Kada sam preuzeo funkciju, u velikoj meri sam bio krizni ministar. Danas, posle svega što je urađeno, mnogo više možemo da govorimo o stabilizaciji i reformama obrazovnog sistema. Sistem je stabilizovan, a primanja zaposlenih su povećana na svim nivoima obrazovanja. U proteklom periodu vodili smo ozbiljnu institucionalnu i javnu borbu da univerzitet nastavi da funkcioniše i rekao bih da smo prvo poluvreme dobili, rekao je za Kurir Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete u tehničkom mandatu.
Kako ste zadovoljni početkom školske godine, gde ste detektovali neke probleme i kako ih rešavate?
– Zadovoljan sam u značajnoj meri, ali ne potpuno. Školska godina je počela redovno i svečano, onako kako bi, u normalnim okolnostima, i trebalo da bude. Ipak, pitanje je zanimljivo jer pokazuje koliko je prethodni period bio složen i koliko su posledice krize kroz koju je obrazovni sistem prolazio još prisutne. Iskreno se nadam da je najteži deo tog perioda iza nas. Danas učenici redovno pohađaju nastavu, nastavnici rade svoj posao, a direktori škola u najvećem broju odgovorno prate i organizuju vaspitno-obrazovni proces. Postoje određeni problemi, ali nastojimo da ih rešavamo brzo, odgovorno u interesu učenika, zaposlenih i samih obrazovnih ustanova.
Foto: Ministarstvo Prosvete
Objavljeni rezultati PISA 2025 istraživanja ukazuju da su učenici iz Srbije ostvarili lošije rezultate nego u prethodnim ciklusima!
– Nisam zadovoljan rezultatima koje su naši učenici ostvarili na poslednjem PISA testiranju i mislim da to moramo otvoreno da kažemo. Važno je sagledati okolnosti u kojima je testiranje sprovedeno. Period koji mu je prethodio bio je obeležen blokadama dela srednjih škola, prekidima u nastavi i širom društveno-političkom krizom. Svaki diskontinuitet u obrazovnom procesu neminovno ostavlja posledice i na znanje učenika i na njihovu motivaciju, kao i na rad nastavnika. Treba imati u vidu i da se pad postignuća na PISA testiranjima beleži u velikom broju zemalja. To, međutim, ne sme da nam bude opravdanje. Srbija ima sopstvene probleme koje moramo rešavati. Jedan od njih je motivacija učenika, posebno zato što rezultat na PISA testu nema neposredan uticaj na njihov školski uspeh. Drugi je način na koji se uči. Naš obrazovni sistem je dugo bio opterećen preobimnim sadržajima, dok je nedovoljno pažnje posvećivano razumevanju, primeni znanja i razvoju sposobnosti učenika da naučeno koriste u novim situacijama. Zato menjamo pristup. Novi planovi i programi usmeravaju nastavu ka ishodima, razvoju međupredmetnih kompetencija i funkcionalnom znanju. Oni su već pripremljeni, njihova primena je počela, a u narednim godinama biće sve intenzivnija.
Besplatni udžbenici
Želimo da svi imaju jednaku šansu za obrazovanje
Najavili ste da će jedan od prioriteta biti da se proširuje pravo na besplatne udžbenike i da svi učenici osnovnih i srednjih škola dobijaju besplatne knjige. Dokle se stiglo u realizaciji te ideje?
– Ove godine država je obezbedila više od 910.000 besplatnih udžbeničkih jedinica, u ukupnoj vrednosti većoj od milijardu dinara. Na taj način država pokazuje i društvenu odgovornost i solidarnost. Suština programa besplatnih udžbenika je jednostavna: materijalne prilike porodice ne smeju da određuju kvalitet obrazovanja koje će jedno dete dobiti. Želimo da svakom mladom čoveku obezbedimo jednaku šansu za obrazovanje. Ukoliko budem u prilici, insistiraću da se stvore uslovi da sva deca u Srbiji dobijaju besplatne udžbenike, jer smatram da je to jedna od važnih obaveza države prema mladim generacijama.
Koliko su blokade prosvetnih ustanova doprinele ovakvim rezultatima PISA testova?
– Iskreno se nadam da se školska 2024/2025. godina neće ponoviti. Bila je to izuzetno teška godina za čitav obrazovni sistem, od predškolskog do visokog obrazovanja. Obrazovni sistem je veliki i složen mehanizam kome je za normalno funkcionisanje potrebna stabilnost. Kada se škole i univerziteti uvedu u prostor svakodnevnog političkog sukoba, posledice na kraju najviše osećaju učenici i studenti. Želim da verujem da novih blokada neće biti. Istovremeno, ne možemo ignorisati činjenicu da u akademskoj zajednici postoje i oni koji svoju institucionalnu ulogu posmatraju kroz prizmu političkog angažmana. Posebnu odgovornost u tom smislu imaju dekani, rektori i profesori, jer njihove odluke mogu neposredno uticati na pravo studenata da se obrazuju i da redovno završe svoje studije. Država će postupati racionalno, strpljivo i sa maksimalnom tolerancijom, ali granica mora biti jasna: nasilje ne može biti sredstvo političke borbe, kao što ni fizička blokada institucija ne može postati uobičajen model političkog delovanja!
Šangajska lista
Blokade uticale na pad Univerziteta u Beogradu
Beogradski univerzitet je ove godine zabeležio rekordan pad na Šangajskoj listi. Šta je sve uticalo na to?
