У првом јавном говору откако је у октобру стала на чело обавештајне службе МИ6 Блејз Метревели описала је Русију као “агресивну, експанзионистичку, ревизионистичку и земљу која извози хаос”.
“Паралелно са ратом, који неумољиво тече, Русија нас ставља на испит у ‘сивој зони’ користећи тактику која једва да је испод прага ратног стања. Важно је да разумемо њихове насилничке покушаје манипулације и ширења страха, јер дотичу свакога од нас. Говорим о сајбер нападима на кључну инфраструктуру, дроновима који зује изнад наших аеродрома и војних база, агресивној активности у нашим морима изнад и испод таласа, саботажама и подметањима пожара које спонзорише та држава, као и пропаганди и операцијама ширења утицаја, које продубљују и користе пукотине унутар друштва”, истакла је шефица британске обавештајне службе Метревели.
Истрага о страном мешању у политику Британије
Британска влада је протекле недеље наложила истрагу о страном, пре свега финансијском, мешању у политику земље.
Потез је уследио месец дана пошто је један од лидера тврдо десне Реформистичке странке у Велсу и бивши европски посланик Нејтан Гил осуђен на 10 година затвора, јер је примио 40.000 фунти мита за проруске говоре које је држао у Европском парламенту током 2018. и 2019. године.
Гил није имао коментар на питање иследника о руској поруци која је наводно гласила: “Примио сам све божићне поклоне које сте обећали и затражио још пет божићних честитки због ваше љубазне помоћи у дебати следеће недеље”.
Цена очувања мира расте
У говору пред члановима престижног Краљевског института здружених војних снага, први човек британске авијације Ричард Најтон оценио је да Русија настоји да “изазове, ограничи, подели и на крају уништи НАТО”.
“Ситуација је опаснија него у било ком тренутку моје каријере. Цена мира расте. Наш одговор мора да иде даље од јачања оружаних снага. Потребан је одговор целе нације који јача капацитет одбрамбене индустрије, развија неопходна знања, ослања се на моћ институција и повећава отпорност друштва и инфраструктуре на којој оно почива”, нагласио је Најтон.
Британско учешће у сукобима у Украјини
Према анализама пољског Института за међународне односе, до почетка руске војне интервенције, на страни Украјине, борило се преко 17.000 страних држављана – од тога 3.000 Британаца.
Тај број је данас вишеструко порастао, али званичних статистика нема.
У септембру је у Лондону организована изложба у част више од 40 британских бораца погинулих у том рату.
Лист Спектејтор тражи да буду јавно именовани и да им се ода почаст.
Суд у Доњецку прошле недеље је осудио тридесетогодишњег Хејдана Дејвиса на 13 година затвора због учешћа у рату на украјинској страни.
Дејвис тврди да је у Украјину дошао сам, авионом до Пољске, а даље аутобусом.
Колико Британаца служи сличне казне у руским затворима није познато.
Конфискација руске имовине
Од почетка рата у Украјини на Западу је замрзнуто око три стотине милијарди долара средстава Руске централне банке.
Конфискација државне имовине је противзаконита према међународном праву. Ситуација је мање сложена када је реч о приватној имовини.
Лондон настоји да две и по милијарде фунти од продаје фудбалског клуба Челси преусмери у Украјину.
Роман Абрамович сматра да новац треба да буде подељен у хуманитарне сврхе на обе стране фронта.
Децембарски дани доносе и додатно пооштравање британских санкција против Русије. Москва је Лондон означила као “непријатеља прве врсте”, испред Вашингтона.
