GERONTOLOŠKI ANARHIZAM NA FRANCUSKI NAČIN Kako su tri matora namćora zapalila Evropu i očitala lekciju kapitalizmu: Revolucija ne ide u penziju!

Zaboravite na superheroje u helankama, zaboravite na kosmičke pretnje i mračne detektive koji plaču nad sudbinom Gotama. Najveća, najopasnija i ubedljivo najduhovitija gerilska sila savremenog stripa ne nosi maske – ona nosi pejsmejkere, proteze, beretke i slušne aparate.

Kada su scenarista Vilfrid Lupan i crtač Pol Koe pre desetak godina lansirali francuski serijal Stare furune (fr. Les Vieux Fourneaux), verovatno ni sami nisu sanjali da će priča o trojici sedamdesetogodišnjaka postati planetarni fenomen, doživeti milionske tiraže i dobiti dve uspešne filmske adaptacije. Lupan i Koe su uradili ono što je u modernoj pop-kulturi najteže – pretvorili su treće doba u zonu čistog, beskompromisnog pank-rok anarhizma.

Ovaj monumentalni serijal, koji je kod nas u celosti sabran u tri luksuzna integrala “Makonda”, prati Antoana, Pjeroa i Mimea – tri nerazdvojna prijatelja iz detinjstva koji gaze osmu deceniju života.

Urnebesna i politički nekorektna satira

Sve počinje na sahrani Antoanove supruge Lusijet, gde stari grehovi, tajne iz mladosti i jedno pismo iz prošlosti pale fitilj. Antoan, slep od besa i zakasnele ljubomore, seda u auto i kreće na drumsku odiseju ka Toskani da izvrši krvavu osvetu. Pjero, večiti anarhista koji i dalje vodi slepu uličnu borbu protiv kapitalizma, i Mime, polugluvi dobričina čija pesnica i dalje ima snagu malja, kreću za njim u pratnji Lusijetine trudne unuke Sofi. Ono što sledi nije melanholična drama o starenju, već furiozna, urnebesna i politički nekorektna satira koja udara tamo gde najviše boli.

Tri jahača gerontološke apokalipse

Snaga ovog stripa leži u genijalno profilisanim likovima koji funkcionišu kao savršeno podmazana mašina za humor i destrukciju. Antoan je tipični francuski sindikalac – tvrdoglav, eksplozivan i spreman da započne štrajk i na sopstvenoj sahrani. On je kao neki francuski Trocki.

Pjero je, sa druge strane, hodajući spomenik revoluciji iz 1968. godine. On živi u Parizu, glumi slepog starca da bi špijunirao buržujčinu koja mu se zamerila, organizuje tajni sindikat pod nazivom “Ni boga ni gospodara” (ali sa popustom za penzionere) i ne odustaje od rušenja sistema čak ni kada ga izdaju sopstvena kolena.

Mime je pacifista u teoriji, ali u praksi rešava probleme fizikalijom, krijući sopstvene rane iza fasade večitog dečaka.

Kroz ove likove, Lupan ne piše jeftine viceve o starosti. On koristi njihove bore kao štit iza kojeg ispaljuje najotrovnije strele ka modernom društvu. Stare furune su surova kritika kapitalizma, ekološkog uništenja planete, farmaceutske mafije i otuđenosti mlađih generacija koje su “revoluciju” preselile na društvene mreže.

Ovi starci se ne kuckaju po Tviteru, oni, ako treba, farbaju tuđe fasade, kradu traktore i miniraju korporativne proslave.

Duhovitost stripa izvire iz kontrasta između njihovih radikalnih ideja i bioloških ograničenja – jer teško je izvesti revoluciju kada u pola tri popodne morate da popijete tabletu za pritisak i odspavate pola sata…

Crtež koji pleše i bioskopski trijumf

Pol Koe je vizuelno oživeo ovaj scenario sa neverovatnom energijom. Njegov stil je duboko ukorenjen u tradiciji belgijsko-francuske škole stripa, ali sa modernim, ekspresivnim tvistom. Svaka bora na licu ove trojice namćora priča svoju priču. Koe poseduje genijalan osećaj za slapstik komediju i facijalne ekspresije, pa su scene u kojima Pjero pokušava da pobegne policiji ili kada Mime objašnjava narodu kako funkcioniše svet, pravo malo vizuelno remek-delo. Njegov crtež je topao, dinamičan i pre svega human, zbog čega čitalac razvija duboku empatiju prema ovim starim prestupnicima.

Ovaj uspeh nije mogao da promakne francuskoj kinematografiji, koja tradicionalno obožava dobre komedije naravi. Strip je doživeo ekranizaciju kroz dva dugometražna igrana filma koji su u Francuskoj ostvarili ogroman uspeh na blagajnama.

Filmska verzija je uspela da zadrži taj specifični šarm i oštru satiru, okupivši krem francuskog glumišta koji je udahnuo život ovim crtanim junacima. Ipak, magija originalnih tabli i Koeovog tuša ostaje neprevaziđena baza kojoj se ljubitelji devete umetnosti iznova vraćaju.

Obavezna lektira za sve generacije

Kritika širom Evrope je s pravom proglasila Stare furune (iliti u originalu Stare prdonje) za jedan od najvažnijih strip projekata protekle decenije. To je delo koje uspeva da vas u jednom kadru nasmeje do suza, a u sledećem natera da se duboko zamislite nad sudbinom sveta koji ostavljamo onima iza nas. Lupan i Koe nam poručuju da starost nije predaja, već poslednja linija odbrane zdravog razuma.

Za domaću publiku, kompletne epizode ovog kultnog serijala dostupne su u sjajnim integralnim izdanjima “Makonda”. Staviti ove grafičke romane u svoju kolekciju znači obezbediti sebi vrhunsku, pametnu zabavu i lekciju iz životne filozofije koja glasi: možete izgubiti zube, kosu i sluh, ali nikada nemojte dozvoliti da vam kapitalizam uzme dušu.

Živeo život, pa makar i sa protezom i slušnim aparatom!