BOMBARDOVANjE SRBIJE ETAPA U ŠIRENjU NATO PREMA KAVKAZU: Održana Međunarodna konferencija u znak sećanja na zločinački napad 1999.

NATO agresija na Srbiju 1999. godine nije bila samo ratni sukob, već prelomni trenutak koji je otvorio vrata globalnom intervencionizmu i trajno izmenio međunarodni poredak dok njene posledice i danas oblikuju političke i bezbednosne odnose u regionu i svetu.

To je glavna poruka konferencije “Agresija NATO 1999. i globalne promene”, koja je održana danas u Domu Vojske Srbije, u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala Srbije i Fonda dijaspore za maticu, povodom 27 godina od bombardovanja SRJ.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović istakao je da je agresija NATO na SRJ 1999. bila pažljivo planirana operacija sa dugoročnim geopolitičkim ciljevima a ne, kako se tada tvrdilo, reakcija na humanitarnu krizu. Kako je naveo, jedan od ključnih motiva bio je da se opravda postojanje Alijanse nakon raspada Varšavskog pakta, ali i da se očuva njen kredibilitet kao dominantne sile.

Jovanović je ocenio da je NATO tom intervencijom želeo da se potvrdi kao “bespogovorni činilac globalnog poretka”, uz demonstraciju sile koja bi, kako kaže, disciplinovala saveznike i upozorila sve koji vode nezavisnu politiku. Dodao je da je širenje ka istoku bilo deo šire strategije, ističući da je Balkan bio samo jedna etapa tog procesa.

– Širenje NATO prema Kavkazu, Kaspijskom regionu i Rusiji odvijalo se u trenutku kada nije postojala snaga koja bi to mogla da zaustavi – rekao je Jovanović i ukazao da je razbijanje SRJ imalo za cilj slabljenje Srbije kao faktora koji se ne uklapa u dominantni međunarodni model.

Govoreći o KiM, naveo je da je stvaranje “takozvane države Kosovo” deo projekta prekrajanja granica. Osvrćući se na povode za intervenciju, Jovanović tvrdi da su ključni događaji korišćeni za oblikovanje međunarodne javnosti. Naveo je da su slučaj Račak i pregovori u Rambujeu predstavljeni na način koji je trebalo da opravda vojnu akciju, ocenjujući da se, zapravo, radilo o “simulaciji pregovora”.

– Od SRJ je traženo da prihvati uslove koji su predstavljali praktično kapitulaciju i okupaciju – rekao je nekadašnji šef diplomatije SRJ, dodajući da nijedna suverena država ne bi mogla da pristane na takav ultimatum.

Jovanović je ocenio da su posledice dalekosežne i da su ostavile trajan trag na međunarodni poredak. Smatra da je KiM, uprkos formalnom mandatu UN, faktički pod upravom NATO i EU, kao i da je region Balkana dugoročno destabilizovan. On je naveo i da promena vlasti 2000. godine nije bila isključivo rezultat unutrašnjih procesa, već i spoljnog uticaja. Kako je rekao, “ono što nije ostvareno bombardovanjem, postignuto je kroz političke i obaveštajne operacije”. Jovanović upozorava da se, kako kaže, “agresija nastavlja drugim sredstvima”, kroz političke pritiske i međunarodne inicijative.

Istakao je da se to ogleda u lobiranju za priznavanje Kosova, ali i u pregovaračkim procesima koji Srbiju, prema njegovim rečima, stavljaju u nepovoljan položaj.

Ruski general Leonid Ivašov poručio je, obraćajući se putem video-snimka, da je bombardovanje Srbije 1999. globalni zločin koji je NATO fašizam počinio nad nezavisnom državom.

– Rekao bih da je ova operacija strateških razmera protiv SRJ poslužila kao uvod u naknadne zločinačke akcije Zapada, predvođene SAD. Upravo ovde su razvijene, ovde na srpskoj teritoriji, metode i tehnike i počelo je uništenje pravoslavnog slovenskog sveta i prostora. Bio je to zatim Irak, bile su Libija, Sirija, Venecuela, a danas vidimo sistematsko uništavanje jedne od najstarijih civilizacija, persijsko-iranske civilizacije – istakao je Ivašov.

Kako je dodao, ako Zapad danas uspe da slomi duh iranskog, višenacionalnog naroda, tu neće biti kraj, jer se, navodi, ovaj rat danas vodi protiv kontinentalnih sila.

– A sledeće će sigurno biti Kina, Rusija, a možda i Indija. To je judeofašizam u obliku cionizma i protestantizma. I to je, zapravo, duhovni, verski i geopolitički rat. I, naravno, danas vidimo ulogu Rusije, koja nije učinila dovoljno tokom događaja 1999. u Srbiji. I veliki knez pravoslavnog slovenskog naroda Slobodan Milošević nije tražio jedan bataljon, tražio je jednu vazdušno-desantnu diviziju. Jeljcin nije preduzeo taj korak. A videli smo šta je jedan bataljon uradio, podigao je moral i zauzeo strateški važan objekat. Dakle, da su snage zaista bile veće i da je bilo odlučnije rusko rukovodstvo, bilo je moguće odbraniti i SRJ i bilo bi moguće odbraniti ovaj mir, zadavši dobar udarac – zaključio je general Ivašov.

Bivši potpredsednik Vlade SRJ i član pregovaračkog tima Srbije u Rambujeu Nikola Šainović prisetio se šta je prethodilo usvajanju Rezolucije 1244.

– Kada smo krenuli u prvu varijantu vojno-tehničkog sporazuma, dobili smo od Veslija Klarka tekst u kome se Rezolucija 1244 uopšte ne pominje, kao da nije dogovarana dan pre toga. On je zapretio i rekao da ne može da prestane da nas bombarduje i onda shvatam da će to nastaviti da radi i posle 78 dana – kaže Šainović.

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” Milovan Bojić poručio je da je istina o događajima iz 1999. godine i dalje nedovoljno vidljiva, uprkos protoku vremena, ističući da “ništa nije lepše od istine, ali ni bolnije”. Kako je naveo, problem nastaje onda kada istina nema snagu da se sama odbrani.