У време празника грађани често одступају од уобичајених правила трошења, јер је жеља да се поштује традиција и обезбеди богата трпеза снажнија од рационалног планирања. Ипак, како указује финансијски саветник Душан Узелац, није поента у строгом одрицању, већ у разумевању сопствених финансијских навика.
“Празници нису време када треба чврсто да се придржавамо неких правила, већ да се мало опустимо. Проблем настаје ако нешто пре тога нисмо направили како треба, па дође празник и то опуштање нам буде згрчено. Ја волим једно правило које каже: не држите дијету на летовању. То се односи и на финансије“, каже Душан Узелац.
Он додаје да је однос према новцу сличан односу према исхрани – или се континуирано спроводи одређени режим исхране или се смењују периоди опуштања и рестрикције.
“И у финансијама постоје два режима – или имате континуирано контролисано управљање или се смењују периоди опуштања и штедње. То је у природи свих нас и не треба се због тога оптерећивати”, истиче Узелац.
Трошкови расту због навика, не само због цена
Повећана потрошња у празничним данима често није последица нужних трошкова, већ навика које се понављају – од претерано богате трпезе до прекомерне куповине. Подаци показују да у празничним периодима трошимо и до 30 одсто више.
“Највећи трошкови настају због прекомерне организације – трпеза је прекомерна, гостима се пакује храна на вратима, а у западној Европи имамо опет концепт да свако доноси своје пиће и храну, што је нама потпуни шок. То указује на различит однос према новцу”, објашњава Узелац.
Одложено плаћање – већи трошак или куповина задовољства
Када је реч о куповини на рате, није важан само математички аспект, јер финансијско понашање у великој мери зависи од емоција, указује Узелац.
“Математика је само да израчунамо – ја то зовем финансијска вага, да видимо колико имамо и колико немамо. И то је први корак. Често је он горка пилула – да се суочимо са реалношћу, да можда ове године нећемо летовати или не можемо да приуштимо живот који живимо”, рекао је Узелац, додајући да одлуке често нису лаке.
Као пример наводи куповину клима уређаја – треба да се купи, угради, прави буку, троши струју.
“Ако ме питате да ли се исплати клима-уређај – не исплати се, све је минус код њега, али с њим купимо један амбијент који је комфоран и то је оно што је, у ствари, добар пример како се управља новцем”, објашњава Узелац.
Инфлација и неизвесност – опрез, али без панике
Иако глобалне економске околности доносе неизвесност, Узелац сматра да нема разлога за претерану панику, јер тржиште функционише по принципу одрживости.
“Светом доминантно владају комерцијални интереси, имамо трговачке ратове који ескалирају у војне ратове – нико нема интерес да цене оду у небеса, јер онда следи економска криза“, истиче Узелац.
Он додаје да је инфлација стални фактор који утиче на вредност новца.
“Инфлација је скривени порез који постепено умањује вредност новца који стоји”, наводи Узелац.
Зарада као кључ финансијске стабилности
Уместо искључивог фокуса на штедњу, Узелац наглашава да је повећање прихода дугорочно одрживији модел.
“У финансијама имате две опције – или ћете мање трошити или више зарађивати. Ограничење потрошње има границу, али зарада може да расте”, каже Узелац.
Он истиче да је управо способност зарађивања најважнији инструмент у нестабилним временима.
“Не можете утицати на каматне стопе у банкама или цене у продавници, једино можете управљати зарађивањем“, наглашава Узелац.
Иако кредити остају важан инструмент, Узелац упозорава да не би требало да буду основ финансијског планирања – он помаже у одређеним ситуацијама, али није решење за дугорочно управљање финансијама.
Није проблем мањак пара, него вишак жеља, закључио је Узелац.
