, redovno zalivanje i zaštitu biljke. Stručnjaci ističu da se upravo zbog rastuće potražnje za zdravom hranom brokoli sve češće nalazi na listi kultura koje mogu da donesu solidnu zaradu.
Dok su paradajz, paprika i kupus i dalje najzastupljeniji u domaćim baštama, proizvođači sve češće traže kulture koje mogu da donesu veću vrednost po kvadratnom metru. Jedna od njih je brokoli – povrće koje se nekada retko gajilo u Srbiji, a danas ga redovno traže kupci na pijacama, trgovinski lanci, restorani i prerađivačka industrija.
Brokoli pripada porodici kupusnjača i cenjen je zbog visokog sadržaja vitamina C, vitamina K, folne kiseline, vlakana i antioksidanasa. Upravo zbog toga njegova potrošnja raste iz godine u godinu, što otvara prostor i domaćim proizvođačima.
Koliko košta početak uzgoja brokolija?
Za malu baštu od oko 100 kvadratnih metara ulaganje nije veliko, ali je potrebno unapred isplanirati osnovne troškove.
Najveća stavka je sadni materijal. Za površinu od 100 kvadrata potrebno je između 400 i 500 biljaka, u zavisnosti od razmaka sadnje. Rasad se može kupiti ili proizvesti iz semena.
Okvirni troškovi za 100 kvadratnih metara izgledaju ovako: rasad – od 3.000 do 6.000 dinara, mineralno i organsko đubrivo – od 2.000 do 4.000 dinara, sredstva za zaštitu biljaka – od 1.000 do 3.000 dinara, navodnjavanje i potrošnja vode – od 2.000 do 5.000 dinara, obrada zemljišta i sitni troškovi – od 2.000 do 4.000 dinara.
Ukupno početno ulaganje kreće se između 10.000 i 20.000 dinara, ukoliko proizvođač već poseduje zemljište i osnovnu opremu.
Kod većih površina troškovi rastu, ali se istovremeno smanjuju po jedinici proizvodnje, zbog čega profesionalni proizvođači ostvaruju veću isplativost.
Kada se sadi brokoli?
Brokoli se najčešće proizvodi iz rasada.
Za jesenju proizvodnju, koja je najzastupljenija u Srbiji, seme se seje tokom juna i jula, dok se rasad presađuje u julu ili avgustu. Berba počinje u septembru i traje tokom oktobra, a u pojedinim područjima i do novembra.
Prolećna proizvodnja je takođe moguća, ali visoke letnje temperature mogu negativno da utiču na kvalitet glavica.
Najbolji rezultati postižu se kada dnevne temperature nisu previsoke, jer brokoli najbolje uspeva u umerenim klimatskim uslovima.
Koliki prinos može da se očekuje?
Od rasađivanja do prve berbe obično prođe između 70 i 90 dana.
Na parceli od 100 kvadratnih metara moguće je proizvesti između 250 i 400 kilograma brokolija, u zavisnosti od sorte, kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike.
Na jednom hektaru prinos može dostići i 20 do 30 tona, dok vrhunski proizvođači u dobrim uslovima ostvaruju i više.
Na prinos najviše utiču:
– kvalitet rasada,
– redovno zalivanje,
– pravilna prihrana,
– zaštita od bolesti i štetočina,
– pravovremena berba.
Posebno je važno da se glavice beru na vreme, jer vrlo brzo mogu da procvetaju i izgube tržišnu vrednost.
Koliko može da se zaradi?
Cena brokolija tokom godine značajno varira.
Na kvantaškim pijacama često se kreće između 120 i 180 dinara po kilogramu, dok na zelenim pijacama i u trgovinama može dostići 250 do 400 dinara, posebno kada je ponuda manja.
Ako proizvođač sa 100 kvadratnih metara ostvari prinos od oko 300 kilograma, računica može da izgleda ovako:
– prodajna cena 150 dinara/kg – prihod oko 45.000 dinara,
– prodajna cena 200 dinara/kg – prihod oko 60.000 dinara,
– prodajna cena 250 dinara/kg – prihod oko 75.000 dinara.
Nakon odbitka ulaganja, zarada zavisi od načina prodaje i prinosa. Oni koji prodaju direktno kupcima ili restoranima uglavnom ostvaruju veću cenu nego proizvođači koji robu plasiraju preko nakupaca.
Šta je najveći izazov u proizvodnji?
Iako nije među najzahtevnijim kulturama, brokoli zahteva redovnu negu.
Najveći problemi su:
– visoke temperature,
– nedostatak vode,
– kupusar i druge štetočine,
– bolesti korena i lista,
– nepravovremena berba.
Stručnjaci preporučuju sistem “kap po kap”, jer omogućava ravnomerno navodnjavanje i smanjuje potrošnju vode.
Takođe, preporučuje se plodored, odnosno da se brokoli ne gaji više godina uzastopno na istoj parceli kako bi se smanjio rizik od bolesti.
Potražnja raste iz godine u godinu
Poslednjih godina potrošnja brokolija raste zbog sve većeg interesovanja za zdravu ishranu.
Osim domaćinstava, veliki kupci su restorani, hoteli, kompanije koje proizvode smrznuto povrće i trgovinski lanci.
To proizvođačima daje više mogućnosti za plasman robe, posebno ako mogu da obezbede kontinuitet u isporuci i dobar kvalitet proizvoda.
Sve više poljoprivrednika odlučuje se da deo proizvodnje ugovori unapred sa otkupljivačima, čime smanjuju rizik od promena tržišnih cena.
Da li se brokoli isplati?
Poljoprivredni stručnjaci smatraju da brokoli može biti veoma isplativa kultura za mala i srednja gazdinstva, ali pod uslovom da se proizvodnja dobro organizuje.
Ključ uspeha nije samo visok prinos, već i kvalitet proizvoda, pravovremena berba i siguran plasman.
Za one koji već imaju baštu ili manju njivu, početno ulaganje nije veliko, a uz dobru negu moguće je ostvariti solidnu zaradu već u prvoj sezoni.
Zbog toga brokoli sve češće zauzima mesto u srpskim baštama i na njivama, potvrđujući da i na relativno maloj površini može da se razvije proizvodnja koja donosi dodatni prihod i odgovara sve većoj potražnji za zdravim i kvalitetnim povrćem.
(BizPortal)