Naš put ima četiri ključne tačke: Spremite se – biće to fascinantno putovanje
Foto: PKS
Uživajući u božićnim praznicima van kancelarije, pijući treći espresso u toku dana (jer, zašto se zaustaviti na dva?), impresioniran sam koliko nam globalna ekonomija nikada ne dozvoljava da dođemo do daha, čak ni dok smo na odmoru. 2025. godina nije izuzetak. Inflacija opada, veštačka inteligencija preuzima sve – od kancelarijskih zadataka do pisanja poezije (da, poezije), a energetske potrebe su sve veće.
Svet nam je postavio složen izazov u vidu slagalice pune prilika i promenljivih okolnosti. Srbija, mala zemlja velikog srca i još većih snova, našla se na raskrsnici. Nismo tu samo da reagujemo na globalne promene; mi ih aktivno oblikujemo. Zamislite to kao putovanje po Balkanu – puno neočekivanih skretanja, zadivljujućih vidikovaca i, da, povremeno probušene gume, piše Marko Čadež u autorskom tekstu objavljenom na Linkdinu.
Naš put kroz ovu godinu ima četiri ključne tačke: suočavanje sa globalnim izazovima, odvažno predstavljanje svetu, skladištenje energenata
i suočavanje sa obećanjima i granicama veštačke inteligencije. Spremite se – biće to fascinantno putovanje.
Suočavanje sa globalnim izazovima:
Održati glavu iznad površine
Globalna ekonomija u 2025. podseća na rolerkoster: niža inflacija donosi olakšanje, dok nas rastuće energetske potrebe drže u stanju napetosti. Centralne banke, uključujući američku Federalnu rezervu, smanjuju kamatne stope, podstičući ljude da troše. To su dobre vesti za trgovce, ali nemojmo zaboraviti – neko mora da snabdeva energijom sve te tržne centre i onlajn narudžbine. Očekuje se da će globalna potrošnja energije porasti za 2 odsto ove godine, a fosilna goriva i dalje dominiraju u energetskom miksu, uprkos rastućim naporima za razvoj obnovljivih izvora energije.
Za Srbiju to predstavlja i šansu i izazov. S jedne strane, pad inflacije mogao bi da podstakne strana ulaganja i da poveća potražnju za našim izvozom. S druge strane, rastuće cene energije i strogi propisi EU u vezi sa emisijom ugljen-dioksida su pred našim vratima. Balansiramo između ekonomskih ambicija i odgovornosti prema životnoj sredini.
Ali, da budemo iskreni: Srbi odlično funkcionišu pod pritiskom. Bilo da je u pitanju prevazilaženje istorijskih preokreta ili pravljenje rakije od sumnjivih berbi, uvek nađemo način.
ŠANSA #1:
Otvaranje ka svetu: Od Beograda do Azije, Afrike i šire
Jedna od najvećih snaga Srbije oduvek je bila njena sposobnost da se povezuje. Bilo kroz trgovinske rute, diplomatiju ili zajednički humor, uvek smo gradili mostove. 2025. godine, ta uloga je važnija nego ikad. Da, EU ostaje naš najvažniji ekonomski partner i krajnji cilj, ali u vremenima kada Brisel proživljava krizu identiteta, a članice EU se bore sa sopstvenim ekonomskim problemima, svet se ubrzano menja.
Ponovno povezivanje sa Afrikom
Afrika-Srbija bezbednosna konferencija održana u decembru 2024. nije bila samo prestižni događaj – to je bilo Pismo o namerama. Kao domaćini više od 40 afričkih delegacija, ponovo smo oživeli istorijske veze nastale kroz Pokret nesvrstanih.
Sada, pred nama su konkretne prilike. Brza urbanizacija i infrastrukturne potrebe Afrike savršeno se uklapaju sa srpskom ekspertizom u građevinarstvu i inženjeringu. Naše kompanije mogu doneti znanje i inovacije afričkim tržištima, stvarajući nove trgovinske rute za srpski izvoz.
Izgradnja mostova ka Aziji
Na azijskom tržištu, Srbija pravi značajne iskorake.
Potpisali smo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, pregovaramo sa Južnom Korejom, a 2024. godine imali smo i istorijsku posetu japanske poslovne delegacije. Kao partneri u finansiranju novog međunarodnog kopneno-morskog koridora koji povezuje Jugoistočnu Aziju sa Evropom, učvršćujemo odnose koji bi mogli radikalno da promene našu ekonomiju.
Kineske kompanije, suočene sa trgovinskim barijerama i ekonomskim izazovima kod kuće, sve više traže tržišta u inostranstvu. Srbija je idealan partner zbog svog strateškog položaja, pristupačne radne snage i lakog pristupa evropskim tržištima. Zamislite Beograd kao Diseldorf iz 1980-ih za japanske kompanije: kao odskočnu dasku za ulazak u Evropu. Zajedno, Budimpešta i Beograd mogu da predvode Evropu u neizbežnoj budućnosti trgovine sa azijskim velesilama.
Bilo da se radi o proizvodnji električnih vozila, projektima obnovljive energije ili logističkim centrima, Srbija se pozicionira kao ključna tačka za azijska ulaganja. A iskreno, biti autsajder u trci među dzinovima ima svojih prednosti – brzi smo, snalažljivi i spremni na prilagođavanje.
