Spremnost evropskih država da Ukrajini u slučaju uspešnih mirovnih pregovora daju bezbednosne garancije, prema mišljenju stručnjaka, jeste važna, ali ne i presudna. Kakva je uloga SAD i kako reaguje Rusija?
Jedna od glavnih tema razgovora u Berlinu 14. i 15. decembra bile su bezbednosne garancije koje bi Ukrajina trebalo da dobije u slučaju mirovnog sporazuma s Rusijom. U razgovorima su, pored evropskih šefova država i vlada, učestvovali i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, specijalni izaslanik Sjedinjenih Država Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Džared Kušner. Nakon toga su učesnici razgovarali i telefonom s predsednikom Sjedinjenih Država Donaldom Trampom.
Nemački kancelar Fridrih Merc i Volodimir Zelenski pozitivno su ocenili rezultate razgovora. „Od američke strane smo čuli da su spremni da daju bezbednosne garancije koje odgovaraju članu 5 NATO ugovora“, izjavio je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare s Mercom.
Pravno obavezujuće bezbednosne garancije
U zajedničkoj izjavi evropskih šefova država i vlada govori se o „multinacionalnim snagama za Ukrajinu“, koje bi predvodila Evropa, a koje bi se sastojale od trupa država koje su voljne da ih stave na raspolaganje. Njihov zadatak bi bio da rasterete ukrajinske oružane snage i pomognu im u obezbeđivanju vazdušnog prostora i pomorskih puteva u Crnom moru.
Obećanja sadržana u izjavi predviđaju i mehanizam za nadzor prekida vatre, koji bi vodile Sjedinjene Države uz međunarodno učešće, kao i pravnu obavezu zemalja da, u slučaju svakog oružanog napada na Ukrajinu, preduzmu mere za obnovu mira i bezbednosti.
Novinska agencija Rojters je, pozivajući se na sopstvene izvore, izvestila da je Zelenski tokom razgovora u Berlinu pristao da se odrekne članstva svoje zemlje u NATO-u, u zamenu za bezbednosne garancije Zapada.
Kako bi te garancije za Ukrajinu konkretno trebalo da izgledaju, međutim, ostaje nejasno. „Te mere mogu obuhvatati upotrebu oružanih snaga, obaveštajnu i logističku podršku, kao i ekonomske i diplomatske mere“, navodi se u izjavi. SAD se do sada nisu zvanično oglasile tim povodom.
Jedan visoki član američkog pregovaračkog tima rekao je, prema navodima novinske agencije AFP, da su predložene garancije „zaista snažne“ i ukazao na „veoma efikasno odvraćanje“ Rusije uz pomoć američkog naoružanja. Međutim, kako je naglasio, ne radi se o raspoređivanju američkih vojnika.
Član 5 NATO ugovora nije čarobni štapić
Suzan Stjuart iz Fondacije za nauku i politiku (SWP) smatra da je izjava Evropljana sa konkretno navedenim merama „veoma važna“ za Ukrajinu. Po njenom mišljenju, potencijalne bezbednosne garancije koje se tu pominju slične su onima koje države članice NATO-a dobijaju na osnovu člana 5.
Taj član obavezuje saveznike da pruže podršku zemlji članici u slučaju napada. „U članu 5 NATO ugovora ne piše da se na napad mora odgovoriti isključivo vojnim sredstvima, već da svaka država koristi sredstva koja smatra
potrebnim i ispravnim“, naglašava stručnjakinja u razgovoru za DW.
Prema rečima Stjuart, treba sačekati dok detalji garancija obećanih Kijevu ne budu poznati, kako bi se moglo proceniti šta one konkretno znače. „Ali smatram veoma važnim to što je ovaj korak sada načinjen – da se te tačke navedu i da se kaže: ‘Da, mi kao Evropljani smo na to spremni.’“ Evropska izjava ukazuje na to da su „određeni dogovori sa SAD“ već postignuti.
Bezbednosna stručnjakinja Klaudija Major iz Nemačkog Maršalovog fonda, međutim, smatra da se razmatrane bezbednosne garancije za Ukrajinu ne mogu uporediti s onima koje imaju države NATO-a. „To je podrška, ali nije pravna obaveza da se Ukrajina brani u slučaju novog napada“, rekla je ona za nemačku televiziju ARD.
Prema Major, iz onoga što je trenutno poznato ne može se izvesti konkretna reakcija na eventualni novi ruski napad: „Da li bi tada došle trupe? Da li bi neko došao da brani Ukrajinu, kao u NATO-u? To nije slučaj.“
Šta misle u Kremlju?
Međutim, verovatno najvažnije pitanje jeste kako će Rusija reagovati na predloge Evropljana, Ukrajinaca i Amerikanaca. Nad svim odlukama i procesima koji se sada odvijaju u Evropi visi taj „Damoklov mač“, kaže austrijski vojni stručnjak Markus Rajsner u razgovoru za DW.
On ne veruje da će Rusija praviti ustupke, jer smatra da je „na putu pobede“. „Ovde se konkretno radi o pitanju Donbasa – da li Rusi faktički mogu da preuzmu ceo Donbas ili ne. Trenutno je tako da Rusi na tome insistiraju. Putin će nastaviti ovaj rat sve dok to ne bude ostvareno“, smatra stručnjak.
Rajsner je skeptičan i kada je reč o potencijalnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Postoji bojazan da bi se nova obećanja mogla pretvoriti u još jedan „Budimpeštanski memorandum“ ili „Minski sporazum“.
Ti dokumenti, potpisani u prošlosti radi zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, nisu sprečili Rusiju da napadne zemlju 2014. i ponovo 2022. godine. Zato se, prema Rajsneru, „može samo nadati da su ove bezbednosne garancije, ako ih daju Sjedinjene Države, zaista ozbiljno zamišljene i da će biti sprovedene“.
Upozorenje na „Minsk 3“
Vilfrid Jilge iz Nemačkog društva za spoljnju politiku (DGAP) u tom kontekstu strahuje od „Minska 3“, aludirajući na dva prethodna sporazuma koja nisu donela trajan mir.
On posebno upozorava na mogućnost stvaranja tampon-zone u Donbasu s pristupom ruskim predstavnicima. Nakon berlinskih razgovora, Volodimir Zelenski je izjavio da američka strana predlaže uspostavljanje „slobodne ekonomske zone“ u Donbasu.
„Čim se Rusi nađu u takvom području, pa makar to bile samo policijske snage, može se očekivati da će se pravila ponovo potkopavati i manipulisati“, kaže stručnjak za DW. To bi moglo dovesti do toga da „Ukrajinci ponovo budu uvučeni u provokacije koje će Rusija na kraju iskoristiti kako bi ponovo imala povod da zauzme tu oblast“. Pre svega, dodaje Jilge, Rusija uopšte ne govori da je spremna da bilo šta potpiše.
Prve izjave iz Moskve nakon razgovora u Berlinu ne ostavljaju mnogo nade za brz dogovor. Kremlj je odbacio ideju nemačkog kancelara Merca o primirju tokom Božića: „Ne želimo prekid vatre koji bi Ukrajini dao predah i pripremio je za nastavak rata“, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Zbog toga će se ruski napadi na Ukrajinu verovatno nastaviti nesmanjenim intenzitetom i tokom praznika. Peskov je rekao da Rusija još nije dobila nikakve tekstove o zapadnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. „Čim ih vidimo, analiziraćemo ih“, poručio je Peskov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
