SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O ZAMRZNUTOJ RUSKOJ IMOVINI Gde se nalazi, zašto je blokirana i koje članice EU su ZA, A KOJE PROTIV

Većina članica Evropske unije (EU) želi da iskoristi zamrznutu rusku imovinu kako bi pomogla Ukrajini. To krije i izvesne rizike.

Zamrznuta imovina su finansijska sredstva ili imovina kojoj vlasnik ne može da pristupi niti da je koristi za bilo kakvu transakciju ili prenos, zbog ograničenja koje nameće država ili zajednica država kao što je EU.

U slučaju Rusije, zamrznuta su i:

• državna (suverena) sredstva u obliku gotovine, obveznica i hartija od vrednosti koje se drže u inostranstvu
• privatna imovina, poput jahti i nekretnina u vlasništvu sankcionisanih ruskih milijardera

Imovina se obično zamrzava putem sankcija.

– Sprovođenje zamrzavanja je u nadležnosti finansijskih institucija – kao što su komercijalne banke ili centralni depozitori hartija od vrednosti (CSD), koje moraju da blokiraju transakcije i onemoguće pristup zamrznutoj imovini – izjavila je Agata Demare, viša saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), za DW.

Zašto je ruska imovina zamrznuta

Ruska imovina je zamrznuta kao rezultat zapadnih sankcija nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Cilj ove mere bio je da se Rusija finansijski ograniči i da joj se onemogući korišćenje tog novca za finansiranje rata.

Neki stručnjaci smatraju da činjenica da se najveći deo zamrznute ruske imovine nalazi u državama članicama EU daje Uniji važnu polugu za vođenje mirovnih pregovora u korist Ukrajine.

Gde se nalazi ruska imovina

Od ukupno oko 300 milijardi evra zamrznute imovine, oko 210 milijardi evra nalazi se pod jurisdikcijom država članica EU. Ostatak je raspoređen po SAD, Japanu, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švajcarskoj i Kanadi.

Najveći deo – 180 milijardi evra – nalazi se u instituciji pod nazivom “Evroklir” u Belgiji.

Šta je “Evroklir” i zašto se protivi tome da EU koristi rusku imovinu

“Evroklir” (Euroclear) je jedna od najvećih svetskih finansijskih kuća za trgovinu hartijama od vrednosti – značajna je za finansijsko tržište kao takozvani depozitor hartija od vrednosti.

“Evroklir” strahuje da bi zaplena ruskog novca mogla da naruši njegov ugled među međunarodnim investitorima i čak da pokrene sudske sporove sa Moskvom. Centralna banka Rusije već je odlučila da tuži “Evroklir” za 200 milijardi evra, kako bi povratila zamrznuti novac i izgubljenu kamatu.

Koje zemlje žele da koriste rusku imovinu i za šta

Većina evropskih zemalja, uključujući Nemačku i Francusku, želi da Rusija plati štetu koju je izazvala vođenjem agresorskog rata protiv Ukrajine.

Zamrznuta imovina bi se stoga mogla koristiti i za jačanje odbrane Ukrajine i za obnovu zemlje.

Koje zemlje ne žele da koriste rusku imovinu i zašto

Sa pravnog stanovišta, korišćenje zamrznute ruske imovine predstavlja složeno pitanje i vodi se opsežna rasprava o tome da li se ta imovina, naročito glavnica, može zakonito koristiti za pomoć Ukrajini.

Belgija je stavila veto na korišćenje zamrznute imovine zbog straha da bi mogla da se nađe u pravnom sporu sa Moskvom. Takođe postoji bojazan da bi Belgija kasnije mogla biti obavezna da vrati taj iznos ako Moskva to zatraži.

Pored toga, Italija kao jedna od većih evropskih zemalja, ali i Malta i Bugarska, zatražile su od EU da potraži alternativne načine za finansiranje potreba Ukrajine.

Šta se u međuvremenu dešava sa zamrznutom imovinom

Imovina ostaje zamrznuta ili, kako Evropska unija kaže, “imobilisana”. To znači da su sve transakcije ili transferi u Rusiju blokirani, piše “DW”.

Prošle godine Evropska unija je odlučila da iskoristi vanredne profite ostvarene na imovini u “Evrokliru” i sredinom 2024. godine isplatila je Ukrajini prvu tranšu od 1,5 milijardi evra.

Kakav je stav SAD o korišćenju ruske imovine

Za vreme predsednika Džoa Bajdena, Sjedinjene Države – koje drže manje od 5 milijardi evra ruske imovine – pristale su na korišćenje vanrednih profita za pomoć Ukrajini. Sadašnja administracija Donalda Trampa želi da deo zamrznute ruske imovine koristi za zajedničke projekte sa Moskvom.

Međutim, stručnjaci ističu da Sjedinjene Države mogu da odlučuju samo o imovini koja se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, a ne o onoj u državama Evropske unije.

Šta Trampov mirovni plan kaže o zamrznutoj imovini

Prema procureloj verziji Trampovog početnog mirovnog predloga od 28 tačaka, 86 milijardi evra (100 milijardi dolara) zamrznute ruske imovine bilo bi uloženo u “napore koje predvode SAD za obnovu i ulaganja u Ukrajinu”, pri čemu bi Sjedinjene Države dobile 50 odsto profita. Demare iz ECFR-a kaže da Tramp namerava da taj novac uzme iz ruske imovine zamrznute u Evropi i iskoristi ga za profit američke vlade i američkih kompanija.

Ostatak zamrznutih sredstava, a to je više od 200 milijardi evra, bio bi uložen u zajednički američko-ruski investicioni fond “kako bi se stvorio snažan podsticaj da se ne vrati sukobu”, navodi se u predlogu. Međutim, prema Demare, od toga bi korist imale Vašington i Moskva, ali ne i Ukrajina.

Zašto je EU “na neodređeno vreme imobilisala” rusku imovinu

Prvobitno je zamrzavanje ruske imovine obnavljano na svakih šest meseci. Svaki put kada bi došlo do obnove, postojala je bojazan da bi mađarski premijer Viktor Orban, koji je naklonjen Rusiji, mogao da uloži veto.

Odluka EU da “na neodređeno vreme imobilizuje” rusku imovinu ostvaruje dva cilja:

• uklanja potrebu za obnavljanjem odluke i time mogućnost mađarskog veta
• štiti sredstva od Sjedinjenih Država

– U suštini, time se imovina stavlja van domašaja SAD, što komplikuje Trampove planove da sredstva prebaci američkim firmama ili u američko-ruski investicioni fond. Ovaj potez takođe otvara put da EU odobri zajam Ukrajini – objasnila je Demare.

(DW)