U moru svakodnevnih briga i jurnjave, jedna žena iz Novog Sada zastala je na raskrsnici kod Limanske pijace – i tom prilikom ugledala prizor koji ju je, kako kaže, naterao da se naježi.
Na semaforu je stajao muškarac, vidno zapušten, bosih nogu, u iscepanoj jakni ispod koje nije imao ništa.
Na nogama – improvizovane papuče napravljene od najlonskih kesa.
Duge, nepočešljane kose koja mu je padala gotovo do kolena, i neobično visokog stasa, delovao je kao neko ko je potpuno prepušten ulici i zimi.
“Danas sam prolazila pored Limanske pijace i na tom semaforu ugledala vidno zapuštenog golog čoveka. Čovek je bio dole golih nogu u nekoj iskidanoj jakni, a ispod nje – ništa. Improvizovane papuče od najlon kesa. Jeza me je prošla celim telom jer je decembar mesec, a čovek je bukvalno go. Zapuštenog izgleda, duge, ućebane kose do kolena i veoma visokog stasa. Sestra mi je rekla da je on često kod Limanske pijace”, napisala je Jelena na Fejsbuk grupi “Novosađanke” zamolivši sugrađane da joj pomognu da ga pronađe.
“Želela bih da ga obučem… Uzela bih odeću od supruga ili oca i rado bih mu dala“.
Za nju to nije bilo pitanje dijagnoze, niti procene njegovog psihičkog stanja – samo jednostavna potreba da pomogne.
“Nudi mu se pomoć, ali ne želi da je prihvati”
Borisu su mnogi nudili pomoć, ali je on ne želi. Foto: Shutterstock
Vrlo brzo, počeli su da se javljaju ljudi koji ga sreću godinama. A počelo je da se odmotava i klupko o kojem čoveku je reč.
Monika, koja radi na Limanskoj pijaci, napisala je:
“Više puta mu je ponuđena pomć – odeća, obuća, novac, čak i hrana. Ali počne da viče da mu ne treba pomoć, da ima novca za svoje potrebe i da ga ostavimo na miru“.
Drugi sugrađani potvrdili su isto – čovek ne prihvata pomoć direktno, ali ponekad uzme ono što mu se ostavi “da ne vidi”.
“Jako je kulturan i lepo priča”, navodi Taca.
“Nudile smo mu letos pomoć, ali on to ne želi. Hranu i odeću smo ostavile po strani i tako je uzeo”.
Daliborka ga je, kaže, videla na više lokacija širom grada:
“Skuplja smeće, lišće, čisti okolo, odlepljuje natpise sa bandera i sve baca u kante za smeće. Neverovatno je koliko vodi računa o tome”.
Čovek koji spolja izgleda kao teško zapušten beskućnik, iznutra, izgleda, živi u potpuno drugačijem svetu – svetu neuobičajene brige za okolinu i prirodu.
Ko je zapravo taj čovek?
Jedan komentar uneo je potpuno nov ugao priče.
Jagoda, koja ga takođe često sreće, ispričala je:
Boris i danas štampa svoje radove. Foto: Profimedia
– Raspitala sam se i saznala da se zove Boris. Ima svoj stan u blizini. Kasnije sam saznala da je on doktor nauka i da i sada ide u fotokopirnicu da štampa svoje radove.
Prema njenim rečima, Boris je nekada bio izuzetno obrazovan i aktivan covek, ali je u jednom trenutku, kako se u narodu kaže, “pukao”. Od tada živi povučeno, bez kontakta sa ljudima.
“Okrenut je prirodi. Čupa korov, skida eksere zabodene u drvo, ne podnosi da išta narušava okoliš. On živi u svom svetu i, koliko vidim, nije nezadovoljan takvim životom”.
Iako su komentari sugrađana otkrili da Boris odbija direktnu pomoć, Jelena nije odustala.
Zahvalila je svima koji su se uključili, ali priznaje da zbog male bebe i smenskog posla ne može svakodnevno da ga traži.
“Ako je neko voljan, ja bih odeću dala nekome ko ga viđa i ko može to da mu ostavi tamo gde boravi”, napisala je.
Čovek koji je izabrao svoj svet
Priča o Borisu, obrazovanom čoveku, koji šeta gradom u iscepanim stvarima i odbija svaku pomoć, podsetila je mnoge da život nije uvek linearan, niti logican.
A Jelenina objava otkrila je ceo mozaik jednog izgubljenog, a možda i pronađenog unutrašnjeg sveta – sveta u kojem se čovek sklonio kad više nije mogao da živi u našem.
