„Batut“ saopštio kada je u Srbiji poslednji put registrovana lepra (guba)

Poslednji slučajevi lepre u Srbiji su registrovani pre više decenija, saopštio je Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.

Iz „Batuta“ pojašnjavaju da je lepra i dalje prisutna u svetu, te da se svake godine globalno registruje 150 do 200 hiljada novih slučajeva, najviše u pojedinim delovima Azije, Afrike i Latinske Amerike.

U većini evropskih zemalja i drugim razvijenim regionima sveta lepra je eliminisana kao autohtona bolest, ali se povremeno mogu registrovati importovani slučajevi (79 importovanih slučajeva je prijavljeno 2024. godine u Evropskom regionu SZO), navode iz „Batuta“.

Kako napominju, zbog međunarodnih putovanja, migracija i dugog perioda inkubacije, moguće je da se bolest dijagnostikuje i u zemljama u kojima se inače ne javlja. Takvi importovani slučajevi su očekivana pojava u savremenom, globalno povezanom svetu i ne predstavljaju pokazatelj lokalnog širenja bolesti niti ugrožavanja javnog zdravlja, naročito kada se primenjuju standardne mere dijagnostike, lečenja i epidemiološkog nadzora.

Lepra, poznata i kao guba ili Hansenova bolest je hronična zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium leprae. Zahvaljujući savremenoj medicini, danas je u potpunosti izlečiva primenom kombinovane antibiotske terapije.

Bolest se razvija izuzetno sporo. Period inkubacije, odnosno vreme od infekcije do pojave prvih simptoma, može trajati više godina, a ponekad i deset ili više godina.

„Lepra se ne prenosi lako. Prenos zahteva dugotrajan, blizak i ponovljen kontakt sa osobom koja boluje od lepre i koja nije na lečenju, najčešće tokom više meseci. Kratkotrajni, povremeni ili uobičajeni svakodnevni kontakti, poput boravka na radnom mestu, u javnom prevozu, obrazovnim ustanovama, trgovinama ili zdravstvenim institucijama, ne predstavljaju rizik za prenos infekcije“, navode iz „Batuta“.

Pojašnjavaju da većina ljudi koji dođu u kontakt sa bakterijom Mycobacterium leprae nikada ne razvije bolest, zahvaljujući prirodnoj otpornosti organizma.

Nakon započinjanja terapije, zaraznost prestaje vrlo brzo, često u roku od nekoliko dana, te osoba koja se leči ne predstavlja rizik za svoju okolinu. Zbog navedenog, lepra se u savremenoj javnozdravstvenoj praksi smatra bolešću koja se kontroliše medicinskim merama.

Iz „Batuta“ kažu da se u slučaju dijagnostikovanja lepre, primenjuju standardni epidemiološki postupci u skladu sa međunarodnim smernicama.

Obolela osoba dobija odgovarajuću antibiotsku terapiju, identifikuju se i pregledaju bliski kontakti i, prema proceni se uspostavlja nadzor i primenjuje hemioprofilaksa. Bliskim kontaktom smatra se osoba koja je bila u dugotrajnom, neposrednom i redovnom kontaktu sa nelečenim obolelim, poput članova domaćinstva. Ovakav ciljani pristup omogućava efikasnu zaštitu zdravlja bez nepotrebnog uznemiravanja šire javnosti, ističu iz „Batuta“.