Miki Stojičić svakih nekoliko meseca posećuje Avganistan i odande donosi ekskluzivne snimke. “Idem često jer posao zove, poslednjih decenija je večita tema, na 20 godina bude veliki rat”, priča Stojičić za RTS.
“Kad dođe mirni period, to i nije mir, ima auto-bombi, radikalani islamisti upadaju, Avganistan je za snimatelje studio na otvorenom, fascinantno je šta sve možemo da vidimo”, utisak je snimatelja.
Kad su talibani prodirali ka Kabulu i osvajali Avganistan, najviše su se bojale i bunile žene.
“Kad se u Avganistanu muškarci bune, to je sa puškama, dođe druga strana i opet bi počeo neki rat. Sada su utihnule čak i te žene koje su se bunile, kao da su se svi pomirili sa tim”, priča kultni snimatelj.
Decenijama se u Avganistanu, kaže, ne menja siromaštvo i beda u kojoj žive meštani. Živi se u šatorima, kolibama, nema grejanja. Dečja stopala su potamnela od zime i hladnoće.
Posle toliko decenija praćenja situacije u Avganistanu plaši ga samo jedno – zastrašujuća tišina kada se čuju samo ptice.
Ipak, narod Avganistana je predusretljiv i gostoljubiv ako se prema njemu nastupi prijateljski.
“Ako niste arogantni kao zapadni novinari, kad kažete dve-tri reči na lokalnom jeziku, odmah se otvori srce. Postali smo mnogo dobri prijatelji”, priča Stojičić.
Šta je sve Miki Stojičić ispričao o životu i radu u Avganistanu, kakvi su mu utisci o ljudima i ondašnjim prilikama, pogledajte u video-snimku na početku teksta.