У Босни и Херцеговини јуче су одржани десети општи избори. На основу резултата са 91 одсто обрађених бирачких места, Жељка Цвијановић победила је на изборима за српског члана Председништва, а Саво Минић је победио на изборима за председника Републике Српске.
На изборима за бошњачког члана Председништва води Денис Бећировић, док на изборима за хрватског члана води Даријана Филиповић. СНСД освојио највише гласова на изборима за Народну скупштину РС.
Амбасадор и шеф Мисије БиХ у Европској унији Обрад Kесић оцењује да су резултати избора показали да политика Милорада Додика и СНСД-а и даље има снажну подршку у Републици Српској.
“Разбијен је мит да је политика Милорада Додика прошлост и да је била штетна за Републику Српску и њене грађане. Са овако великом победом можемо да кажемо да су Милорад Додик, Жељка Цвијановић и Саво Минић добили јасан мандат од гласача да наставе ову политику, да граде јаку и видљиву Републику Српску”, каже Кесић.
Сматра да је резултату допринела и спољна политика власти у Бањалуци.
“Република Српска је широм отворила врата у Вашингтону, Тел Авиву и Москви и показала да блиски и корисни односи са Москвом не морају да штете односима са америчком администрацијом”, наводи Кесић.
Према његовој оцени, нови однос снага у Председништву БиХ отвара могућност и за другачије односе унутар БиХ.
“Први пут после дужег времена Хрвати имају легитимног члана Председништва БиХ и сада заједно са госпођом Цвијановић могу да нас врате на оно што је најбитније – темељ Дејтонског споразума, где је Босна и Херцеговина, ако ће да опстане, високо децентрализована држава са два ентитета и три конститутивна народа“, истиче Кесић.
“Могућа и двотрећинска већина”
Говорећи о будућој већини у Народној скупштини Републике Српске, Кесић напомиње да треба сачекати пребројавање свих гласова, али да досадашњи резултати указују на убедљиву већину.
“Морамо да сачекамо да се преброји сваки глас, али сада можемо да говоримо да је то дефинитивно велика већина, а могуће је да ће бити и двотрећинска већина”, каже Кесић.
Сматра да резултат истовремено ствара притисак на представнике опозиције да, када је реч о интересима Републике Српске на нивоу БиХ, наступају заједно са влашћу.
“Ово ствара огроман притисак на представнике који ће доћи из опозиције да се у Сарајеву изгради један национални фронт који ће радити у корист интереса Републике Српске, а да се политичка неслагања оставе по страни, бар када су у питању национални интерес и политика која треба да ојача позицију Републике Српске у Сарајеву”, наводи Кесић.
Ко ће бити нови председник Владе Републике Српске
На питање ко би могао да буде нови председник Владе Републике Српске, Кесић каже да су бирачи на изборима показали кога желе.
“Народ би желео да то буде Милорад Додик. То је јасно речено на овим изборима, јер је Додик био присутан током целе кампање и јасно је да је ова победа директно везана за његову широку подршку у Републици Српској”, сматра Кесић.
Истиче и улогу Игора Додика у организацији СНСД-а.
“Игор Додик се показао као велики организатор када је реч о самој странци и наставио је тај бренд Додик као име које гарантује стабилност и неку бољу будућност за Републику Српску”, каже Кесић.
Према његовој оцени, резултат показује и да бирачи нису прихватили понуђену политичку алтернативу.
“Једноставно нису имали поверење у оно што се понудило као промена… Бренд који је изградио Милорад Додик и његова странка СНСД сада је ојачао и мислим да ће бити велики притисак на опозицију у Републици Српској”, наводи Кесић.
Политичка борба у Бањалуци, јединствен наступ у Сарајеву
Кесић сматра да власт и опозиција треба да наставе политичку борбу о економским, друштвеним и другим питањима, али да у институцијама БиХ треба да наступају заједно када је реч о интересима Републике Српске.
“Најбоље би било да се настави политичка борба између власти и опозиције око кључних економских, друштвених и политичких питања, али да у Сарајеву буде јединствен фронт и да се позиција Републике Српске јасно дефинише на начин који јој даје могућност да одлучује о својој судбини у будућности”, каже Кесић.
Наводи да је, према његовом тумачењу изборног резултата, кажњена и политика дела опозиције према Кристијану Шмиту.
“Кажњено је то што је опозиција имала контакте са господином Шмитом и што су желели да сарађују с њим и уђу у власт на нивоу Босне и Херцеговине. Гласачи су јасно показали да та политика нема подршку у Републици Српској”, тврди Кесић.
Када је реч о спољној политици, Кесић очекује наставак досадашњег курса према Вашингтону и Москви, као и даље блиске односе са Београдом.
“Додик је најавио водеће смернице за спољну политику Републике Српске. Захвалио је председнику Трампу и председнику Путину на подршци, разумевању и уважавању интереса Републике Српске и српског народа у Босни и Херцеговини”, каже Кесић.
Истиче да је Додик нагласио и значај подршке Србије.
“Јасно је да Република Српска све што је успела током ових година није могла да постигне без огромне подршке Србије. Најавио је да ће Република Српска узвратити на поверење и подршку која је долазила из Србије и да ће у будућности бити веран стуб подршке Србији – од дипломатије и политике до економске сарадње”, наводи Кесић.
Три разлога за мању излазност
Кесић мању излазност на изборима објашњава комбинацијом три фактора. Као први наводи бирачке спискове, односно велики број људи који су на њима иако живе у иностранству.
“Поготово у Сарајеву, било је много људи који не гласају, али су на бирачком списку. Ти људи се налазе у иностранству“, каже Кесић.