– Smatram da su blokade i izrazita politizacija akademskog života negativno uticale na položaj Univerziteta u Beogradu, pa i na njegovu poziciju na Šangajskoj listi. Univerziteti koji su u svetskom vrhu svoje pozicije ne grade političkom radikalizacijom, već ozbiljnim naučnim radom, dobrom organizacijom i snažnim istraživačkim kapacitetima. Uveren sam da Univerzitet u Beogradu može ponovo da se približi pozicijama koje je ranije imao, ali za napredak su potrebni depolitizacija akademskog života, bolja organizacija naučnoistraživačkog rada i veća izdvajanja za nauku.
Istakli ste nedavno da postoji deficit nastavničkog kadra u školama. Na koji kadar ste mislili i kakva je sada situacija?
– Nedostatak nastavničkog kadra jedno je od najozbiljnijih i najhitnijih pitanja sa kojima se srpska prosveta suočava.Već duže imamo manjak nastavnika u oblastima koje su izuzetno važne za obrazovni sistem, pre svega u matematici, fizici, hemiji, biologiji i srpskom jeziku. Nama je potrebno rešenje koje će istovremeno biti brzo, sistemsko i održivo. Ukoliko ništa ne preduzmemo, u određenim oblastima možemo doći u situaciju da jednostavno nemamo dovoljno kvalifikovanih ljudi koji će predavati budućim generacijama. Zato moramo ponovo učiniti nastavnički poziv privlačnim mladim ljudima. To podrazumeva i bolji materijalni položaj nastavnika, potrebno je modernizovati i pojednostaviti nastavničke programe i moramo vratiti društveni ugled nastavničkom pozivu. To nije jednostavan zadatak u vremenu u kojem se uspeh često meri isključivo materijalnim kriterijumima, ali je neophodan.
Foto: Ministarstvo Prosvete
Svedoci smo da su pre svega srpski univerziteti, ali i neke srednje, pa čak i osnovne škole zloupotrebljenje u političke svrhe i dugo vremena su bile u blokadama, odnosno na njima se nije održavala nastava. Znajući to, da li strahujete da bi nekakav sličan scenario mogao da se ponovi na nekim visokoškolskim institucijma s obzirom na to da su za 25. oktobar raspisani vanredni parlamentarni izbori?
– Pred nama je izborni period i voleo bih da verujem da smo svi kao društvo iz prethodnog iskustva izvukli pouku i da se blokade, plenumi i obustave nastave neće ponoviti. Institucije moraju biti mesto dijaloga, a prihvatanje demokratski izražene volje građana jedna je od osnovnih lekcija svakog demokratskog društva. U proteklom periodu učinili smo vidljivim problem nedostatka nastavničkog kadra i započeli rad na njegovom sistemskom rešavanju. Doneli smo Zakon o udžbenicima, sa namerom da pored obrazovne funkcije podstaknemo i razvoj društvene odgovornosti, pripadnosti i svesti o zajednici kod mladih. Otvorili smo i prostor za ozbiljan, neopterećen razgovor o mestu Srpske pravoslavne crkve u obrazovnoj i kulturnoj tradiciji našeg društva. Posebnu pažnju posvetili smo modernizaciji nastave. Podržali smo primenu novih digitalnih tehnologija i započeli obuke nastavnika za korišćenje veštačke inteligencije i robotike u obrazovnom procesu. Ministarstvo prosvete je u proteklih godinu dana imalo i veoma intenzivnu međunarodnu aktivnost. Otvorili smo nove mogućnosti saradnje sa Kinom, Turskom, Rusijom, UAE i Velikom Britanijom s kojom uskoro očekujemo potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu i početak konkretnih zajedničkih projekata. U saradnji sa Ambasadom SAD postavili smo osnove za povratak Internacionalne škole u Beograd. Nastavili smo program besplatnih udžbenika i dve godine zaredom započeli školsku godinu bez uobičajenih sindikalnih štrajkova. U Nišu gradimo moderan studentski dom sa 400 mesta, a pripremamo i projekat proširenja Studentskog grada u Beogradu za dodatnih hiljadu mesta.Tokom ove godine rekonstruisane su škole i predškolske ustanove u vrednosti od oko deset miliona evra. Planirana je i nabavka računarske opreme vredne oko tri miliona evra, čime želimo da dodatno osavremenimo uslove i način izvođenja nastave. Podržavali smo i kulturu i mlade talente, između ostalog kroz seriju koncerata i programa kojima afirmišemo muzičko obrazovanje. Kada sve saberem, u relativno kratkom periodu urađeno je mnogo!
Kako biste, na kraju, ocenili svoj angažman na mestu ministra prosvete?
– Lično smatram da nisam uradio malo i da sam ovom poslu dao sve što sam mogao. Prošao sam kroz izuzetno težak period, snažan medijski pritisak, a činjenica da kao ministar prosvete živim pod policijskom pratnjom dovoljno govori o okolnostima u kojima sam radio. I moja porodica je bila izložena velikom pritisku. Ipak, ne žalim se, to je bio izazov koji sam prihvatio i zbog toga se ne kajem. O rezultatima mog rada sudiće drugi. Moje je da posao koji sam prihvatio obavljam odgovorno, dosledno i sa punom svešću o obavezi koju nosi javna funkcija. U političkom smislu, moj stav je jasan. U predstojećoj kampanji snažno ću podržati listu “Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić” i učiniti sve što je u mojoj moći da ona dobije poverenje građana. Ne odustajem lako, niti političke i profesionalne izazove doživljavam kao razlog za povlačenje. Naprotiv, oni su za mene dodatna obaveza da radim ozbiljnije, istrajnije i odgovornije. Prepreke sam oduvek doživljavao kao izazove, a pobedu, da se poslužim jednom slikom koja mi je bliska, kao “najbolji lek u ratnoj apoteci ljudske duše”.
