Polarizacija u američkom društvu ne prestaje da jača od inauguracije Donalda Trampa u januaru i može se reći da je u njenom centru Ilon Mask, jedan od glavnih aktera u američkoj politici, medijima i biznisu.
Maskove kontroverzne izjave i ponašanje, poput nacističkog pozdrava na inauguraciji, kao i nezadovoljstvo njegovom ulogom u američkoj državi, izazvali su bojkot „Tesle“, kompanije koja je južnoafričkog preduzetnika lansirala u sam vrh automobilske industrije.
Vrednost deonica „Tesle“ je opala za preko 40 odsto od januara 2025, izbrisavši gotovo 800 milijardi dolara iz vrednosti kompanije. Pad prodaje je posebno uočljiv u Evropi, gde je zabeleženo 39 odsto manje prodatih vozila u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u Nemačkoj, jednom od „Teslinih“ najvažnijih tržišta van SAD, ova brojka neverovatnih 76 odsto. Ukupan udeo „Tesle“ u evropskom tržištu električnih vozila je opao sa preko 18 odsto 2023. godine na šest odsto nakon što je počeo bojkot.
Kada je u pitanju američko tržište, Ilon Mask se nalazi u pomalo paradoksalnoj situaciji. Kupci „Teslinih“ automobila su u potpunosti drugačija demografija od Maskovih ideoloških pristalica i pitanje je da li će pomoć predsednika SAD Donalda Trampa u promociji „Teslinih“ vozila ubediti američke konzervativce, inače zagovornike fosilnih goriva, da počnu da kupuju električna vozila, koja su važila za izbor liberalnijih građana. Sa druge strane, vlasnici „Teslinih“ vozila ih u sve većem broju napuštaju, dok neretko dolazi i do vandalizma, od lepljenja nalepnica na tuđe automobile do spaljivanja „sajbertraka“.
Iako se mnogi raduju šteti nanetoj Trampovom najmoćnijem savezniku i vlasniku „Tesle“, posrnuće ovog američkog giganta će vrlo rado da iskoristi Kina, čiji proizvođači dominiraju tržištem na globalnom nivou. Iako ni blizu udelu kineskog BYD, „Tesla“ je zapadna kompanija s najvećim udelom na tržištu električnih vozila. Koliko je „Tesla“ udaljena od BYD, toliko su evropski giganti automobilske industrije daleko od „Tesle“ kada su u pitanju električna vozila. Iako evropski proizvođači EV primećuju rast u prodaji u EU na račun pada u interesovanju kupaca za „Teslu“, sama proizvodnja je daleko od potrebne da bi se znatno povećao udeo na globalnom tržištu.
Postoje i pozitivni znaci za Evropu, poput sve većeg izgleda za otvaranje indijskog tržišta. Ursula von der Lajen je u februaru ove godine posetila Indiju i glavna tema pregovora sa indijskim liderom Narendrom Modijem jeste bilo potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i Indije do kraja godine. U fokusu saradnje Evrope i Indije u budućnosti neće biti samo električna vozila i lanac vrednosti e-mobilnosti već i veštačka inteligencija, čipovi i telekomunikacije. Na sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i Indije se radi neuspešno već decenijama, što i nije iznenađujuće jer bi u pitanju bio verovatno najkompleksniji sporazum te vrste na svetu, ali danas je politička motivacija da to bude urađeno veća nego ikada i potreba za jačanjem evropske industrije e-mobilnosti u velikoj meri stoji iza toga. Indijsko tržište električnih vozila je trenutno malo u odnosu na populaciju ove zemlje, ali u njemu leži ozbiljan potencijal s obzirom na to da je vlada Narendre Modija postavila cilj od 30 odsto električnih vozila na ulicama Indije do 2030. Kineski proizvođači ovu priliku neće moći da iskoriste zbog političkih tenzija između dve najveće azijske sile i trenutno postoji veliki napor Ilona Maska da „Tesla“ poveća svoje prisustvo u Indiji. „Tata grup“ je jedan od najvećih indijskih konglomerata koji ima dominantnu ulogu u proizvodnji EV u Indiji i postaje sve važniji partner „Tesle“ kada je u pitanju pozicioniranje u Aziji, ali i proizvodnja delova za automobile.
Širi trgovinski pregovori i potencijalni sporovi između SAD i Indije, kao i sposobnost Maska da utiče na njihov ishod, mogu da predstavljaju „make it or break it“ situaciju za „Teslu“, pogotovo s obzirom na Trampovo protivljenje ideji o autsorsingu proizvodnje u Indiji. Osim geopolitičkih implikacija za Evropu i SAD, „Teslino“ „klađenje“ na Indiju nam pokazuje da uprkos bojkotu najveći zapadni proizvođač električnih vozila ne treba da bude prerano otpisan dok možemo očekivati da evropski giganti automobilske industrije takođe sve više gledaju ka novim tržištima za električna vozila, ali i partnerima koji mogu pomoći da se kreira nezavisan i stabilan lanac vrednosti e-mobilnosti.
Vuk Velebit je srpski politikolog. Predstavlja jednog od najistaknutijih politikologa nove generacije u Srbiji. Posebno je poznat po analizi spoljne i bezbednosne politike Srbije. Od oktobra 2023. godine, Vuk Velebit je izvršni direktor i ko-osnivač Pupin inicijative, ključne organizacije koja se bavi jačanjem odnosa Srbije i SAD i kreiranjem pozicije Srbije u Vašingtonu. Pupin inicijativa je prva srpska privatno finansirana organizacija koja deluje u Beogradu i Vašingtonu.