Други разлог, према његовој оцени, јесте увођење нове технологије гласања и недовољна упознатост дела бирача са новим процедурама.
“Има много људи, поготово старијих и мање образованих, који су се уплашили нове технологије. Веома касно је почело објашњавање од стране ЦИК-а из Сарајева како ће људи гласати и на који начин. Многи су били уплашени и то је могући разлог због којег нису изашли“, наводи Кесић.
Као трећи фактор издваја уверење дела бирача да резултат у Републици Српској није неизвестан.
“Ово је први пут да није било великог страха и велике страсти у изборној кампањи. Мислим да су људи показивали да не очекују промене и да је један број гласача сматрао да је велика победа СНСД-а, Милорада Додика, Жељке Цвијановић и Саве Минића сигурна. Због тога нису излазили, јер су мислили да је свеједно да ли ће гласати”, оцењује Кесић.
Сматра да су на излазност у Републици Српској утицали и недавни ванредни избори.
“Имали смо ванредне изборе пре само неколико месеци, када је господин Каран победио господина Бланушу. То је створило конфузију, јер су људи говорили: ‘Зар нисмо већ гласали, зар нисмо то одлучили, зашто се сада понавља?'”, каже Кесић.
Када је реч о Федерацији БиХ, Кесић мању излазност тумачи и незадовољством.
“Видимо да су казнили такозвану политичку тројку која је била у коалицији власти на нивоу Босне и Херцеговине. Они који су изашли били су мотивисанији да гласају за странке које су биле у опозицији – за СДА, ДФ Жељка Комшића и Странку за Босну и Херцеговину. То показује огроман ниво незадовољства”, закључује Кесић.
Вујиновић: Незадовољство политичким елитама међу сва три народа
Мања излазност на изборима у БиХ показује да међу сва три народа постоји одређено незадовољство политичким елитама, оцењује истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.
Вујиновић каже да је кључна порука бирача видљива већ из податка о излазности, која је, како наводи, била готово десет одсто мања него пре четири године.
“Постоји одређено незадовољство тренутним политичким елитама међу сва три народа и то је учинило да је скоро десет одсто мања излазност него пре четири године. Али можемо да поделимо ту политичку поруку у сваком народу појединачно”, наводи Вујиновић.
Када је реч о српској заједници, Вујиновић резултат види као потврду подршке политици Милорада Додика и СНСД-а, али и као поруку опозицији.
“У српској заједници видимо велику подршку политици Милорада Додика и СНСД-а. Та победа је, између осталог, последица чињенице да је њихово бирачко тело дисциплинованије и да су они изашли на изборе“, каже Вујиновић.
Истиче да је, сa друге стране, опозицији послата порука да су јој потребне промене.
“Време је да се пробуде из тог неког сна у којем се налазе већ више од 15 година и да морају да нађу нове идеје, нове људе”, каже Вујиновић, додајући да резултат листе Станивуковића показује да се “полако стварају неки нови појединци и странке”.
“Велика и јасна порука Изетбеговићу”
Говорећи о резултатима међу хрватским бирачима, Вујиновић оцењује да је велики успех ХДЗ-а то што, како каже, после два или три изборна циклуса у Председништво БиХ улази “стварни представник хрватског народа”.
“Чињеница да је ово тренутак када ће две даме бити у Председништву такође је велика ствар за једно патријархално друштво као што је Босна и Херцеговина”, наводи Вујиновић.
Када је реч о бошњачким бирачима, сматра да су резултати послали недвосмислену поруку Бакиру Изетбеговићу.
“Видели смо готово референдумску одлуку да Бакир Изетбеговић више не треба да буде личност која ће бити представник СДА. СДА је победила као парламентарна странка, а њен кандидат је добио мање гласова од своје политичке партије. То је веома велика и јасна порука господину Изетбеговићу”, истиче Вујиновић.
Оцењује и да је Денис Бећировић неколико процената предности добио, како тврди, “антисрпском кампањом у последњим недељама изборне кампање”.
“Очекујем да ће престати надгласавање српске заједнице”
Промене у саставу Председништва БиХ, према Вујиновићевој оцени, могле би да утичу и на начин доношења одлука у тој институцији.
“То значи да ће престати надгласавање српске заједнице. Госпођа Цвијановић је била принуђена више пута да улаже вето на одређене одлуке, које је Скупштина Републике Српске потом морала да потврди, зато што су представници бошњачке и хрватске заједнице надгласавали”, каже Вујиновић.
Очекује да ће ситуација сада бити другачија, указујући на политичку блискост ХДЗ-а и СНСД-а.
“Они заједно не желе да их бошњачка заједница прегласава. Сама чињеница да су Бошњаци овај пут били онемогућени, вероватно овим новим техничким условима за изборе, да изгласају хрватског представника, учиниће да понашање Председништва и њихове одлуке буду много пријемчивије за српску заједницу и уопште за стабилност и јединство у Босни и Херцеговини”, оцењује Вујиновић.
Од унитаризације Босне и Херцеговине ка изворном Дејтону
Очекује да би промена у Председништву БиХ могла да доведе и до другачијег политичког правца.
“Очекујем, посебно због ове промене у Председништву, да ћемо сада полако да променимо смер кретања од унитаризације Босне и Херцеговине ка враћању изворном Дејтону”, каже Вујиновић.
“Изворни Дејтон је конфедерација. Ентитети Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине творе једну државу, Босну и Херцеговину. То значи да не можете одузимати надлежности које су прописане Дејтоном и Уставом Босне и Херцеговине једном или другом ентитету”, закључује Вујиновић.
