Siniša Jevtić iz Kruševca je bio pripadnik herojske 125. motorizovane brigade, četa vojne policije, i to od septembra 1998. do juna 1999. godine. Rejon borbene odgovornosti na Kosovu i Metohiji bio je Peć. Učestvovao je u više borbenih grupa koje je sačinjavalo po nekoliko vojnika iz svake jedinice. Početak agresije NATO pakta 1999. dočekao je u karauli Košare i u rejonu Peć.
“Moja četa je 15. aprila 1999. izašla u rejon karaule Košare kako bi bila u zajedničkoj akciji sa drugim jedinicama. Vremenski uslovi su bili vrlo loši, sneg iznad jednog metra, gde upadneš u sneg trojica te izvlače. Između mene i mog saborca Simića iz Pasjana pala je tromblonska mina, koja se nije aktivirala na našu sreću, a mi smo zalegli za svaki slučaj. Došli smo na poljanu Borova šuma – potok ispred same karaule. Tu nas je dočekala minobacačka i puščana paljba od strane neprijatelja. Mnogi saborci su bili izbačeni iz stroja i mi smo nastavljali proboj prema karauli. U bliskoj borbi iz stroja NATO-a izbacili smo dva vojnika i veliki broj Albanaca. Bukvalno smo gazili po njihovim telima i pred mrak smo uspeli da zauzmemo njihove rovove ispred same karaule. Sticajem okolnosti te položaje nismo mogli da zadržimo, jer smo bili odsečeni i to na jedan kilometar vazdušnom linijom i levo i desno, gde su se nalazile 62. i 72. padobranska brigada. Tada sam imao 24 godine i bio najstariji u jedinici, a neki su bili 1980. godište”, kaže veteran Siniša Jevtić.
Strah kod boraca nije postojao, jer ako bi popustili iza njih su sve velike srpske svetinje i majka Srbija.
“U nedostatku hrane imali smo ‘kereće konzerve’ (govedina za pse). Nas petorica smo jeli jednu konzervu od 500 grama. Sneg smo topili i pili umesto vode, a spavali na prostirci od borovih grana”.
Siniša Jevtić je odlikovan Medaljom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti od predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Ovaj heroj sa Košara ranjen je od minobacača. U bolnici u Prištini je proveo sedam dana, a zatim se vratio u svoju jedinicu sa tri drena.
Po završetku rata Siniša se bavi humanitarnom delatnošću – pomaže borce koji su svi zaboravljeni i žive u teškim uslovima. Zajedno sa saborcima u organizaciji “Bojevo bratstvo” formirao je Fondaciju “Brat za brata” i obavlja funkciju upravitelja.
“Uradili smo dve kuće i to za Miju Đidića iz Milentije kod Brusa, heroja sa Košara i za Žarka Nikolića iz Studenca, kod Žitorađe. Pomagali smo finansijski 15 boraca i to uz pomoć naroda i direktnim donacijama tih ljudi”.
Siniša je 31. maja pošao na Kosovo i Metohiju da bi podržao ugroženi srpski narod.
“Na administrativnom prelazu Jarinje uhapsili su Ivana Sekulića iz Pećinaca i mene i odveli nas u zatvor u Gnjilane, gde smo bili do Vidovdana, a zatim nas prebacili u Podujevo. Pustili su nas 3. avgusta posle suđenja, koje je obavljeno prethodnog dana. Osuđeni smo na šest meseci zatvora, a proveli smo 65 dana na robiji. Ostatak je plaćen parama obezbeđenim od saboraca i donatora. Osuđeni smo za krivično delo priprema i pokušaj priključenja protestnom skupu u Zvečanu. Prvih 15 dana su nas tukli svakoga dana i svako ko je hteo. Vezali su nas lisicama za noge i ruke uz prisustvo dva do tri policajca ne bi li priznali i ono što nismo radili da bi nam sudili za tri krivična dela za koje su zaprećene kazne od 5 do 15 godina”.
“Sve je odbačeno, zbog nedostatka dokaza, osim ove za šta smo osuđeni. Danju i noću su nas maltretirali u samicama. Upadne po pet-šest njih, izudaraju nas i odu. Radili su nam i razne druge pošasti. U Gnjilanu smo prošli kao u Aušvicu. Higijena i hrana su bili na veoma niskom nivou, zatvorska prava nikakva, bez šetnje, kupanje na četiri dana i to hladnom vodom. Veliki broj Srba ima u njihovim kazamatima bez pravih razloga. U zatvorima su Milovan Milenković Lune, Dušan Obrenović i mnogi drugi, pa apelujem na naše državne organe da učine sve što je u njihovoj moći da se ovi veterani oslobode iz zatvora”, ističe Siniša Jevtić.
Siniša se danas bavi seoskim turizmom u Lipovcu kod Kruševcu, gde je podigao kulu “Mali raj na 17 vetrova”. Ovo registrovano domaćinstvo neguje istoriju, kulturu i umetnost i održava kontakte i saradnju sa boračkim udruženjima i ratnim veteranima.
Kurir.rs/Ž. Milenković
