Braća Milić će dobiti spomenik u Kraljevu, jer njihova žrtva nikada ne sme da se zaboravi, poručuje ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski posle posete Nadi Milić, majci koja je ostala bez trojice sinova.
Blizanci Srđan i Boban su 1999. godine poginuli na KiM, a onda je nedugo zatim preminuo i Goran kome je srce puklo od tuge za braćom.
“U Kosovskoj svetoj grudi
mnoga srpska djeca trunu
žalosni se roditelji
sa njihovim grobom kunu.
Samo im je to ostalo
iz sinovske uspomene
da ih vječno duša boli
u grudima srce vene”, pročitala je ministarka stigove.
Srđan i Boban otišli su jedan za drugim… Za 10 dana…
“Posle 13 meseci i Goran, posle 11 godina Dragan, i ja sada sama. Borim se”, kaže Nada i pokazuje da svaki sin ima svoj kutak:
“Ovo je deo Srđanov. Ovo je Goranov. Tamo je Bobanov. A ovo je u sredini zajednički”.
Hrabra žena pokazuje i poslednju zajedničku sliku sinova, iz 1998. godine.
Boban je bio potporučnik…
“Jeste… Kaže nemoj, al kaže on, nema šanse da ja ne idem, drugi dolazi da brani, a ja da ne branim moju dedovinu. Posle 10 dana je poginuo”.
“Koliko nam je, Nado, Goran bio živ posle pogibije braće?”, interesovala se ministarka.
“13 meseci. On je tačno od tuge za njima umro, i za Kosovom. Ja da ga probudim, on hladan, mlak. Ja Gorane, Gorane, on ništa”.
Prepuklo mu srce. Prepuklo kaže doktorka.
“Majko neću da čujem da kukaš i da plačeš, nemoj da ih brukaš, oni su heroji, junaci. Za junacima se ne kuka i ne plače. Zbog njih se držim”.
Na kraju, ministarka Stamenkovski je imala reči podrške za Nadu:
“Mi se vama svi divimo i svuda pričamo kako ste dostojanstveni u svom bolu. Ne mogu oni da se zaborave. Gde god ih pomenemo i gde god pričamo o vama, svi su čuli za njih. Mi ćemo da vidimo da opredelimo, mi kao ministarstvo sredstva da se uradi spomenik, a grada da samo da lokaciju i sve ono što je potrebno i na neko prigodno mesto, i da oni kao braća Milići dobiju svoj spomenik, zato što je vaša priča najstravičnija priča toga rata”.