ŠANSA #2:
Skladištenje energenata: Revolucija pod našim nogama
Ako bi globalna trka za skladištenjem energenata bila nova zlatna groznica, Srbija bi bila nešto novo, neistraženo i puno potencijala. Naša nalazišta litijuma, bakra i bora ključna su za proizvodnju baterija koje pokreću električna vozila i čuvaju obnovljivu energiju. Samo nalazište litijuma u dolini Jadra, jedno je od najvećih u Evropi, i predstavlja faktor promene.
Svet ubrzano razvija kapacitete za skladištenje energije na mreži, a ove godine očekuje se povećanje od 80 gigavata – osmostruko u odnosu na 2021. godinu. Srbija ne sedi na resursima; aktivno se uključuje u energetsku tranziciju.
Izgradnja lanca proizvodnje
Od rudarenja litijuma do proizvodnje katodnih materijala i baterija, Srbija ima potencijal da predvodi celokupan lanac proizvodnje. Ovaj proces ne podrazumeva samo izvoz sirovina već izgradnju snažnog ekosistema koji privlači investicije, stvara nova radna mesta i jača našu ekonomiju.
Balans između rasta i održivosti
Rešavanje ekoloških pitanja na temelju činjenica, a ne ideologije, nije samo regulatnorni zahtev, već i moralna obaveza.
Ali ako postoji nešto u čemu su Srbi izuzetni, to je pronalaženje rešenja. Na kraju krajeva, pretvorili smo stare industrijske komplekse u savremene centre inovacija gde se proizvodi Fiat Grande Panda EV ili SIMENS tramvaji Avenio u Kragujevcu – zašto to ne bismo uradili i za zelenu energiju?
ŠANSA #3:
Veštačka inteligencija i digitalna transformacija: Svetla (i skupa) budućnost
Veštačka inteligencija je možda zvezda globalne ekonomije 2025, ali ne zaboravimo – ona je energetski intenzivna diva. Data centri, kičma veštačke inteligencije, troše ogromne količine električne energije. Očekuje se da će se globalna potrošnja energije za data centre udvostručiti do 2026. godine, i da će dostići približni nivo celokupne potrošnje struje Japana.
Srbija, kao digitalno čvorište
Sa rastućim IT sektorom i povoljnim cenama energije, Srbija ima potencijal da postane regionalno središte za data centre. Kompanije poput Nvidije, Google-a i Microsoft-a investiraju u razvoj velikih data centara, a stručna radna snaga i blizina evropskim tržištima čine nas atraktivnim partnerom.
Talenti i inovacije
Ali da ne ulepšavamo previše: izazovi su i dalje prisutni. Od kapaciteta elektro mreže do globalnih nestašica poluprovodnika, biće potrebno da se suočimo sa nekim teškim situacijama. Ipak, ako postoji nešto što Srbi znaju da rade, to je da prepreke pretvore u prilike.
Moguća konačna destinacija: Centar prilika
Putovanje Srbije kroz 2025. nije samo odgovor na globalne trendove—to je smišljena strategija za oblikovanje naše budućnosti. Od uspostavljanja novih partnerstava sa Afrikom i Azijom do liderstva u oblasti skladištenja energije i veštačke inteligencije, Srbija dokazuje da male zemlje mogu imati velike ambicije. Put koji je pred nama neće biti lak. Biće prepreka, faza rasta, i trenutaka sumnje u sebe. Ali dok razmišljam o tome koliko smo daleko došli, ispunjen sam optimizmom. Srbija nije samo u procesu prilagođavanja globalnim promenama—ona pomaže u njihovom oblikovanju.
Zato, podižemo čašu za putovanje—putovanje pun izazova, prilika i hrabrih ambicija. A ako naiđemo na prepreke i sapletemo se? Pa, uradićemo ono što uvek radimo: smejaćemo se, učiti i nastaviti dalje. Jer u Srbiji, putovanje je jednako važno kao i destinacija.
Novogodišnja želja: Na srpski način
Kako ulazimo u 2025, dozvolite mi da podelim želju—i malu ispovest. Kao i svake godine, sa velikim entuzijazmom sam zapisao svoje novogodišnje rezolucije.
Zamišljate one uobičajene: piti manje kafe (nemoguće), izgubiti težinu (videćemo), i konačno prestati raditi do kasno (ha!).
Ali da budemo realni—novogodišnje rezolucije su poput onih dobronamernih međunarodnih sporazuma: pune dobrih namera, ali teške za sprovesti. Zato želim da poželim nešto drugačije, nešto što je jedinstveno srpsko. Želim da nastavimo da prihvatamo svoje posebnosti, naš humor i našu nepokolebljivu otpornost. Želim da nastavimo da nalazimo snagu u izazovima, smejemo se u lice neprilikama i slavimo naše pobede—velike i male. Nadam se da ćemo sanjati velike snove, vredno raditi, i, da, možda se počastiti još jednim parčetom sarme više nego što bi trebalo.
2025. biće puna obrta i iznenađenja, ali ako iko može da putuje kroz nepredvidljivo, to smo mi. Imamo istoriju, talenat i duh koji nam ne dozvoljavaju da odustanemo. Neka ova godina bude posvećena ne samo postizanju ciljeva, već i nastavku putovanja sa optimizmom, odlučnošću i, naravno, zdravom dozom samoironije.
Za 2025. godinu—godinu u kojoj ćemo prigrliti haos, iskoristiti prilike i ponovo dokazati da je Srbija mala samo na mapi. Srećna Nova godina!
